Прочитај ми чланак

Снимај о Путину — учи код Кустурице

0

kusturica-putin

(Глас Русије)

Великодушност, историја, милосрђе, народ… Свега 12 основа политике, моралности и друштвеног живота, ако ћемо – ”духовних веза”. Термин је актуализован у експозеу Федералном сабору председника Русије Владимира Путина. Социолошке аспекте овог појма сада одређују научници. А уметничким се позабавио савезни руски пројекат Мрежа, чији учесници су смислили Међународни фестивал краткометражног документарног филма Дванаест духовних веза. Експерти су познати руски филмски уметници и Емир Кустурица који им се прикључио.

Позвани су да учествују млади аутори из Русије, Украјине, Белорусије и Србије. Са секретаром за штампу Мреже Анастасијом Мељник разговарао је наш извештач.

Документарни филмови нису најважнији у Кустурицином стваралаштву, при томе српски режисер је једна од кључних фигура вашег фестивала. Чиме је условљено интересовање Мреже за његову личност?

Један од праваца нашег пројекта је подршка младих режисера. Кустурица је недавно био у Русији о одржао радионицу за наше младе ствараоце. У току дискусије је била дотакнута тема документарног филма. Емир је изразио спремност да подржи наш фестивал и да ради са нама. Ми, наравно, можемо да ослонимо на његово искуство, добро је ако он буде својеврсни духовни узор за наше младе режисере, али задатак је ипак у томе да они снимају управо своје филмове, са ставом који нико не намеће.

Али документарни филм је у већини случајева осуђен да никада не изађе на велике екране, зато што је по својој природи мање популаран од играног.

Студент режије у нашим земљама не може да сними филм који ће бити приказан у читавом свету. Са друге стране, буџет ових филмова је мали, њихов адут су праве емоције реалних људи са реалним причама. 90-их година у масовну дистрибуцију су ушли холивудски филмови који су почели да диктирају моду, где смо ми приказани као неке пијанице у шубарама. Ми желимо да разбијемо овај стереотип, зато смо решили да нађемо младе ауторе и да покажемо нашу стварност.

Позивање српских режисера претпоставља да нас спајају духовне везе. Како нас везују, на пример, милосрђе и великодушност, може се претпоставити, али Путин, то је већ теже. Како могу да изгледају документарни филмови посвећени председнику?

Још нисам гледала филмове који су послати на фестивал. Мислим да после 16. јула, када буду сакупљени сви радови, ми ћемо видети како може да се сними филм посвећен Владимиру Путину.

Ваш циљ је да се ”формира корпус документараца-пропагандиста из разних земаља (…) који диктирају нова правила за читав свет помоћу уметности”. Како да се то учини? Јер није ваљда да треба правити ружичасте пропагандне филмове? Иначе ће то бити исти ти пијанци у шубарама, само супротно.

Ми желимо да видимо оне који данас тек почињу, а сутра, можда, биће узор за подражавање и почеће да тумаче догађаје не онако како је то згодно нашим европским и америчким пријатељима, већ реално. Филмови који ће учествовати у фестивалу треба да покажу како живимо. Наравно, лакше је једноставно приказивати лоше, него оно чиме се поносимо. И лакше, него да говоримо о оном систему вредности који је грађен током векова. Мислим да ће документарни филмови помоћи да погледамо на то шире.

25. јула у Андрићграду ће бити одржана церемонија награђивања победника. Поред награда од организатора фестивала, они ће добити могућност да посећују мастер-клас и семинар Емира Кустурице.

