Прочитај ми чланак

СОЊА (РАДОВАН) КАРАЏИЋ Како су Милошевић и Цимерман означили почетак рата у Босни

0

Отац ми је причао да је Цимерман хтео неколико пута да разговара са Милошевићем око Лисабонског споразума, али га је овај игнорисао и, наравно, прорадила је сујета, па је Цимерман позвао Алију и рекао: “Сада повуци све што си потписао, а ја ћу да ти обезбедим власт у Босни”.

sonja_karadzic

Соња Караџић-Јовичевић, ћерка најпознатијег хашког оптуженика, Радована Караџића, у ексклузивној исповести за Експрес.нет први пут говори о догађајима који су одредили судбину њене породице, али и судбину Републике Српске, Босне и Херцеговине, као и целог Балкана, али и појединости о којима се годинама у јавности само нагађало.

Своју исповест Соња, актуелна потпредседница Парламента Републике Српске, почиње од рођења у Сарајеву, тада главном граду Социјалистичке републике Босне и Херцеговине…

– Радован и моја мајка узели су се врло млади и мене су добили као студенти, на другој години медицине. Родитељи су ми причали да је, када се мајка породила, цела генерација студената са њихове групе, а било их је више од сто, долазила у сарајевску болницу да је посећују. Улазили су онако, “на фору”, са белим мантилима, и представљали се као стрине, ујаци, тетке,…и тако сам ја у старту имала једно 180 што тетака, што стрина и стричева – каже кроз смех Соња, која је за медицину била генетски предодређена, јер су јој поред родитеља “беле мантиле” носили и ујак и тетка, тако да је и она на крају специјализирала, прво радиологију, а после и акупунктуру.

О породичним односима говори с топлином. Каже да су били везани и да у кући није било тајни ни табу тема.

– Радован и Љиља су били врхунски психијатри, поготово он који је специјализирао “маскирне депресије”. У целој Југославији била су само три доктора тог профила. Радован је 1984. године добио понуду да ради у Београду са фудбалерима Црвене Звезде и паралелно на клиници Драгиша Мишовић. Неко време је и радио, али мама није могла тамо да нађе посао, а и нисмо могли да заменимо стан за други у Београду. Онда је одустао и вратио се. Због нас.

Radovan Karadži?
Како је Караџић доживео распад СФРЈ и постао лидер Срба у Босни

Соња Караџић се присећа и првих политичких корака свог оца и његове одлуке да уђе у политику…

– Радован је волео Југославију и никако није желео да се распадне. Он, као и остали виђенији Срби у Босни веровали су да до рата, ипак, неће доћи. То је мени било мало наивно, јер су се сви други спремали за то десетак година пре. Прво је у Хрватској направљен ХДЗ, који се прелио и у Босну, онда је формирана СДА, па тек на крају српска СДС. И то тек пошто су у Сарајеву везане муслиманска и хрватска застава. Иако је Јован Рашковић у Хрватској увелико формирао српску странку и окупио Србе, ми смо овде дуго оклевали да урадимо тако нешто.

Када су схватили да морају да се окупе и заштите национални интерес, Радовану су понудили да буде лидер. Претпостављам зато што је био, не само познати психијатар, већ и писац, добар говорник, знао је да држи пажњу људима. Моји родитељи дружили су се са лекарима, глумцима, писцима, спортистима, окупљали су око себе ту неку грађанску елиту тог доба, прича Соња Караџић.

Каже да се одлично сећа како се припремало оснивање СДС, као и да Радован није желео да буде председник.

– Радио је на организацији, али је стално говорио да на челу странке треба да буде политиколог или правник. Међутим, сви они су се устручавали, почев од Ненада Кецмановића. И на крају је испало да је Радован једини кандидат. Знам да није био одушевљен због тога. Тада је у Хрватској већ био хаос и сећам се да је рекао да преузима одговорност за нешто што не зна како ће се завршити. Али он је био омиљен у народу, толерантан и покушао је много тога да уради у периоду до првих вишестраначких избора.

izetbegovic-tudjman
Први вишестраначки избори и односи са Туђманом и Изетбеговићем

Соња Караџић каже да је још пре првих вишестраначких избора било јасно да ће то бити националистички избори на којима иду Срби против Хрвата и Муслимана и обрнуто.

