Прочитај ми чланак

СПОМЕНИК СРПСКИМ ЖРТВАМА „Олује“ у Београду

0

oluja zlocin bez kazne

Србија ће ускоро добити први споменик посвећен жртвама хрватске војне акције „Олуја“ 1995. године, а обележје ће бити подигнуто на београдском Ушћу или код Цркве Светог Марка, сазнају незванично „Новости“.

Како преносе наши извори, предлог за подизање овог белега патње нашег народа биће прослеђен Скупштини града Београда и очекује се да буде откривен најкасније до августа, када се навршавају две деценије од убиства 1.900 и прогона више од 200.000 Срба из Туђманове Хрватске.

Извори „Новости“ тврде да ову идеју подржавају представници Владе Србије, градских власти и челници удружења Срба из Хрватске.

Да је Србија више пута пропустила да се на достојан начин ода почаст жртвама ратова деведесетих година на простору бивше Југославије слажу се саговорници „Новости“, који напомињу и да је време да се подигне овакав меморијал.

Историчар Чедомир Антић из Напредног клуба подсећа на чињеницу да је „Олуја“ највеће етничко чишћење забележено у Европи после Другог светског рата и да заслужује достојно обележје у Београду.

– Сасвим је логично да овакав злочин у ком су настрадали углавном цивили добије и достојно спомен- бележје – каже Антић. – Чињеница је и да би држава требало да стане иза ове идеје и да позове и друге установе и организације да је подрже. Такав споменик треба да постоји у Србији, када је већ то немогуће у Хрватској. Такође, добро би било покренути иницијативу да слично обележје буде подигнуто и у Бањалуци.

СКРОМНА ОБЕЛЕЖјА

Споменик жртвама „Олује“ биће прво овакво обележје у Београду. Скромни меморијал подигнут је у сећање на нестале особе у периоду од 1991. до 1999. године на Ташмајдану, као и спомен-плоча у част погинулих у ратовима деведесетих на Савском тргу. Уз то, главни град има још неколико спомен-чесама и табли постављених у знак сећања на погинуле војнике, које су махом подизала удружења бораца.
Антић сматра и да је веома важно да будући меморијал својим изгледом и величином „не буде срамотан“, али и да речи које буду на њему исписане, одражавају праву слику догађаја.

– Важно је и да се на њему нађу имена свих познатих жртава и да се јасно напише да је реч о убијеним Србима – истиче Антић.

Да је Србији потребан достојан споменик жртвама ратова деведесетих, сматра и Саво Штрбац, први човек организације „Веритас“. Он подсећа да би било идеално да будуће обележје буде саставни део ширег пројекта „Српски меморијал“, чија је идеја не само одавање почасти, већ и истраживање и рад на неговању успомене на све српске жртве у 20. веку.

– Идеја је да „Српски меморијал“ чини не само споменик, већ и одговарајућу зграду у којој би била смештена установа која би се бавила истраживањем свих материјала о страдању нашег народа – каже Штрбац. – Око ове идеје окупљен је велики број историчара и јавних личности, а има и подршку председника Републике и патријарха Иринеја.

Вечерње новости

17 коментара “СПОМЕНИК СРПСКИМ ЖРТВАМА „Олује“ у Београду

  1. Милош, Даљ, РСК каже:

    Ајд да нешто разјаснимо. Ми нисмо никакви Срби из Хрватске нити смо хрватски Срби. Ми смо Срби Крајишници из Славоније, Лике, са Кордуна, Баније, из Далмације, Горског Котара, Барање, Западног Срема, Истре, Ријечког Приморја. Срба из Хрватске је само 64 428. Нас осталих 517 235 смо Срби са горе поменутих простора, а не из Хрватске. Ако мислите на Србе из Социјалистичке Републике Хрватске чији смо били конститутивни народ, тада нас називајте крајишким Србима или Србима Крајишницима, јер нам је у новој Хрватској конститутивност узета, па смо ми одлучили узети што је наше и створили Србску Крајину. Србска Крајина је израз наше народне воље, наш завичај, држава србског народа и ониог народа, наших комшија окренутих нама. Они који нису хтели прихватити Крајину, послани су у Хрватску. Та нова држава Хрватска напала је наш народ на нашем етничком територију, протерала га, убила, било физички било културолошки, напала је нашу државу Србску Крајину, напала је нашу сестру Србску Републику. Хрватска држава је агресор на Србску Крајину и Републику Србску и зато нас немојте називати хрватским Србима или Србима из Хрватске. МИ СМО СРБИ КРАЈИШНИЦИ!

