Прочитај ми чланакПредседник Владе Србије у оставци (до избора нове) свима нама добро знани Александар Вучић још једном је показао колико је свеобухватан и да је сваког дана могуће да се уради нешто што до тог момента није нико никада од када се рачуна време или, што би он рекао, "први пут у историји".
Баш сад си нашао да изгубиш, човек спремио победнички твит па је морао да мења текст и да губи драгоцено време док пише експозе
Иако напорно ради да свима нама буде боље за две, највише три године, и он је човек од крви и меса па мора с времена на време да се одмори. А када „премијер“ (у Србији се често користи ова туђица, иако је у нашем језику титула председник Владе, те стога под наводницима и сада и даље у тексту) одмара, онда најчешће гледа финала тениских турнира и о њима, као и ми остали „лезилебовићи“ – твитује.
Истина, он је ових дана презаузет писањем експозеа за нову владу коју планира да формира, без обзира што под пуном контролом за сада има 98 посланика. А, како је наш вођа стара школа, он то ради својеручно уз помоћ оловке и папира (после ће неки то да прекуцавају), прилично детаљно, па то иде нешто спорије и потрајаће неколико недеља.
У тим ретким паузама између писанија, постављана камења темељаца (који су у последње време у несташици), читања Вебера, монолога на конференцијама за медије, небављењем Савамалом и Јуром, прегањањем са тамним силама зла оличеним у српској опозицији која би само да једе у скупштинском ресторану, пронађе он мало времена да испрати и шта раде наши спортсити у свету. Обично је то недељом јер Бог рече „шест дана ради, седми одмарај“, а он је то мало модификовао, па уместо да одахне целог дана, он изабере термин када је на програму неки важан спртски догађај.
Тако је претходне недеље после тријумфа Новака Ђоковића на Мастерсу у Мадриду наш неуморни „премијер“ твитнуо – Свака част, браво Ноле!
Било је ту и „фејвова“ и „ретвитова“ и разних коментара (углавном позитивних) што се нашем вођи очигледно допало, па иако Новак није успео да понови исти успех у Риму, наш врли вођа се поново дохватио тастатуре (или је опет неко прекуцавао уместо њега) како би изнео своје запажање – Ти си нама и данас најбољи ! Увек уз тебе!
Ипак, ово „увек“ се односи од тренутка када је Ђоковић почео да ниже успехе па није на одмет да се покупи и неки политички поен, као што су то радили и вођини претходници. Али, да то „увек“ није било баш увек, најбоље знају Новакови родитељи који су у своје дете уложили готово сву имовину коју су имали, ризикујући да све изгубе, јер подршке Савеза и државе није било.
Баш некако у то време, иако би он то најрадије да заборави, странка чији је вођа био члан била је или на власти или уз власт, а њему је допала незахвална дужност да буде министар информисања. Твитовао би он и тада о успесима српских спортиста, тада углавном кошаркаша, одбојкаша, рукометаша, али на његову жалост тада није било твитера па је било мало теже окитити се туђим перјем. Углавном се то сводило на телеграме – честитке или пријеме и тапшање по рамену, што је неизоставно народу било прочитано или приказано у свим информативним емисијама.
И умало да заборавим „Срам те било Новаче“ уместо X политичких поена, за честитку победнику, „премијер“ је добио само Y бодова (X > Y) јер си ти нашао баш сада да изгубиш, док се он мучи да свима нама буде боље за две, најкасније три године.