– Када су основане јасно се видело да су то биле националне партије, Хрвати и Срби су имали у свом имену оно “хрватска” и “српска”, једино су се тадашњи Муслимани, а садашњи Бошњаци, сакрили иза Странке демократске акције. Међутим, одавала их је застава са љиљаном и зелена боја, симболи који су јасно указивали о чему се ради – присећа се.

Додаје да су у то време односи Туђмана, Кљуића, Изетбеговића и њеног оца били максимално коректни.

– После тих избора Радован је је био једини лидер који се није кандидовао ни за једну функцију, а у жељи да заштити Хрвате тражио је да однос у Председништву буде 2:2:1, а не 3:2:1, што је био предлог Муслимана. Хрвати то, међутим, нису схватили и полако се плела та њихова коалиција са Муслиманима. То није била и једина подвала, јер су Муслимани као кандидата из редова “мањина” поставили свога Санџаклију Ејупа Ганића, који је тако ушао у Председништво и постао највећи муслимански “јастреб”, док су Срби ставили Јеврејина да заступа мањине.

Радован је играо поштено. Можда га је на крају то и највише коштало јер је играо са непоштенима. Ипак, и сада волим што је био такав, јер да није био такав не би имао овакав статус данас међу народом, каже Соња.

Присећа се и да је она добила “пацке” од оца после локалних избора.

– Сећам се да сам гласала у другом кругу за одборнике у нашој месној заједници. Обојица су били Муслимани, један испред СДА, други испред комуниста. Радован и ја смо заједно ишли да гласамо и по изласку са биралишта пита он мене за кога сам гласала, а ја кажем: За обојицу. Па, како, каже он, то ти је неважећи листић. Јесте неважећи листић, али ја сам испунила своју грађанску дужност, а пошто нису мој избор ни један ни други, гласала сам против обојице – објасним ја моју малу подвалу. Целим путем до стана држао ми је моралну придику како то није фер јер се зна како се распоређују неважећи листићи. Ето, до те мере је он био за коректну игру, прича Соња.

Алију су нахушкали у рат – обећана му је исламска држава

О односима њеног оца и Алије Изетбеговића каже да никад нису били блиски ни лични.

– Упознали су се уласком у политику и сарађивали колико је требало због природе посла. Ништа заједничко нису имали. То су два света. Радован је имао своје друштво, интелектуалце, писце, спортисте, док је Алија био као неки дисидент, вукао се по затворима, написао ту чувену Исламску декларацију… И разлика у годинама је била велика, па је било баш мало простора да њих двојица направе било какав однос, каже Соња Караџић-Јовичевић.

Она сматра да је то у неку руку било добро и да су можда баш због тога у том периоду доносили неке трезвене одлуке.

– Међутим, када су Алију почели да хушкају са стране да може да добије исламску државу у срцу Европе, он се полакомио и престао да трезвено размишља. Ако погледате Лисабонски споразум, у њему је све што имамо данас у Босни. Дакле, то бисмо имали и тада, само без убијања и ратовања. Ту су негативну улогу одиграли Милошевић и Цимерман (амбасадор САД у СФРЈ, прим. ур.), а искористили Силајџић и екипа који су од Турака и Саудијске Арабије добијали паре да праве хаос. Међу њима је био и Бакир, који је хушкао оца Алију да поверује у ту бајку о исламској Босни.

Отац ми је лично причао да је Цимерман хтео неколико пута да разговара са Милошевићем око Лисабонског споразума, али га је овај игнорисао и, наравно, прорадила је сујета, па је Цимерман позвао Алију и рекао: “Сада повуци све што си потписао, а ја ћу да ти обезбедим сто посто власти у Босни”. И овај је насео на то. А знали смо сви да је то немогуће. Имати исламску државу у срцу Европе, то не може. “Можеш имати 30 одсто власти у 100 посто Босне или 100 посто власти у 30 посто Босне”, то су Алији рекли и Холбрук и Клинтон.

