Прочитај ми чланакУ последње време нема екрана а скоро ни емисије да се не прича о пензијама и пензионерима. Као да смо ми рак-рана овог друштва и система, а нисмо. Уочљиво је да сви који се домогну микрофона о пензијама говоре погрешно као да се то њих не тиче, а и те како их се тиче.
Господо, пре него проговорите о пензијама, имајте у виду да вам је то судбина од које вас једино смрт може спасити. Следећи погрешан став који пара уши а и интелект је повезивање пензија са платама и буџетом. Не, господо, пензије се не исплаћују из буџета него из Фонда пензијског и инвалидског осигурања. Некада смо имали четири фонда пензијског осигурања а онда је на власт дошао врхунски економски штеточина и све спојио у један – да би приграбио сву финансијску власт. Ови што су дошли после њега само су на најдрскији и најнехуманији начин искористили новонасталу ситуацију да би окрутно опљачкали скоро половину а на тих и подмукао начин све пензионере.
Пензије су опорезоване по прогресивној стопи, што је врхунска правна и економска бесмислица преточена у накарадни закон који су изгласали послушници који себе називају посланицима у Народној скупштини. Највећу грешку праве они који користе подметнути израз „плате и пензије“ или „пензије и плате“. Разлика је суштинска. Плата је накнада за рад и добија се на крају обрачунског периода ако послодавац има пара и ако је коректан. Плата је обично прописана правилником или неким другим подзаконским актом. Нема дана а да се не чује да неки послодавац дугује запосленима већи број плата. Пензија је посебан вид осигурања које је пензионер уплаћивао док је био запослен, регулисана је законом који је донела држава и кога се мора придржавати све док је на снази. Пензионер је , док је радио, фактички Фонду позајмљивао паре и сада Фонд треба да му их сходно закону врати, дакле пензија је пензионерова имовина коју је он некада у складу са законом поверио Фонду на чување уз услов да му је Фонд на законом прописани начин врати. Држава може променити закон, али ниједан закон не сме имати негативно дејство.
Поред тога закон се не може односити на појединце или групе – ако је тако онда је то дискриминација. Износ пензије се, по закону, може мењати искључиво појединачним правоснажним решењем али за то овде нико не мари а надлежни то правило веома здушно крше. Право које је једном стечено неким законом не може се одузети новодонетим законом. Пензионери правду траже на суду, адвокати трљају руке а сиромашна држава слепо срља у пропаст.
Међутим, основно питање о којем нико од ових који покушавају оправдати грубо отимање пензија не сме ни да зуцне је следеће: колика је наплативост доприноса за пензијско осигурање од стране обвезника уплате доприноса и ко је надлежан или задужен за контролу свих обвезника када је у питању плаћање доприноса.
Неплаћање доприноса је тежак прекршај а можда и кривично дело које узрокује недостатак средстава у Фонду за пензије. Мантра која се увелико форсира да ће смањење пензија спасити буџет је обична политикантска флоскула којом се жели оправдати нехумано поступање према пензионерској популацији. Жалосно је што је политикантском притиску подлегао и Уставни суд одбивши да се изјасни о иницијативи за оцену уставности закона којим су отете пензије. Позитивно је то што постоје часне судије које су издвојиле своје мишљење из ове нечасне одлуке највишег органа правде.
Аутор је пензионер из Београда
