Прочитај ми чланак

Шормаз: Око 70% грађана против НАТО, али то је зато што нису обавештени!

0

nato-srbija-eu

БЕОГРАД – Конференција „Отворено о ИПАП-у”, о учешћу Републике Србије у програму Партнерство за мир одржана је у хотелу „Краун плаза”, што је једна у низу презентација у циљу да се јавност упозна са сарадњом коју Србија има са НАТО пактом.

Како је Танјугу рекао народни посланик и шеф делегације при НАТО Парламентарној скупштини Драган Шормаз, Србија преко програма Партнерство за мир има своје односе са НАТО пактом, који из године у годину напредују и све су бољи и бољи.

„Србија кроз ИПАП, односно индивидуални, акциони програм партнерства, има по сегментима договорене активности у наредном периоду, кроз које ће постати бољи партнер, наше службе компатибилније, размењиваћемо искуства, учићемо”, рекао је Шормаз.

Према његовим речима, Србија учествује у међународним мисијама и њено учешће је све веће и веће, што, како сматра, поправља слику о Србији у међународној јавности.

Како је рекао, тачно је да слика о НАТО није добра у Србији за питање да ли бисмо желели да уђемо у НАТО или не.

„Мислим да би неких 70 одсто становништва било против, али то је зато што људи нису довољно обавештени, али то тренутно није тема. Нити смо ми аплицирали, нити је нас неко звао. Моја жеља је да Србија дође на ниво напредног партнера, што је највећи могући ниво партнера, а то су Шведска, Финска, Швајцарска, Аустрија, државе које нису чланице НАТО, али су изузетно добри партнери”, каже Шормаз.

 

Извор: Танјуг

35 коментара “Шормаз: Око 70% грађана против НАТО, али то је зато што нису обавештени!

  1. Bob Rok каже:

    Šormaz i bio i ostao BUDA>..

  2. Rile каже:

    Тихо, спуштала се летња ноћ
    На Цер, на ту горду планину
    Чак и дивља звер губила је смер
    Због чудног страха —
    Да ће сметат’ четама што крећу се без даха

    Дрини, Сави, свуда где је плач
    Тамо хита бритак српски мач
    Само лаки бат
    Нико никог зват’ те ноћи неће
    Док се војска с пропланцима и брдима среће

    Сред тог мрака
    Преко обронака
    Сваког срце мори
    Сваком ватра у грудима гори
    Да се одмах бори

    У тој земљи гуња, опанка
    Где су зоре вечно црвене
    Никад бој не спи
    А кад жито зри тад без престанка
    Свуд се чује песма танка, песма од уранка

    Један рат тек што је прошао
    Други је са летом дошао
    Туђин је за трен
    Као нека сен из мрклог мрака
    Прекинуо летину и песму девојака

    Ал` није тешко
    За сељака и ђака
    За правог јунака
    Из весеља и кола девојака
    Латит’ се пушака

    Борац сваки нема пушку, не
    Али носи срце планине
    Борче, држи стег
    Туђин ће у бег се брзо дати
    Поново ће сунце Шумадију обасјати

    Зов јунака с бојне Дрине те
    Све се ори, све до у даљине
    Свуда, сваки пук
    Пушке, трубе звук и јуриш прави
    Певала се песма рата, слободи и слави

    Пуцај момче
    Мајка ти не плака
    Јер је кућа свака
    Дала Церу по једног јунака
    Оца, сина, брата

    На Цер, пођите са снагом свом
    Знајте, ви браните род и дом
    Свуд’ је поклич, зов
    Тај витешки ков старца, момака
    То је огањ што га носе од својих предака

    У бој, крените јунаци сви
    Крен’те и не жал’те живот свој
    Цер да чује твој, Цер нек’ види бој
    А река Дрина славу и храброст
    И јуначку руку српског сина

    Напред борче
    Брани своју земљу
    Не дај, никад не дај
    За њу живот увек радо предај
    Али је ником не дај

    Пој Дрино,пој водо хладна
    Памти, причај кад су падали
    Памти храбри строј
    Који је пун огња, силне снаге
    Протерао туђина са реке наше драге

    Пој, пој Дрино, причај роду
    Како смо се храбро борили
    Певао је строј, војев’о се бој крај хладне воде
    Крв је текла
    Крв се лила Дрином због слободе