    1. ЈАБЛАН каже:

      ТАКО ЈЕ МИЛОШЕ,ОД ПРВЕ ДО ПОСЛЕДЊЕ РЕЧИ.

    2. ZvonceZG . каже:

      Stvarali su vam drugi iz Beograda te kojekakve Krajine,zbog kojih ste na koncu i nastradali i bili izdati.Kazi prvo tko je napadao Vukovar i Dubrovnik,umjesto sto pises borbene.

    3. Markos каже:

      Takvi kao ti su potrebni na svakom Srpskom sajtu, cisto da narod zna sta mu misle Siptari,Turci i Hrvati, to sto ti napises u jednoj recenici unistava mesec dana bivsojugoslovenske propagande !

      Svaka cast !

    4. ZvonceZG . каже:

      Kako drugi vas gledaju i razmisljaju iz ex Yu republika, dolazeci na ovaj portal,kada ne mislite dobro svojoj pravoslavnoj braci u Ukrajini i Crnoj Gori ,a ne meni ili bilo kome drugom koji nije Srbin.
      Umjesto da ste stalozeni i da nastojite pomoci rjesavanju krize ,vi jednostavno vapite za vise krvoprolica.
      Inat i osveta puno kostaju na koncu.
      Vidjeli smo to vec mnogo puta na nasim prostorima.
      Najlkakse je pronaci krivca u drugome zbog svoje vlastite nemoci.

    5. Зоран Глишовић Брвнара Глишови каже:

      U svakom slučaju istorija govori da Hrvatska država ne treba da postoji, po božjoj pravdi, ona je uvek i samo bila odraz nadmetanja velikih sila na ovom prostoru. Prosto, najvećim delom to je genocidu i samoljublju sklon narod vazda sa željom da se odeli i uništi korene svojih veza sa Balkanskim prostorom, pogotovu sa pravoslavljem. Uvek su i isključivo igrali na tu kartu uvek oberučke prihvaćajući fašizam, ustaštvo samo sa jednim jedinim ciljem da ostanu čisti hrvati. Ima tamo među njim dosta i časnih ljudi koji sve to ne odobravaju (u sebi), ali je većina uvek spremna da zasuče rukave i uzme kamu u ruke… to im je prosto u genima. Do sada ni jednom nisu okusili zasluženu kaznu samo zahvaljujući milosrđu naroda koji je pod njima najviše postradao. Sada se dele krupne karte u svetu, bog će odlučiti čije će biti jače.

    6. Милош, Даљ, РСК каже:

      Е валај ти је коментар ко Његошев. Слажем се са свиме реченим!

    7. AC каже:

      1. Milo nije Crna Gora.

      2. Bandera nije Ukrajina.

      3. Ti si ustasa, ratni invalid, sa puno vremena, poganim jezikom i zlom u sebi koje vrca na sve strane.

      4. ╭∩╮(︶︿︶)╭∩╮

    8. ужасипромискуитета каже:

      Наш инат и наша освета ће вас заиста пуно коштати на концу!!! Шта си мислио, да ћемо „гледати у будућност“, „пуј пике не важи“???!
      КО СЕ НЕ ОСВЕТИ ТАЈ СЕ НЕ ПОСВЕТИ! То да памтиш усташино, па кад се видимо, да те преслишам шта си научио!

    9. Markos каже:

      Mi svojoj pravoslavnoj braci, Grcima,Rusima,Bugarima Rumunima mislimo sve najbolje.

      A s ostalima mislim ono sto i oni misle o meni, mnogo prosto.

      Sto se tice Ukrajine, nase pravo je da navijamo za Rusiju i Donjeck, a nasa drzava se tamo ionako nista ne pita pa ne mozemo ni da pomognemo ni da nastetimo.

    10. Misko Knicanin каже:

      E pa „zvoncek“ moj dragi steta sto si bio mali kad sam cistio Srpski Vukovar od takvih kao sto si ti, ali neboj se Repriza obavezno sledi, Samo ovaj put cemo ici do kraja. Veliki Pozdrav.

