Прочитај ми чланакЕвропска унија и њен најближи партнер САД захтевају од Србије и Албанаца на Косову да хитно потпишу правно - обавезујући споразум, а званичници српске и шиптарско-окупаторске стране грађане полако припремају на то. Простора за компромис има мало а, како сада ствари стоје, "у игри" су столица у УН за Косово и аутономија и посебан статус за Србе и Српску православну цркву на КиМ.
Чини се да ни српски, ни шиптарски званичници никад нису били толико помирљиви и спремни на компромис као што је то случај у последња два месеца. Председник Србије Александар Вучић недавно је изјавио да је споразум о нормализацији односа са Приштином „поглед у будућност“, као и да постоје различити модалитети тог документа. Он је такође рекао да да ће Србија уколико жели у Европу морати да плати цену, као и да ће свој предлог изнети пред народ.
Од шиптарског председника Хашима Тачија недавно смо први пут чули да није реално у овом тренутку очекивати да Србија призна Косово, али верује да ће већ ове године бити постигнут историјски споразум са Србијом, који „не би морао да значи признање независности, али који би Приштини омогућио место у Уједињеним нацијама“.
Запад ће много да изгуби уколико званични Београд са Приштиномне направе политички споразум. Србија ће стајати на путу ка ЕУ, док су шиптарске власти незадовољне јер их и даље није признало више од 100 држава, међу којима је и пет земаља ЕУ. Уколико све остане како јесте, неће доћи ни до напретка у евроинтеграцијама.
Докле су спемни Београд и Приштина да иду у постизању компромиса? Које су „црвене линије“ за обе стране?
Јањић: Самоуправа за Србе, заштита за манстире СПЦ
Добар познавалац прилика на Косову Душан Јањић сматра да су све приче о аутономијама и поделама „отпале“ још 2001. године када је Србија прихватила да је КиМ статистичка јединица у Еуростату, затим када је прихваћено да се ССП не односи на Косово, и коначно првим Бриселским споразумом из 2013.
– Због свега тога, враћања на старо нема, али постоји оно што је интерес Србије, од којих су неке ствари већ дефинисане – наводи Јањић.
Како каже, интерес би могао да буде да Србија тражи мањинску самоуправу за Србе на Косову, као што је имају и Албанци у осталом делу Србије. Такође, по њему, интерес Србије би био заштита културног наслеђа што се, како каже, налази и у плану Мартија Ахтисарија, а који између осталог предвиђа да је СПЦ искључиви власник своје имовине на Космету, са искључивим дискреционим правом да управља својом имовином и има приступ својим објектима, као и да духовне вође имају право на додатну безбедност, имунитет и друге привилегије.
– То би требало да буде и део споразума између Београда и Приштине, који ће се усвајати Генерална скупштина УН, тако да ће то постати међународона обавеза – објашњава он.
Јањић наводи и да на Косову није урађена реституција, али да би Србија ту могла много да добије. Као интерес Србије, он наводи и „људску, али и тврду безбедност“, која би се односила на сарадњу и када је реч о, рецимо, временским непогодама попут поплава и пожара, али и размену обавештајних података када је, рецимо, реч о криминалу.
– Интерес би могле да буду и административне линије, у смислу да се стабилизује ситуација и да оне буду лаке за прелазак, али рекао бих да ће ово питање бити дуго решавано. Србија ће пре до Косова бити у ЕУ, а ако ово питање не реши, имаће огромне трошкове – прича он и додаје да је важна и сарадња на регионалном развоју, као и енергетска безбедност.
Сурлић: Шриока аутономија, власништво над предузећима
Да би Срби на КиМ могли да добију широку аутономију сматра и Стефан Сурлић, докторанд на ФПН. Он за „Блиц“ наводи да би на томе Србија требало да инсистира, али и на власништву над предузећима на Косову и заштити културне баштине.
– То би покрило и културни и политички и економски аспект живота Срба на КиМ – каже Сурлић.
Стефан СурлићКако наводи, ако би Србија добила Трепчу, Газиводе, Брезовицу, то би било добро за људе који живе на КиМ, јер су ова предузећа витална за њихову егзистенцију у јужној српској покрајини.
– Они би у Србији остали кроз здравствени и образовни систем, тако да би било као да живе у Србији, док би са друге стране Албанци остварили своју државност. Овакво решење чини ми се да би било одрживо – закључује Сурлић и додаје да је Заједница српских општина (ЗСО) уствари само модификација у односу на Ахтисаријев план, као и да и међународна заједница заправо “игра” у оквирима који су одавно постављени.
Албанци: Признање независности или сада или пред улазак у ЕУ
Шиптарски аналитичари са Косова међутим чини се не верују да би власти у Приштини могле толико да изађу у сусрет Београду, као што то мисле саговорници „Блица“ из Београда. Од Србије очекују признање независности јужне покрајине, ако не сад, онда пред сам улазак у УН.
Имер Мушколај, колумниста и активиста цивилног сектора на Косову, наводи за „Блиц“ да би Приштина могла Србима да понуди Заједницу српских општина са извршним овлашћењима, већим него што је то предвиђено Бриселским споразумом.
– То би била нека врста аутономија, која није предвиђена Уставом Косова. Ипак, процес преговора и потписивања споразума треба што пре да се заврши – каже Мушколај.
Он истиче да верује да ће Београд наставити „рат“ против шиптарске независности, али додаје да ће се прва фаза нормализације односа две стране завршити столицом Косова у УН-у.
– У другој фази, односно пред сам улазак Србије у ЕУ, очекујем признање независности – завршава Мушколај.