Међутим, он је веровао Цимерману. Тако је због сујете двојице људи настављен један ужасан, крвави рат, из којег су профитирали појединци.

Љиљана Зелен Караџић и Радован Караџић

Љиљана Зелен Караџић и Радован Караџић

Колико је жена утицала на Радована

Говорило се да је Љиљана Зелен Караџић имала велики утицај на свог мужа Радована, нешто попут односа Мира Марковић и Слободана Милошевића. Њихова ћерка, међутим, каже да су њих двоје били јако блиски, али да Љиљана никада није имала утицаја на Радованове политичке одлуке.

– О свему смо разговарали, а поготово њих двоје јер су цео живот провели заједно. Радован је волео да са свима разговара, али на крају је одлуке доносио само он. Био је познат по томе да пита све, “од бебе до бабе” када доноси одлуке, да одлучује узимајући у обзир и мишљења оних који су против тих одлука. Једна од таквих ситуација било је увођење веронауке у школее.

– Много људи је било против тога и Радован је на крају донео одлуку да се тај предмет не оцењује јер се деци, као и лектира, колико год да је добра, огади ако мораш да је прочиташ аутоматски. Али, са свима је разговарао пре тога, прича она.

bakir alija izetbegovic BiH muslimani odustaju od Zapada
БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ И ЈА СМО ДВА СВЕТА РАЗЛИЧИТА

На питање да ли, сем судбинске, види још неку сличност између себе и Бакира Изетбеговића, јер су обоје деца некада водећих босанских политичара и обоје су их наследили у политичким водама, Соња као из топа одговара:

-Бакир и ја смо два различита света. Чак се и политиком бавимо на потпуно другачији начин. Он је био у безбедносним структурама за време рата, а ја сам била само радник Владе у Прес центру на Палама. После рата Бакир је наставио да се бави политиком, а мени је било забрањено да било шта радим. Једанаест година нисам радила, нити је мојој мајци призната пуна пензија. Једва смо састављали крај са крајем и живели од позајмица, кредита и репрограма. Ја још плаћам репрограм дуга за грејање. Сада сам ушла у политику јер сматрам да могу да допринесем да се нека социјална питања која муче грађане у Републици Српској реше и да се кроз институције изврши притисак на Владу да се побољша стандард најугроженијих група. То је мој једини мотив, што се не би могло рећи за Бакира.

34 коментара “СОЊА (РАДОВАН) КАРАЏИЋ Како су Милошевић и Цимерман означили почетак рата у Босни

  1. Kodza Milos каже:

    Слободан Милошевић је један од највећих гробара Срспкога народа. Ова жена је у том смислу врло суздржана. Од самога почетка Милошевић је отворено радио само на штету Срба. Још 1991.године када су Словенци сепаратизмом и тероризмом кренули да руше Југославију, Милошевић се са својим сатрапима појавио на телевизији и рекао: “Ми немамо ништа са Словенцима, пустићемо их нека иду. Али ако Хрвати покушају исто, имаће рат.“ Другим речима, подржавамо рушење Југославије јер оно води пут ка сигурном рату и пропасти Српског народа. Јер Југославија се бранила у Словенији, а Србија на границама Лондонског конгреса. Милошевић је међутим до 21.века инсистирао на Југославији, а војску повлачио унутар граница СР Србије. Сваки пут када је могао да ушета у гнездо терориста, Загреб, Сарајево и Приштину, повлачио је војску. Сваки пут када би му терористи дошли на ноге, није их хапсио него чашћавао вискијем и томпусима. Туђман у једном од својих интервјуа са чуђењем прича о том догађају када је Милошевић, како он каже, имао сва уставна овлашћења да ухапси њега и Месића по њиховој посети Београду усред побуне коју су у то време губили! “Ишли смо на све или ништа, а онда нас је Милошевић угостио и касније испратио на авион. Мислили смо да живи Београд напустити нећемо“ у чуду и данас говори Месић. Урадио је све што је у његовој моћи да убије Српско национално биће а издајама и лажима заједно са Туђманом, Изетбеговићем и Тачијем починио геноцид над Србима. Тај исти Милошевић је као што је помиловао ове злочинце, одбио да похапси Ругову, Тачија, све Кандићке и Бисерко, Чанка и остале сепаратисте усред саме Србије а по сведочењу Радета Марковића и челнике ДОС онда када је на то имао сва уставна права. Шеф тадашње ДБ Раде Марковић, каже, да га је та милошевићева одлука оставила у чуду. Можда одговор треба потражити у досијеима њујоршке испоставе ЦИА где је Милошевић пекао занат. Овај анти-србин, Југословен и комуниста је Србе завио у црно за само 10 година горе него Турци за 500 година. Под њим је изгубљено 2/3 Српских земаља и почињене етничко чишћење Срба на територијама на којима су они живели хиљадама година. Тамо где је он ратовао НАТО базе су поницале ко печурке, увек после његових издајничких потписа. То је човек коме Хрвати, Шиптари и Бошњаци треба да дигну споменик на свим централним трговима а убедљиво највећи Американци.