1 комент на “Снимај о Путину — учи код Кустурице

  1. Zina Ciceklic каже:

    „svega dvanaest osnova, politike, moralnosti i društvenog života, ako će mo „duhovnih veza“.
    Sve što treba promicati ,odnosi se na moral i etiku, tako stoji, sve u moralno-etičkom trebanju. Dakle čestitost, koje nemamo, Znate li braćo moja, riječi prezrenja i muke Srpske Matere i njene pravednosti u nastojanju da bude pravedna prema onima koji je Izdadoše. Od ove tragedije počinje raspetost Srpske duše, prije nego što je Kosovo civilizacija umrla. Gdje naći umrlu civilizaciju, ponajprije u duši, kojoj nije potrebna nikakva argumentacija. Objektivna realnost je u tome što je božanski um potrebuje, jer se samo duševno sreće sa neposrednom realnošću, Između suštine duha i materijalne stvarnosti nalazi se stvarnost duše, koja ponovo pali vatru moralne besmrtnosti i postavlja put razumu kojem omogućava progres od nižih-palih prema višim stepenicama. Jedino se uzvišenje doseže iz ove tačke u kojoj je došlo do pada ili zastoja, stoga je život nosilac najvišeg savršenstva koji je mogao postići: život sam stvara djelo koje je u svojoj svjetlosti sam rodio kao posljednji i najviši plod muka i težnji zemaljskog postojanja, navodim dva primjera da bi se lakše razumjela suština onog što hoću da kažem: „Cijeli narod Srpski je u izgnanstvu u prvom sv. ratu, smisao ove obezumljene smrti je simbol Spasenja iz potpunog raspada Srpskog bića u najveću pobjedu u velikom ratu svijeta, i, najveće usvišenje doseže knez Lazar u trenutku kad se život završava“ To stanovište nije samo uzvišeno, ono je viteško i herojsko. Danas mi nemamo pravo da svodimo na isti pojam čovjeka u Srbiji sa knezom Lazarom, današnji narod Srbije sa onim velikim Srbima. Zašto? zato što su Srbi zaboravili na Duh, ali duh ne zaboravlja i tjera ka višoj svijesti, dakako da ova sadašnja svijest nipošto nije okrenuta ka duhovnosti, nego je skeptićna, i još više licemjerna je prama duhu velikih Srba, i slijedila je kazna duha, da ova svijest se mora preporoditi da bi mogla biti začetnik ka duhu velikih Srba kojeg mora ispuniti, što znači: ova kazna je naprotiv najuzvišenija pravda. Ako, dakle, Srpski duh počinje opet ispočetka svoje oblikovanje, koje izlazi iz samih Srba, jer ne mislim na neki novi duh, nego obnovu duha, onda je to da on počinje ujedno ka jednoj višoj stepenici. Jer Srbi stoje kao niko drugi pred svojom velikom istorijom, pred dužnošću i tako pred stepenicom na koju treba ili moraju zakoračiti, a to je prekoraćenje ljudskog u nadljudsko kao knez Lazar i kao veliki Srbi iz velikog rata. Uvijerena sam da je Duh dao zapovjed da se mora napredovati, takvoj zapovijesti se mora parirati, jer duh korača neodoljivo i takvim kretanjem kao što se kreće Sunce, naprijed kroz sve tegobe i opasnosti, oni koji ne znaju o čemu je riječ samo dobivaju udarce po glavi, kao od neke nevidljive ruke. Najsigurnije je, odmah obratiti punu pažnju sa punom odgovornošću na duh. Ali možemo li dopustiti da pažnju usmjeravaju ovi koji uživaju, koji su se obogatili i sve prigrabili na raspadu duha da oni ukazuju na duh i duhovnost. Ovo je imperativ, ako tumačimo duhovno, i to ne biva ni u kom slučaju redukcija, već pomjeranje na duševnu ravan, koja je sama zračeći Bog. Duh i Život su dvije sile, ili neophodnosti između kojih su postavljeni Srbi. Duh je davao Srbima to jest njihovom istorijskom životu smisao i mogućnost razvitka, ali Život je neophodan duhu, jer njegova suština nije ništa ako ne može da živi, stoga Srbi moraju zapaliti vatru života.

Коментари су затворени.