Прочитај ми чланак
СРПСКА православна црква не преговара са Ватиканом о патријарховој посети Риму.
Ово је јуче био једини коментар који се чуо у Патријаршији поводом јавног иступа зрењанинског бискупа Ладислава Немета, који је рекао да је поглавар СПЦ прихватио позив за посету Светој столици. У седишту Српске цркве кажу да патријархово путовање у Рим засада није тема разговора.
– У реаговању владике бачког Иринеја, који је и портпарол Цркве, јасно је речено да контакти са папом и договори око посете подлежу одговарајућој процедури и форми. Никавог историјског позива нема, нити га је икада и било. Тврдње бискупа Немета неутемељене су и произвољне – кажу у врху СПЦ.
Иако у београдском Патријаршијском двору негирају било какве договоре о Иринејевом путовању, не може потпуно да се искључи да је на ову тему било неформалних разговора на линији Београд – Ватикан. Познаваоци црквених прилика у СПЦ, али и у католичком свету кажу да постоје одређени сигнали да су обе стране заинтересоване за сусрет.
То посредно признаје и епископ бачки Иринеј (Буловић) који каже да је о томе неформално разговарано у Патријаршији 30. јуна ове године током посете Србији министра спољних послова Ватикана надбискупа Доминика Мамбертија.
– У срдачном неформалном разговору обе стране тада су истакле потребу даљег унапређивања односа и сарадње између Српске православне и Римокатоличке цркве – каже епископ Иринеј. – Било је речи и о потреби и корисности билатералних сусрета на високом и највишем нивоу.
Вођени логиком „где има дима, има и ватре“, могућност да патријарх Иринеј посети папу Фрању у Ватикану не одбацује ни Католичка црква у Хрватској. Ова вест је тамо пре очекивана, него изненађујућа, а једино је отворено време сусрета. На најаву бискупа Немета и реаговање владике Иринеја, на Каптолу се гледа као на одмеравање снага и припрему домаће јавности за тај чин.
У прилог овој тези наводи се Мамбертијева посета, али и недавни сусрет патријарха Иринеја и папског нунција Орланда Антонинија. Важан делић у целој слици може да буде и шапат који се чује у круговима блиским ватиканској дипломатији који говори да су сусрети са српским и руским патријархом међу папиним приоритетима.
Добар познавалац прилика у Ватикану каже за „Новости“ да је актуелни тренутак добар за састанак папе и Иринеја.
– Чека се одлука папе Фрање за проглашење кардинала Алојзија Степинца светим. Патријарх би папи Фрањи могао лично и директно да каже што о томе мисли, иако је папа добро информисан какав је став СПЦ о овом питању – објашњава наш саговорник са Каптола.
Процес Степинчеве канонизације тренутно је донекле закочен. Иако се очекивало да ће бити окончан већ ове године, јасно је да се то неће догодити. То се објашњава жељом Ватикана да поправи односе са православном црквом и да сондира терен за могућу будућу посету папе Србији, али и Русији. Степинац је препрека, па ватиканска дипломатија настоји да што боље припреми терен за овај чин.
БИСКУПИ ПРИЗНАЈУ КОСОВО?
ЕПИСКОП бачки Иринеј у свом реаговању на тврдње бискупа Немета, осврнуо се и на предлог будућег устројства Римокатоличке цркве на овим просторима. Модел који је предложила Међународна бискупска конференција Светог Ћирила и Методија предвиђа и оснивање локалне бискупске конференције Косова, иако Света столица не признаје независност покрајине.
– Нејасно је како евентуалним успостављањем засебних, и то „националних“, бискупских конференција Србије, Црне Горе, Македоније и Косова не би био прејудициран статус српске покрајине, коју Ватикан не признаје као државу – наводи епископ Иринеј.
(Večernje Novosti)