  2. Askurđel каже:

    Većina komentara su samo puka naklapanja i pretpostaavke, sa malo ili nimalo činjenica i dokaza. Sonja mi je tada gledajući je i slušajući na TV ostavila uglavnom negativan utisak. A sada za ovu izjavu ne verujem da laže, jer se postavlja pitanje koji razlozi i motivi bi je na to pokrenuli.A činjenice su sledeće: Milošević na pad Zapadne Slavonije i za vreme Oluje nije ni malim prstom mrednuo da zaštiti tamošnje Srbe, jer je takav dogovor bio sa Tuđmanom. Uostalom postoji snimak gde on kaže Tuđmanu:“Ne interesuju me Srbi u RSK, možete ih nabiti na kolac. Sve što me interesuje to je 60 posto Bosne!“. Lesabonski sporazum mu to nije nudio i zato ga je on potajno i ispod žita minirao, omalovažavajući ambasadora najače zemlje na svetu. I naravno desilo se ono što i Sonja navodi: Zimerman je iz sujete i da se osveti nagovorio Aliju da povuče svoj potpis. Ostalo je istorija…

  3. 50 pera каже:

    Uvek se ignoriše činjenica da je Alija odustao od sporazuma a što je dovelo do rata, prema tome njgova je glavna krivica za rat, još je pokrenuo incidente da bi pridobio svoj narod za svoju stvar.Alija nije za zamenu svog povučenog potpisa predložio ništa sem rata.To samo slepi ne mogu da vide.

    1. Аца Тодоровић каже:

      Па лепо каже жена да је Алија одустао од споразума, јер му је Цимерман то тражио због тога што велеиздајник и фукара Милошевић није хтео да потпише Лисабонски споразу.
      Велеиздајник и фукара Милошевић није хтео да потпише Лисабонски споразум да би србски народ увео у рат и страдање, а онда после страдања србског народа, иста та фукара потписала је Дејтонски споразум без сагласности и једног Србина из Босне.

    2. Kapetan lesi каже:

      Ne,krib,Fikret abdiç,on do io izbori pa prodo izetbegy!

  4. Шарпланинац каже:

    шта ова ратнопрофитерска кучка мисли да смо заборавили шта су радили за вријеме рата она и њен брат саша ….

    1. Sigismund Listic каже:

      Ko je zaboravio, moze da poslusa neke njene kasete sa muzikom, koje je izdavala dok joj je otac izdavao Republiku Srpsku. Takodje, moze da pogleda snimke kako koristi vojni helikopter da dovede svoju belu pudlicu na koncert narodne muzike i veceru u Valjevu, dok recimo besne borbe oko Teocaka. Ima i snimaka njenih mudrovanja na televiziji, ali neko je to vec pomenuo gore u komentarima. O poslovnim poduhvatima bata-Sase, gde je iskljucivi kupac za devize bila VRS ne bih ni rec rekao….da sam lud, glup i pokvaren kao Sonja Karadzic.

