Прочитај ми чланакБеоград -- Свети архијерејски Сабор СПЦ је на заседању у четвртак одлучио да у диптих (књиге) светих Православне цркве унесе тројицу мученика, наводи телевизија Храм.
Реч је о преподобномученику Григорију Пећком, мученику Василију Пекару из Пећи и мученици Босиљки Рајичић из Пасјана код Гњилана.
Ilustracija: Thinkstock
Њихово свечано проглашење у свете биће одржано у суботу, 5. маја на Саборној светој архијерејској литургији, коју ће предводити патријарх српски Иринеј.
“На тај начин ће новопроглашеним светим бити потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у верном народу Косова и Метохије и СПЦ”, наводи се у саопштењу.
Да би неко био канонизован, односно проглашен светим, не постоје ни специјална правила ни журба, али је потребно да буде испуњен један од могућих услова – мученичка смрт, култ у народу, јављање чудом или да му мошти нису иструлиле, пише Тањуг.
Свако може предложити да неко буде проглашен светим, али уобичајено је да се створи култ у народу да је неко светитељ, а на Цркви је да у период од 20, 30, па и више година и деценија процени да ли је тај култ довољно учвршћен и да ли заиста постоји.
Светитељи су већином монаси, монахиње, епископи, али има и цивила, верника, грађана, односно људи који су водили хришћански живот или живот по Јеванђељу – свет, чист и честит, узоран живот.
Веома ретко или готово никад се не дешава да неко буде проглашен светим убрзо после смрти, већ се то углавном догађа деценијама, па И вековима касније.
Црква у том поступку не жури, а потребни су одређени предуслови, међу којима су важнија два – исцјељење болних који су му се молили или да су земни остаци, мошти, остали нераспаднути.
Уобичајено је да, када „кандидат“ умре мирно, постаје „преподобан или праведан“, а ако је пострадао мученички за веру, онда се проглашава светим мучеником.
ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ Садашњи несрећник хоће да промени свест Срба, то је демонска претензија https://t.co/kNaYp4a24j
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 4, 2018
Лестивца светих СПЦ има седам степеника и на врху су светитељи – побожни српски епископи, митрополити и патријарси који су на земљи живели по светим и божанским истинама, свети – сви остали царског и другог порекла, који су својим животом и радом и подвигом исповедали Христа, затим свештеномученици – епископи и свештеници који су пострадали у мучењима за веру Христову, као и великомученици – они који су претрпели најтежа страдања за православну веру и СПЦ.
Следе преподобномученици – монаси и подвижници који су страдали за Цркву Христову, мученици – они који су пострадали због своје православне вере и српског рода и преподобни – они који су својим побожним и подвижничким животом задобили милост Божју.
