Прочитај ми чланакДоналд Трамп, новоизабрани председник Сједињених Америчких Држава, очигледно планира радикалан заокрет у управљању кључним државним институцијама.
Како наводи амерички лист Њујорк тајмс, Трамп се одмах након своје изборне победе фокусирао на преузимање три стуба „дубоке државе” – Министарства правде, Пентагона и обавештајних агенција.
Током првог председничког мандата, ове институције биле су међу најтврдокорнијим препрекама његовим политичким амбицијама, али Трамп сада шаље јасну поруку да неће толерисати сличан отпор током свог другог мандата.
Нова стратегија и избор кључних сарадника
За разлику од свог претходног мандата, када је често именовао чланове естаблишмента на кључне позиције, Трамп је сада одлучан да постави људе који уживају његово потпуно поверење.
На чело Министарства правде предложио је Мета Геца, контроверзног републиканског конгресмена познатог по снажној подршци Трамповој политици.
За министра одбране именовао је Пита Хегсета, бившег војног официра и конзервативног телевизијског коментатора, док је Тулси Габард, бивша конгресменка и оштра критичарка „дубоке државе”, предложена за директорку Националне обавештајне службе.
Ове номинације изазвале су шок и узбуркале политичку сцену у Вашингтону.
Њујорк тајмс наглашава да би Трампов избор могао да представља симболично „уздизање лојалности изнад компетенције,” јер ниједно од именованих лица нема дугогодишње искуство у институцијама које би требало да воде.
Ипак, њихова посвећеност Трамповим идејама и жеља да се обрачунају са структурама за које верују да су ометале његову политику, чини их кључним фигурама у његовом „рату против дубоке државе”.
Рат против „дубоке државе”
Трампов термин „дубока држава” односи се на мрежу каријерних службеника унутар владиних агенција, за које тврди да су саботирали његов први мандат.
Током предизборне кампање, Трамп је често оптуживао ове структуре за оркестрирање истрага против њега, укључујући и ону о наводном руском мешању у изборе 2016. године.
Његов повратак у Белу кућу доживљава се као прилика да коначно „почисти” ове структуре и постави темеље за лојалнију администрацију.
Мета Геца, будућег државног тужиоца, очекују изазовне улоге, јер је Министарство правде једно од најважнијих оруђа у правосудном систему САД.
Гец је познат по својој оштрој критици ФБИ-а и Специјалног тужиоца Роберта Малера, чија је истрага доминирала првим Трамповим мандатом. Његово именовање јасно сигнализира да ће Трамп инсистирати на реформама унутар ове институције како би осигурао лојалност према својој политици.
Пит Хегсет, као потенцијални министар одбране, доноси специфичну перспективу. Иако нема богато војно искуство, Хегсет је био гласан заговорник Трамповог приступа националној безбедности, укључујући повлачење америчких трупа из страних конфликата и смањење улоге САД као „светског полицајца.”
Његов избор одражава Трампову жељу за редефинисањем америчке војне политике.
Тулси Габард, некадашња чланица Демократске странке, одавно је позната по неконвенционалним ставовима. Њен избор за директорку Националне обавештајне службе представља одмак од стандардних кадровских решења.
Габард је више пута критиковала америчке обавештајне агенције због њихове улоге у спољнополитичким интервенцијама и њиховог наводног „тајног деловања” унутар америчке владе. Њен задатак ће вероватно бити реструктурирање обавештајног апарата и јачање контроле над његовим радом.
Реакције у Вашингтону и шире
Именовања су изазвала бурне реакције у политичким круговима. Демократска партија и многи представници естаблишмента критикују Трампове номинације, тврдећи да оне поткопавају професионализам и независност америчких институција.
С друге стране, Трампове присталице виде ове потезе као испуњење обећања да ће се обрачунати са „корупцијом” и „саботерима” у влади.
Њујорк тајмс оцењује да ће Трампов тим, уколико буде потврђен, преузети кључну улогу у спровођењу политике која има за циљ разбијање постојећих структура моћи. Међутим, питање остаје да ли ће ове промене довести до стабилности или ће додатно продубити политичке поделе у земљи.
Трампова друга администрација обећава да ће бити радикално другачија од прве. Фокус на лојалност, одлучност да се промени устаљени поредак и именовање неконвенционалних лидера на кључне позиције наговештавају борбу за трансформацију америчког политичког система.
Иако ће се суочити са значајним отпором, Трамп и његов тим јасно поручују да су спремни за тај изазов. Уколико успеју у својим намерама, ове промене могле би оставити дубок траг на будућност америчке политике.