    11. Милош, Даљ, РСК каже:

      Ајд да те нешто питам као Хрвата и човека. Не знам те лично, није ни битно у крајњем случају. Кад је било јасно да је коначно дошао погодан тренутак да кажете Србима оно што сте желели да кажете сигурно од 71 и пролећа, а кладио бих се и од 45, да не желите да живите не само са нама, него ни покрај нас, Словенци су изашли на колико толико прихватљив начин и није било већих проблема. Нисмо ми имали ништа против ни да ви изађете, али нисте могли натерати и крајишке Србе да изађу кад ми нисмо желели. Што нисте сели па да се договоримо, изађите, али да онда поделимо територије, што је наше да ми узмемо, што је ваше да ви узмете (не оно што сте желели узети него оно што сте могли што је ваше), тамо где је било тесно да се договоримо, заменимо територије, омогућимо и вама и нама нормалан живот и развој (иако нисте заслужили после Првог и Другог поготово рата). Ви би данас имали Хрватску без Срба, ми бисмо имали Крајину без Хрвата или са оним процентима који би хтели да остану на обе стране и мир свима. Не би ми пљували по вама нити ви по нама. Ето, реци ми зашто није тако испало, на миран, људски начин? Знаш добро да говорим истину.

    12. panzeer каже:

      Hrvati su prvi napadali Vukovar , prije bilo kakvih sukoba , još u rano proleće 1991. , Hrvati su počeli otimati i ubijati srpske civile , tako da su do početka direktnog ratnog sukoba hrvatske paravojne jedinice ubile najmanje 126 civila srpske nacionalnosti prema hrvatskim izvorima šef Tuđmanove obaveštajne službe , SUZUP – a u Vukovaru , Ferdinand Jukić navodi tu brojku , dok JNA navodi i do 400.
      Prije bilo kakvog rata i sukoba , hrvatske vlasti u Vukovaru prestale su Srbima isplaćivati penzije i počele otpuštati Srbe sa posla . Prije bilo kakvog rata i sukoba pripadnici hrvatskih paravojnih jedinica digli su u vazduh srpske kafiće : “ Krajišnik “ ( 15. 4. ) , “ Sarajka “ ( 3. 5. ) , “ Tufo “ ( 3. 5. ) , “ Brdo “ ( 6. 5. ), “ Mali raj “ ( 28. 6.) , “ Popaj “ ( 2. 7. ), “ Točak “ ( 21. 7. ), “ Čokot bar “ ( 24. 7. ), “ Šid „( 30. 7) . A još 1989. dizani su u vazduh kiosci srpskih novina . Nalogodavci zločina bili su visoko rangirani članovi HDZ – a , sekretar narodne obrane opštine Osijeka Branimir Glavaš (poznat po rečima kojima je najavio rat: „neka igre počnu“) , sekretar narodne odbrane opštine Vukovar Tomislav Merčep , potpredsednik hrvatskog sabora i bivši saradnik udbe Vladimir Šeks i Ivan Vekić koji će 31.07.1991 . postati ministar unutarnjih poslova Hrvatske . To potvrđuje i prvi Tuđmanov ministar unutrašnjih poslova Hrvatske, Josip Boljkovac u svojoj knjizi „Istina mora izaći van“ gde opisuje događaj iz 4. meseca 1991. kada su Šeks , Šušak , Glavaš i Vukojević (sve visoko ranigirani hdz – ovci) pucali armbrusima po Borovu selu. To je bilo puno prije nego je bilo koji Srbin ispalio i jedan metak u Vukovaru .
      O atmosferi koju su stvarale hrvatske paravojne jedinice na čelu sa Merčepom svedoči i poverenik hrvatske vlade za Vukovar, Marin Vidić Bili, u pismu koje je iz Vukovara uputio hrvatskoj vladi, ali i nekolicini oporbenih čelnika :

      „Imenovanjem Merčep Tomislava za sekretara Općinskog sekretarijata u Vukovaru došlo je do uzurpacije vlasti i koncentracije funkcija u jednoj osobi i to predsjednika HDZ – a te faktički zapovijednja ZNG – a , policijom te civilnim organima vlasti . Okružen ljudima sumnjivih moralnih i stručnih kvaliteta , bivšim kriminalcima , preuzeli su apsolutno nadzor nad svime u Općini Vukovar , ne prezajući od nasilnih i represivnih mjera nad građanima Općine Vukovar ( bespravnim upadajem u privatne stanove , upućivanjem usmeno i pismeno u napuštene stanove osoba koje su tražile smještaj , pljačkanjem stanova , oduzimanjem privatnih vozila , nasilnim privođenjem na saslušanje pa čak i egzekucijama . Takvim ponašanjem stvorio je u gradu opću psihozu straha među hrvatskim i srpskim pučanstvom što je rezultiralo masovnim bijegom iz grada , totalnom blokadom rada polcije , ZNG – a , organa uprave i stvorilo opću konfuziju … „

