Прочитај ми чланакИгор Ђурђевић, председник Полицијског синдикалног покрета, за портал ЕС износи једну од ретко искрених прича које су до сада забележене о положају и условима рада наше полиције, која је често на удару критике, а која се заправо и сама носи са небројеним проблемима.
Игор Ђурђевић, председник Полицијског синдикалног покрета, за портал ЕС износи једну од ретко искрених прича које су до сада забележене о положају и условима рада наше полиције, која је често на удару критике, а која се заправо и сама носи са небројеним проблемима.
Читаоцима нашег портала пренели смо образложење о мотивима за настанак још једног синдиката који ће се, најавио је Игор Ђурђевић, председник Полицијског синдикалног покрета, по много чему разликовати од већ постојећих. Један од свакако највећих мотива јесте незадовољство радом полицијских синдиката, који према нашем саговорнику као да немају времена, а ни жељу да се баве, како је навео, „провинцијским гласом у вези са малим микро „проблемчићима“ који тиште припаднике полиције у унутрашњости Србије“.
ЕС: Чланови Полицијског синдикалног покрета су веома добро снимили ситуацију синдикализма и синдикалног рада у нашој земљи, па и у области рада којој Ви припадате. Шта су по ПСП и Вама лично, највећи проблеми који тиште полицајце у Неготину, у станици у којој и сами радите?
И.Ђ. О условима за рад у објекту Полицијске испоставе Неготин мислим да нема потребе да се детаљно образлаже, јер сам изглед фасаде говори скоро све. Готово сви грађани наше општине, који су улазили у зграду, могу да посведоче о каквим се просторијама ради. Канцеларије, неколико функционалних, пренатрпане са деловима старог инвентара, санитарни чвор готово неупотребљив, подрумске просторије за задржавање су такође неупотребљиве, просторија за састанке из некадашњег периода која се такође налази у подруму претворена је у складиште и тотално је нефункционална, грејања целог објекта готово да нема, јер смо повезани на централно грејање односно на тзв.котао зграде Општине која се греје стриктно само радним данима по 8 сати.
Да се задржимо на тренутак код те сатнице грејања. Дакле, полиција као установа на располагању је грађанима свакодневно, 365 дана у години на 24 сата, а на недељном нивоу има грајања свега пет радних дана по 8 сати, што укупно износи 40 сати. Парадоксално звучи када се ствари поставе са ове тачке гледишта и када се узму у обзир актуелне спољашње, веома ниске температуре, које готово да нису ништа више ни у радним просторијама Полицијске испоставе за време викенда јер и прозори на самом објекту готово да немају своју примарну функцију. Дакле, више времена је објекат ПИ без грејања у односу на краћи временски период када се греје. Ради се заиста о објекту који је стар и у кога није улагано деценијама.
Што се тиче просторних капацитета целе ПС која је разуђена у више објеката, морамо напоменути и посебан проблем управних послова, конкретно, личних карата, регистрације возила, пасоша, послова оружја итд. Управни послови ПС Неготин су смештени у једном од делова ходника на спрату општинске зграде и то у оном најмрачнијем ходнику где је увек уочљива највећа гужва. Ради се о неколико канцеларија пренатрпаних разном електронском опремом потребном за рад где запослени заиста имају проблема.
Раде у скученом простору и при томе трпе, као први на удару, све критике грађанства које оправдано губи стрпљење приликом целодневног чекања на издавање докумената. Да се не задржавамо само у просторијама, изађимо напоље, испред Полицијске испоставе… Ту се налази онај фамозни паркинг простор пренатрпан разним возилима Општинске управе, потом возилима која су приликом рада полиције одузета и слично.
Наравно, уочавају се и паркирана полицијска возила која су претходних дана када је падао снег, била покривена и готово да се нису уочавала. Ако се питате зашто, одговор је веома једноставан – та полицијска возила нису у функцији. Да, налазе се на броју чисто форме ради, али суштински полицајци располажу у смени са по једним возилом које је и само веома сумњиве техничке исправности. Имајући у виду разуђеност општине Неготин и постојање више десетина сеоских месних заједница где је потребно свакодневно стално присуство полиције, које је неизводљиво одавно, такав ауто парк Полицијске станице је заиста непримерен.
