Прочитај ми чланак

СРАМОТА – ЗАМАЛО БАТИНЕ: Владика отерао ОМИЉЕНОГ СВЕШТЕНИКА, народ се побунио

0

Док се често чује "не идем у цркву због попа", у Епархији шумадијској се догодио преседан - владика Јован протерује свештеника због ког цела парохија долази у цркву.

Епископ шумадијски Јован уписао је ових дана још једну немилу ставку у своје житије. Дословце прогон свештеника који нема тарифу и који је омиљен у народу и међу крагујевачким верницима. Отац Саша Огњановић, отац двоје малолетне деце који служи у Цркви Светог великомученика кнеза Лазара у насељу Белошевац, добио је допис владике Јована у чије наводе је једноставно речено тешко поверовати. После 18 година свештеничког стажа, владика као разлоге за премештање оца Саше наводи: „Непознавање типика и појања“. Народ се испрва спонтано окупио да провери „гласине“, а потом је уследио протест какав Крагујевац одавно није видео. Покренули су потписивање петиције коју је за два-три дана потписало 2.098 од 2.300 парохијана, а јављају се и грађани из других парохија. Буни која се претворила у свакодневне протесте, и не само због одлуке о прогону свештеника, судећи по следу догађаја, допринео је додатно управо епископ.

Три мушкарца легла испред џипа владике Јована, а када је хтео да изађе из црквеног дворишта, почели су да му дрмају аутомобил.

Окупљени верници преносе за „Блиц“ како им је владика на њихово да неће другог свештеника уз осмех поручио: „Почећете да умирете да ћете сами тражити попа“:

– Окупили смо се у цркви и замолили нашег владику, уз све поштовање, да нам каже шта су прави разлози због којег тера оца Сашу јер типик и појање тешко да су. Уместо да с нама очински разговара, он је чак пар пута онако ударио свештеника у груди и рекао му „Јудо“! А онда је богобојажљивом народу подвикнуо: „Ово је моја црква, нико вас није терао да дођете“. Неко из народа је викнуо да је црква од нас верника и да нећемо дати нашег свештеника, нити прихватити другог. Онда је владика поручио да ћемо почети да умиремо, па ћемо сами тражити попа.

Неће другог свештеника

„Желимо да будеш наш свештеник и даље у будућим временима, јер си увек својим делом, својим делањем, понашањем и присуством нама пружио подршку, посаветовао нас на добро и на стрпљење, на разум и доброчинство. Не желимо другог свештеника у нашој парохији, кога у кућу примити нећемо. У нашој парохији је Божји изасланик који своју дужност обавља ревносно и ваљано, чију мисао и дело не разара немир, који нам пружа истину и радост и кога са осмехом у домовима нашим дочекујемо и са радошћу при сусрету поздрављамо“, пише у тексту петиције парохијана свештеника Саше Огњановића.

Према сазнањима „Блица“, владика омиљеног свештеника протерује како би изашао у сусрет једном од својих секретара – благајнику који у Лазарицу настоји да доведе свог сина. Како каже извор „Блица“, „благајник је склон да владици лично, а не за Цркву, одради неке ствари“.

Како народ није одустао од протеста, већ су молбе послали свим епархијама и патријарху Иринеју, тако није одустао ни владика. У међувремену су замењене браве на цркви, а није било ни вечерње службе иако у цркви има још свештеника. Владика је изнашао и нови модел па је протесте пришио свештенику као организатору, због чега је јуче донео одлуку да забрани оцу Саши да служи, а упутио га је и на црквени суд. То практично значи да би ако владика настави да се инати, свештеник могао да остане без чина, а то значи на улици без занимања и посла.

– Ми смо за опроштај и договор. Позивамо нашег владику да дође код нас у цркву. Ми, верници, који смо са нашим свештеником готово свакодневно не видимо проблем у њему. Њега народ доживљава као члана породице не у једној кући него у свим. И да утеши и да посаветује, брат и отац свима. Да ли је неко дао 500 или 2.000 динара, њему је свеједно, само да воли Бога и своју Цркву. Он је свештеник без тарифе који никада није упутио поглед ка столу на којем су паре када сече колач. Свештеник је 18 година, а код нас десет! Е за тих десет година понос је Српске цркве и нека га Бог чува и подари му добро јер је заслужио. Не приличи владици да народу каже „ја са вама немам о чему да разговарам“. Е па, владико, нећемо стати – поручује Милош Миловић.

И док народ поручује да на коленима владику моли да још једном преиспита своју одлуку, некадашњи председник општине Рековац Србољуб Лазаревић је међу окупљенима. Каже: „Мој унук од пет година када види оца Сашу трчи раширених руку у загрљај“. Међу окупљенима има оних који не скривају сузе. И седе главе подједнако као и деца.

– Ми не одустајемо од протеста и ми смо их организовали. Ми желимо нашег свештеника, ког сви волимо. Када треба петиција за асфалтирање улице, не скупи се 30 људи, а ми смо од срца скупили преко 2.000 потписа за буквално дан. Отац Саша је добар и поштен човек. Он је прави свештеник – поручује Драган Леповић.

Народ поручује да је „Црква заједница верних људи окупљених око Христа“, а ако те речи не разуме владика, сигурни су да ће разумети патријарх Иринеј.