    1964.
    Милоје Поповић

  3. Rile каже:

    Пркосна песма – Добрица Ерић

    Ја раб Божји
    Србин
    са проседом брадом
    изјављујем драговољно
    кроз ланце и жицу пред сведоцима
    Силом, Муком и Неправдом
    да сам крив и да признајем кривицу!
    Крив сам што сам неко
    а не нико и нетко
    Крив сам што у доба општег србобрста идем у православну цркву
    додуше поретко
    и што се крстим овако
    с три прста!
    Крив сам што јесам
    а треба да нисам Крив сам одавно
    што стојим усправно
    и гледам у небо, уместо у траву
    Крив сам што се дрзнух против кривде
    крив сам
    што опет славим своју крсну славу! Крив сам што пишем и читам ћирилицом
    Крив сам што певам, смејем се и псујем
    а понекад и лајем
    Крив сам и признајем
    да не знам што знам и да знам што не
    знам Крив сам, и да завршим
    с највећом кривицом
    (пре него што се заценем од смеха),
    крив сам тврдоглавац
    што сам Православац
    и Светосавац и што не верујем у свети злочин и опроштај греха!
    Крив сам и грешан
    дакле
    што постојим
    и кад већ постојим и још дрско стојим
    што бар не признам да не постојим! Ако то признам
    да сачувам главу
    изгубићу часни крст и крсну славу
    Ако не признам
    црно ми се пише
    цео свет ће на моју Земљу да кидише Руље бивших људи
    лопова и гоља
    чопори робота и других монструма
    кидисаће на моје воћњаке и поља
    и на моју белу кућу поред друма
    око које као најлепше одиве цветају трешње, јабуке и шљиве.
    Па ево
    признајем и то
    за спас рода
    Ја више не постојим
    скините ме с листе Ја сам од сад само
    ваздух, светлост и вода
    три елемента која вам користе
    А ово што пред вама говори и хода
    то је оно што ви од мене створисте!
    Моја ружна слика озверена лика
    коју умножавате у вечери и јутра
    то је слика ваше свести и подсвести
    то нисам ја, споља
    то сте ви – изнутра!
    Мој душманине са хиљаду руку с хиљаду слугу и слушкиња лажи
    убрао си ми сунце ко јабуку
    и радост чисту ко булка у ражи
    Моји ће потомци пити јед и чемер
    а твоји већ пију горку медовину
    за крвав новац којим пуниш ћемер распродајући моју ђедовину
    Усуд ће ти лудачку кошуљу обући
    и тада ће се мало разданити
    или ће планета од срамоте пући
    и све нас у исти амбис сахранити!
    Много сте важне Земљо моја мила
    Ти и Твоје сестре
    Истина и Правда
    чим се на вас дигла оволика сила
    чим су на вас зинуле
    кривда и неправда. Руље бивших људи
    убица и гоља
    чопори робота и других монструма
    палацају на твоје воћњаке и поља
    и на моју белу кућу поред друма
    око које као најлепше одиве цветају липе, јабуке и шљиве.
    Шта ће овде џихадлије
    крсташи, фармери
    који Ти черече синове и кћери
    Мора да су чуле белосветске банде
    да имају златна срца па их ваде
    да их пресаде у сопствене груди
    не би ли и они тако били људи.
    Господо тужиоци
    суци и џелати
    исписали сте ми своје заповести по зеницама
    најфинијем стаклу
    што теже живим, лакше ћу умрети
    Зашли сте много у ноћ поодмаклу
    али узалуд ћете линчовати
    најгостољубивији народ на планети (због чега ћете горети у паклу)
    јер Људско Срце
    чудо над чудима
    неће да се прими у вашим грудима!
    Ми се не плашимо смрти
    црне вуге већ ропског живота и болести дуге
    Смрт је честа појава међ нама Србима
    као што су пролеће, лето, јесен, зима
    И није страшнија
    поготову дању
    од суше, поплаве, земљотреса, мраза кад је човек сретне на своме имању
    окађене душе и светла образа.
    Злонамерници
    сити и манити
    све ми забранисте у рођеној кући
    ал не може ми нико забранити да певам и да се смејем умирући
    а то се вама више не догађа
    ни кад свадбујете
    ни кад вам се рађа!
    Поштедите ме коца и конопца
    и разапните ме на врху планина ко ваши праоци што су мог Праоца
    Исуса Христа Назарећанина.
    Ја ћу да гледам
    а ви зажмурите
    иначе ће вам се очи распрснути
    од сјаја мог лица Само, пожурите
    што пре ме разапнете
    пре ћу васкрснути!

  4. Lazo каже:

    Problem je u tome što NATO nas posmatra kao PARTNERKU a ne kao partnera!

    1. Велика метла каже:

      Партнерку радодајку!

    2. radoznali каже:

      Nisi ti cuo za gej partnere

  5. Rile каже:

    Наше сунце прерано је зашло
    сваког јутра најављују кишу
    не схватамо шта нас је то снашло
    победници историју пишу. Свакодневно пада бројно стање
    Србе данас много лакше броје,
    а већ сутра биће нас још мање
    победници историју кроје. Већ се звери злобно церекају,
    скупљају се чопори хијена
    не морају дуго да чекају,
    Србија је скоро убијена. Порушени наши споменици,
    вагабунди с конопца и коца
    који себе зову победници
    од зле мајке и још горег оца. Деца ће се одрећи предака,
    уче оно што званично важи,
    тешко да ће између редака
    препознати победничке лажи. Било једно непослушно племе
    било једном и нема га више
    српско име прогутаће време
    Србија је престала да дише.
    Борисав Бора Ђорђевић

Коментари су затворени.