Полицајац често и пола своје смене утроши на оспособљавање возила за коришћење, замену уља, отклањање проблема око пнеуматика… не ради ово, не ради оно, а што је најгоре у свему, опет су грађани, као корисници наших услуга, највише оштећени. О свим тим проблемима или се не прича или се бар не прича у довољној мери пошто је увек приоритет за решавање тих просторно-техничких проблема негде ближе Београду и седишту министарства у односу на нас .
ЕС: Једна од свакако најболнијих тачака, вероватно да је број запослених у Полицијској станици Неготин?
И.Ђ. Годинама уназад баратало се којекаквим интерним систематизацијама којима се број извршилаца полицијских послова само смањивао, да би се сада дошло до неког илузорно смешног броја којим, једва да се по једна или две сменске патролне делатности могу спровести, наравно, са једним од расположивих возила, па се поставља логично питање шта би са полицијским позорницима у центру града, шта би са полицијским одељењем Јабуковац, шта би са сталним континуираним присуством полиције на сеоским секторима, шта би са школским полицајцима, шта би са саобраћајном полицијом? Много је питања, нажалост! Данас у време актуелне мигрантске кризе, када и колеге из Неготина бивају ангажоване на петнаестодневним теренима и раду ван општине Неготин, тај проблем достиже врхунац.
Наравно, како посао не сме да трпи, сва та оптерећења падају на свега неколико сменских извршилаца. Како кадровање и систематизација и није област којом се синдикат у основи треба да бави, ми целу ту ствар приказујемо гледано кроз призму оптерећења полицајца који ради јер немогуће је да посао који су некада обављала рецимо два, три или четри полицајца данас ради само један, који се при томе смрзава у канцеларији, нема компјутер и штампач за рад већ се довија доносећи од куће личну опрему за такав рад.
Када је на улици онда је у возилу које је полу-исправно и често је због техничке неисправности немогуће да напусти територију Неготина, јер би се могао догодити квар на отвореном путу. Ти проблеми нису од јуче, они се годинама нагомилавају и временом постају свакодневица, реалност са којом се запослени, с обзиром да заиста нема више ко да се о њиховим правима брине, олако мире и прихватају често на штету свог здравља, свог слободног времена које је потребно да се бирократски посао оконча и на крају крајева и свог личног скромног буџета.
ЕС: У ситуацији коју сте описали запосленима се обраћају синдикати који од чланарина купују делове опреме као што су компјутери, штампачи, клима уређаји, чак и вода за пиће, односно апарати?
И.Ђ. Створена је слика да је то заправо нормално и да ми сами као запослени, од неке наше чланарине, нашег новца, треба сами себи да побољшамо и створимо елементарне услове за рад. Парадокс је заиста да сами себи купујемо опрему за рад уместо послодавца који је дужан то да обезбеди. Купујемо и делове униформе и слично. На крају, не би ме чудило да ти синдикати почну са промовисањем идеје да треба сами себи, од наших скромних плата, кроз чланарине, да купујемо резервне делове за покварена возила па и сама возила на крају крајева. Све ове појединости не би нас се као синдикалне организације тицале да директно не утичу на три ствари: 1. оправдано незадовољство грађана; 2. непотребне финансијске трошкове запослених и коначно, на безбедност и здравље запослених, као најбитнији фактор.
Вероватно, гледано са аспекта грађана, сви ти наши полицијски проблеми не завређују посебну пажњу, поготово ако се има у виду да полицију многи не воле, међутим када се ствари поставе на други начин, тј. када се цела ситуација сагледа из угла грађана који су директни корисници наших услуга, слика је другачија. Од нас зависи безбедност грађана и сигурност њихове имовине. Они улазе у те наше неусловне просторије, превозе се тим нашим возилима каква имамо!
Виде све то, а на уму имају чињеницу да смо заправо ми тај субјект од кога се очекује да реши њихове проблеме! Све онда поприма другачији изглед и смисао, сложићете се. Што се тиче односа страних држава према својим полицајцима, о томе боље да не начињемо тему јер полицајац је у иностранству, у развијеним земљама ЕУ, којима свакако тежимо, у далеко погоднијем положају и цело друштво се према њему сасвим другачије опходи, каже Игор Ђурђевић.
Сутра, у трећем делу приче, саговорник портала ЕС, Игор Ђурђевић, председник ПСП, говори о правној заштићености полицајаца, покренутом питању станова у тзв. “Плавој згради“ у Неготину и још неким отвореним, која тиште запослене раднике у полицији.