  5. Пера Увце каже:

    Хм. Четиристотине година језуитског деловања и седам деценија Католичке акције је зависило од каприциозног Милошевића и недотупавног Цимермана. Може то, али у сновима.

    1. Велика Mетла каже:

      Баш тако!Они били глупи и наивни па допустили да им план од 4 века и ватиканоидних 70 година дође у ту ситуацију да им од једног човека,макар то био и Милошевић,зависи или пропадне!Приче за малу децу!

    2. Аца Тодоровић каже:

      Може јер су и Милошевић и Цимерман радили за масоне и језуите. Да Милошевић није радио за масоне, потписао би Лисабонски споразум и не би наоружао и Хрвате и Муслимане. Камиони пуних оружја, које је наша удба снимили како улазе у Хрватску из Мађерске , стигли су из Србије. Муслиманима, Милошевић је слао оружје из фабрике из Ужица. Камиони пуних оружја пролазили су без контроле на пуктовима које су држали војници Републике Српске.
      Масони и језити увек пронађу људе који ће да забрше посао за њих, наравно уз одговарајућу надокнаду, само ко њих изда оде му глава са рамена. Милошевић их никад није издао урадио је све што су тражили док је Ђинђић хтео да им одкаже послушност и знамо како је прошао.

    3. Zelimir каже:

      Aco znas li da su balijaneri 1994 i 1995 imali vise 84-ki koje su se proizvodile samo u Srbiji nego vojska RS. Nije to moglo da se u tako velikim kolicinama prodaje bez znanja milosevica. Pa ko je snabdjevao baljanere u Bihackom djepu municijom, oruzijem, hranom, gorivom i jos mnogo mnogo primjera koji nas neposredno dovode do samog vrha vlasti u BG.

    4. Аца Тодоровић каже:

      Управо сам и написао да је Милошевић и продавао и наоружавао и Муслимане и Хрвате. Али нажалост, чињеница је да су у томе учествовали Караџић и Младић који су у договору са Милошевићем пропустали камијане пуних оружја и муниције да би дошли до муслиманских јединица. пре 15-так година, читао сам један текст у коме возач камиона из Ужица који је добио задатак да одвезе пун камион оружја у Босну, радо је пристао, јер је мислио да носи србској војсци, међутим на неколико пуктова војска Р.Српске пропуштала га је без икакве контроле а онда када је стигао на одредиште сачекала га је војска без икаквих ознака и рекли му иди у кафану да ручаш док ми истоваримо. Када је ушао у кафану и када је видео на зиду слику Алије И. заледила му се крв у жилама, схватио је коме је донео оружје али је морао да ћути да би извукао живу главу.

    5. Zelimir каже:

      Za Mladica ne vjerujem da je ucestvovao u tome. Lokalni komadanti su mogli I bez znanja Mladica da propustaju koga hoce i sta hoce. Mislim da je General Ratko Mladic u tome potpuno nevin. Vojska RS je bila oslabljena samovoljom I djelovanjem lokalnih komadanata. Na primjer na Trebevicu je postojao bataljon sastavljen od mjestana Pala koji su bili pod izravnom komandom SDS odnosno lokalnih komadanata koji sa Generalom Ratkom Mladicem nisu skoro imali nista. Niti je General Mladic postavljao staresinski kadar u tom bataljonu niti su ga za sta pitali ili izvrsavali njegova naredjenja. Naredjenja su uglavnom donosena od strane SDS i komandanta tog Bataljona. Postujem i klanjam se komadantu bataljona Majoru Lolovicu (inace profesoru likovnog) koji je bio Srpski vitez u pravom smislu i koji je poginuo u krajnje sumnjivim okolnostima. Bilo je u tom bataljona patriota i junaka i duboko postujem njihovu zrtvu. Mislim da se bataljon zvao Starina Novak i nije bas imao neke veze sa Vojskom RS i Generalom Mladicem.

Коментари су затворени.