Прочитај ми чланакКад ватра бира по партијској књижици: Сеоски “феникс” СНС-а..
У месту где ни пожари више нису политички неутрални, догодило се чудо. Све је изгорело — и сено и снови — осим куће једног скромног функционера СНС-а, који је, гле случајности, раније рекао комшијама да нема цистерни за гашење јер “нисте гласали за мене”.
Да, добро сте прочитали. Пожар је очигледно прочитао бирачки списак пре него што је одлучио шта ће да спржи. А функционер? Он није био љут. Не, не. Он је био само — принципијелан. Јер шта смо ми ако не доследни, макар и у ватри?
“Они су бирали опозицију, нека им сад Ђилас пошаље цистерну из Њујорка,” наводно је рекао док је у позадини блистала његова нетакнута штала. Свиње преживеле. Кукуруз у врећама. Парола: Страначка лојалност – најбољи противпожарни апарат.
Мештани су остали без крова над главом, али су богатији за још једну животну лекцију: кад дође ватра — не вреди ти ни вода, ако ниси гласао како треба.
Државне институције? Ћуте. Вероватно чекају инструкције — да ли да шаљу помоћ или да још једном провере да није неко можда гласао “против Србије”.
Срећом, функционер није злопамтило. Већ је најавио да ће радо помоћи мештанима… чим се учлане у странку и докажу лојалност. Можда кроз неки квиз.
На пример: “Колико пута дневно Вучић дише и зашто баш толико?”
Јер, као што сви знамо — демократија је лепо замишљена ствар, док не дође лето и запали ти њиву.
Онда се гласа цистерном…
