Међуправославни сусрет у Врању (Фото: Српскa Православнa Црквa )

У току су последње припреме за наступајући Свеправославни сабор 2016. Српска патријаршија у средишту неслагања Москве и Цариграда.

Састанак делегација православних цркава, пети по реду, у оквиру припрема за Свеправославни сабор 2016. почео је јуче у швајцарском граду Шамбезију. Овај скуп вероватно ће бити последња прилика да се цркве усагласе о детаљима дневног реда великог сабора и реше неслагања која међу њима постоје. На испиту ће бити и Српска патријаршија, која се бори за своју позицију у православљу, али и за неутралну позицију између два „блока“ – Руске и Васељенске патријаршије.

Српску православну цркву на овој конференцији представљају митрополит црногорско-приморски Амфилохије и епископ бачки Иринеј. Ова двојица архијереја са патријархом Иринејем и осталим владикама предводиће делегацију наше патријаршије и на скупу у Истанбулу.

Главни задатак конференције која је јуче почела у Шамбезију је разматрање нацрта докумената за Свеправославни сабор, које је редиговала специјална припремна комисија, као и усвајање нацрта акта под називом „Аутономија и могућности проглашења“. Овај спис на усвајање чека од 2009. године. Питање црквене аутономије и њеног стицања међу реткима је која чекају на јединствени одговор православља, а од њега зависи будућност низа верских заједница које се боре за овај статус.

Саговорник „Новости“ из врха СПЦ подсећа да постоји спор у вези са положајем низа православних цркава – Финске, Естонске, Америчке, Јапанске и Кинеске, које имају аутономију у оквиру других јерархија.

– Ово питање веома је важно, јер ће бити темељ будућег устројства цркава – објашњава саговорник „Новости“ из врха СПЦ. – Ово питање може да има снажне реперкусије на народе и државе, што је тренутно случај у Украјини. Сличан случај имамо и ми са непризнатом Македонском црквом, са којом би ускоро требало да почну преговори о њеном статусу.

У средишту питања црквене аутономије у православљу јесте негација принципа националних цркава, што у пракси изазива велике проблеме. СПЦ је, осим у Македонији, са тиме суочена и у Црној Гори. Постоји ризик да се сличне појаве јаве и у Хрватској и на КиМ.

Српска патријаршија на предстојећем сабору покушаће да избегне сврставање у један од два супротстављена православна блока. Група „словенских“ цркава под снажним је утицајем Москве, док је други „балкански“ блок окупљен око Васељенске патријаршије и Атинске архиепископије. Патријарх Иринеј радо је виђен у обе групе, које би желеле да подршку СПЦ искористе за своје циљеве.

Надгорњавање Руса и Грка своје последице може да има и на коначно дефинисање редоследа православних цркава, тзв. диптих. Српска патријаршија је у средишту неслагања ова два блока. Све православне цркве на првих пет места сврставају Васељенску, Александријску, Антиохијску, Јерусалимску и Московску патријаршију. Проблем је, међутим, што се у погледу распореда осталих цркава разликују диптиси Васељенске и Московске патријаршије. По цариградском распореду, на шестом месту је Српска црква, за којом следе Румунска, Бугарска и Грузијска црква.

Редослед којег се придржавају у Руској цркви, међутим, другачији је – на шесто место они сврставају Грузијску цркву, иза које су редом Српска, Румунска и Бугарска патријаршија.

600 ВЛАДИКА НА ОКУПУ
Тачан датум Свеправославног сабора још није одређен, али се као највероватнији термин узима празник Тројице 2016. године. На њему ће учествовати делегације свих православних цркава, у којима ће бити више од 600 владика. Они ће заседати у Цркви Свете Ирине у Истанбулу, месту где су у древној Византији одржавани слични васељенски сабори. Као „први међу једнакима“ скупу ће председавати цариградски патријарх Вартоломеј. Све одлуке на Сабору, али и на припремним састанцима биће доношене консензусом.

Извор: Новости

Ознаке: православље, СПЦ