Небојша је један од највећих и најбољих уметника, изузетне вештине, ширине и талента, али му нису дали да заигра у „Дубровачкој трилогији“ због улоге српског генерала.
Познати хрватски кореограф Сташа Зуровац припрема представу у Београду с младим балеринама у новооснованој трупи Националне фондације за игру.
На новој представи ради са италијанским колегом Паолом Манђолом.
– Комад је настао на темељима представе коју сам недавно завршио у Загребу, а по мотивима романа „Часови плеса за одрасле и напредне“ Бохумила Храбала, који је најлакше описати као монолог времешног господина од седамдесетак година исказан једном реченицом на стотинак страна. Он се обраћа госпођицама које се сунчају у дворишту – каже Зуровац и додаје:
– Текст је базиран на задивљености свим оним што је лепо, а написан је из угла носталгичног погледа на свет. Указује на лепоту која људима пролази испред очију. Они не схватају колико је садашњост садржајна и колико носи различитости и лепоте и колико је сваки тренутак леп.
Цењени аутор у Београду
Поред хит балета „Ко то тамо пева“, Сташа је режирао још три представе у Србији, мада, како каже, жао му је и изненађен је што је број тако мали.
– Нисам тип кореографа који се нуди. Више чекам да примете мој рад. Некако је понижавајуће да аутор треба да стави социјални моменат испред креативног. У том грму лежи зец. Једноставно ме нису звали. Наравно да је логично да те позову кад направиш нешто квалитетно, али дубље не бих улазио.
Сташа истиче да не треба улазити у социјалне и идеолошке полемике кад је реч о уметности, што је трпео на својој кожи кад се одлучио да позове српског глумца Небојшу Глоговца да игра у комаду „Дубровачка трилогија“.
Забијали му нож у леђа
Тада се међу неким хрватским глумцима развила жустра полемика о томе да ли може да игра у Дубровнику пошто је у ТВ серији Радоша Бајића играо Дражу Михајловића.
– Глоговац је један од највећих и најбољих уметника, изузетне вештине, ширине и талента. Кад сам радио на „Дубровачкој трилогији“, желео сам да сарађујем с најбољима. Међутим, ту се догодила грешка у корацима. Најавили су њега као потенцијалног сарадника, а нису с њим уговорили услове. Онда се појаве злотвори који нањуше и почну да причају о томе како на треба да игра. Сматрам да смо то прерасли и да такве баријере не смеју да постоје. Овде се радило о техничком проблему, а за идеолошко нема места.
Неискуство није препрека
Зуровац је о раду с младим балеринама рекао да њихово неискуство није препрека при стварању, већ сасвим супротно.
– Врло је занимљиво радити са играчима који су у годинама експанзије, психофизичких промена, у пубертету. Међутим, доста је и захтевно јер се мора педагошки бити опрезан с тим „природно дивљим организмом“, пружити им довољну меру забаве и озбиљности и створити осећај код њих да је реч о колективном чину. То је пубертетско време, кад се развијају ставови, отпори, мишљења, они стварају свест о телу и ту мораш бити дипломата јер можеш лако да их увредиш – закључио је Зуровац.