    13. Милош, Даљ, РСК каже:

      Србска Крајина никада не би могла бити створена без србског крајишког народа. Ми смо желели онај наш завичај и етнички простор да и даље остане наш, да будемо своји на своме, своје газде у својем дворишту из кога сте нас ви хтели па на крају и избацили. Али долази вам то на наплату, ничија није до горе сјала, немате мира, муче вас наша стратишта а ваша срамота, Јасеновац, Јадовно, Јастребарско, јаме, сијају главе мученика србских. Њихове сенке вазда ходе селима и градовима, пољима и шумама, вашим дворовима и плаше вас господу, изроде и отпаднике рода. Као што је Космет васкрсао 1912., па је убијен 2007. васкрснуће опет и Космет и Србска Крајина, то је неминовност.

    14. Zoran Cvetkovic каже:

      U pravu si,samo nemojte ni vi nas NIKADA da nazivate Srbijancima,Tako me zovu samo ustase i balije.

    15. Милош, Даљ, РСК каже:

      Ја Србе у Србији национално никад ни не зовем Србијанцима, него Србима. Кад вас и назовем Србијанцима, мислим искључиво регионално у смислу целокупне данашње Србије и када говорим о свим Србима у Србији. Када мислим на баш одређен регион данашње Србије, онда кажем Србин Шумадинац, Србин Банаћанин, Србин са Космета, Србин из Поморавља и слично. Аналогија која може да постоји са Србима Крајишницима јесте ово: Србин Србијанац из данашње Србије је као и Србин Крајишник из Крајине (доле појашњење шта је све Крајина). Србин Шумадинац, Србин Бачван је исто као и Србин Личанин, Србин Далматинац. Оно што желим да укажем јесте да се Срби из Србије данашње повезују са регионалним термином државе Србије па су Србијанци (бар од осталих Срба). Исто тако се Срби из Црне Горе зову регионално Црногорцима (Сад што су неки постали Милогорци, нек им је на част). За Србе из Републике Србске и Федерације иако се љуте кад им се каже да су Срби Босанци и Срби Херцеговци (али сетите се да се Република Србска на почетку звала Република Србска Босна и Херцеговина – цела Босна и Херцеговина су србске земље). Е тако смо и ми Срби Крајишници из Крајине (која укључује Лику, Кордун, Банију, Горски Котар, Далмацију, Славонију, Барању, и Западни Срем под којим бројим и Осечко поље), јер ем смо ми одбацили Хрватску, ем је она нас 1990. године. Тако да ми са њоме немамо ништа, ми који тамо живимо је прихватамо исто толико колико смо прихватили и Немачку да окупира те делове, нисмо се са тиме помирили, боримо се и чекамо ослобођење своје земље и васкрс једне од наших србских држава – Србске Крајине. Србска Крајина је постојала релативно кратко и обухватала је делове које је у том тренутку војно могла, али то не значи да остали делови исто тако нису Крајина или да то не могу бити. Ја се не могу и никад ни нисам одрекао ни манастира Лепавине, нити села Гомирја, нити Србских Моравица, нити Книна, Окучана, Теслиног Смиљана и Лике, престонице Западног Срема – Вуковара, нити мог родног западносремског села Даља, манастира Успенија у Даљ Планини, Дунава, Порића, Јаме, цркве светог Димитрија. Надам се да ме капираш. Колико год хрвати својатали сав тај териториј, то тренутно може бити њихова држава, али њихова земља никада јер она плаче за својим Крајишницима, неће Лика никад волети католика, за Србином она дише, на православље мирише, једино кад се тај исти Крајишник одрекне те земље тада она престаје бити његова. Али наше заједничке свесрбске цркве и даље чувају ту земљи и наша села без обзира на све. Поздрав србској браћи из србског села Даља покрај србског Вуковара. Догодине у Вуковару и Книну, Дрвару, Гламочу и Косову.

  2. duki bg каже:

    Napokon i neka ,,dobra,,vest za jadne Srbe iz hrvatske.Neki ,,ljudi,, kao onaj ZA SRBIJU kazu za njih da su svi kompletno patoloski slucaj,pa vi vidite kakvih,,srba ,,ima medju nama!

Коментари су затворени.