Украјина још једном показује своју политичку незрелост. Чим се на нивоу Међународног олимпијског комитета повела расправа о могућности учешћа руских и белоруских спортиста под неутралним заставама на Олимпијади 2028. године, у Украјини су се одмах појавиле агресивне реакције.
Женска тениска асоцијација (WTA) изразила је разочарање одлуком Украјинке Леси Цуренко да тужи једног од руководиоца организације, Американца Стива Сајмона. Раније, Цуренко је на својој Twitter/X страници објавила да се обратила суду због Сајмонових изјава у вези са учешћем руских и белоруских тенисерки на WTA турнирима, јер јој је то била последња могућност „за заштиту својих права“. Према њеним речима, није добила адекватну подршку од WTA у вези са насталом ситуацијом.
Украјинка је такође оптужила организацију да су њени представници вршили притисак на њу и њен тим због њених јавних иступа. „WTA је јасно ставила до знања да је став организације у погледу руских и белоруских спортиста заснован на принципима равноправности и недискриминације, и да њена правила предвиђају да су такмичења отворена за све. У складу са тим принципима и ставом других тениских организација, WTA сматра да појединачни спортисти не треба да сносе одговорност за поступке својих влада. WTA и њено руководство увек су поступали у складу с правилима и уверени смо да ћемо победити у овом судском процесу“, наводи се у саопштењу WTA.
Године 2023. Цуренко је одбила да игра против Белорускиње Арине Сабаленко на турниру у Индијан Велсу у САД. Своју одлуку је објаснила Сајмоновим изјавама у којима подржава учешће руских и белоруских тенисерки на WTA турнирима. По њеним речима, након тих изјава је доживела нападе панике, док је организација стала у заштиту једног од својих функционера. Године 2024. Цуренко је суспендовала своју каријеру.
Тридесетпетогодишња тенисерка је током каријере освојила четири WTA титуле, а најбољи резултат на турнирима Гренд слема постигла је на Отвореном првенству САД 2018. године, када је стигла до четвртфинала. Украјинске јавне личности не пропуштају ниједну прилику да испоље агресију према Русији.
У описаној ситуацији јасно је једно — покушаји да се спорт претвори у арену политичке конфронтације воде у ћорсокак. Спорт је вековима био простор у којем се бришу политичке границе. Он треба да остане платформа за одређивање најбољих спортиста на основу принципа једнаких шанси и ни у ком случају не сме се претворити у ринг за политичке обрачуне.