72 коментара “СРАМОТА – ЗАМАЛО БАТИНЕ: Владика отерао ОМИЉЕНОГ СВЕШТЕНИКА, народ се побунио

  1. Аца Тодоровић каже:

    Самовоља удбашких владика се наставља. Из Синода СПЦ избачен је и народ, али су избачене све владике јоје нису лојалне масонима и екуманистима.
    Не треба да нас чуди овако понашање владика. Удба је школовала на Босгословиоји преко 2000 својих људи и убацила у СПЦ, да би је разорила, а да би народ одвојили од вере и Бога. Зато данашњим епископима и владикама нише није свето.
    Владика Јован није једини случај, ево шта ради владика Глигорије у Херцеговини, који је чак и цркву ставио под хипотеку да би од банке добио кредит.
    Небојша Вукановић: Писмо Синоду СПЦ и патријарху српском

    СРПСКА ПАТРИЈАРШИЈА

    СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД

    СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

    Улица Краља Петра бр 5, 11 000 Београда, Србија

    н/р његовој светости патријарху српском господину Иринеју
    сталним и замјенским члановима Светог Синода Српске православне цркве
    митрополиту загребачко-љубљанском Порфирију
    епископу жичком Јустину
    епископу зворничко-тузланском Фотију
    епископу ваљевском Милутину
    епископу бачком Иринеју
    епископу рашко-призренском Теодосију
    Ваше преосвештенство,

    Обраћам Вам се богобојажљиво, са страхом Божијим да не починим овим писмом неки гријех, те вјером и надом да ће наше владике, чланови Синода наше Свете, Саборне и Апостолске Цркве, преиспитати дешавања у Епархији Захумско-херцеговачкој и приморској, озбиљно размотрити све тврдње које Вам наводим и предузети одређене мјере како би се зауставило континуирано урушавање угледа наше Цркве у Херцеговини и јужноj Далмацији неприкладним дјеловањем и понашањем херцеговачког владике Григорија Дурића!

    Свједоци сте да медији и јавност већ годинама пишу и говоре о непримјереном понашању, иступима и пословима херцеговачког владике Григорија који својим контраверзним понашањем чини велику штету угледу наше Цркве. Неприкладно понашање, које није примјерено за једног проблематичног тинејџера, а камоли за владику наше Свете Цркве, траје већ дуги низ година. Упозорења јавности да се ствари промијене а владика уразуми нажалост нису до сада дала резултат и значајније помаке, па сам одлучио да Вас, чланове Синода и Сабора наше Српске православне цркве замолим да у складу са својим могућностима предузмете одређене кораке, ријешите проблем и зауставите негативне тенденције са погубним последицама.

    Сматрам да Синод и Сабор наше Свете Саборне и Апостолске Цркве не треба да избјегава разговор о овој теми и нагомиланим проблемима који тиште искрене вјернике дуго времена, већ да се са проблемима треба суочити како би се стање у Епархији и нашој Цркви поправило. Лично сам, као и многи вјерници у Херцеговини, очекивао да ће Црква раније да реагује, након више стотина медијских натписа, иступа, инцидената, текстова и прилога у којима се говорило о владици Григорију и његовом непримјереном понашању, али иако смо стрпљиво чекали реакцију то се нажалост до сада се није догодило. Сматрам да је крајње вријеме да се утврде чињенице, јавности и вјерницима каже да ли је овакво понашање прихватљиво или штетно, и да ли Синод и наша Црква прећутним одобравањем подстичу девијације које урушавају углед наше Цркве међу народом и вјерницима.

    Умјесто да буде духовни пастир, да помаже народ и вјернике, штити обесправљене и сиротињу, стара се о побољшању тешког положаја Срба у Хрватској и Федерацији БиХ, владика Григорије се углавном, потпуно јавно и отворено, прије свега бави политиком и бизнисом. Вама, члановима нашег Синода, сигурно је од раније познато да су управо за послове херцеговачке Епархије вежу бројне афере, сумњиви послови, проневјере, протести радника у Епархијским фирмама, стављање Цркве Светог Арханђела Михајла у требињском насељу Хрупјела под хипотеку као залог за враћање кредита банкама…

    Много је проблема и чудних ствари, тешко их је све побројати, али ћу се потрудити да, говорећи истину и само истину, изнесем неке од чињеница и проблема које брину вјернике у Херцеговини. Не знам да ли је нашем Светом Синоду познато да је Епархија Захумско-херцеговачка била инвеститор изградње пословно-стамбеног комплекса у требињском насељу Брегови, у партнерству са пропалом фирмом „Неимарство“ из Требиња чији је власник Мато Уљаревић преварио велики број грађана и побјегао из Требиња. Епархија између осталог посједује и своје грађевинске фирме, а неке су између осталог биле ангажоване за градњу Андрићграда у Вишеграду са режисером Емиром Кустурицом. Том приликом је дошло до незаконитог рушења аустријских тврђава око Требиња, у коме су нажалост били ангажовани епархијски камиони и радници, како би се клесани камен пренио у Вишеград, што је у љето 2012. године изазвало лавину, протесте и отпор Требињаца који су се противили да режисер уз помоћ Епархије и тадашњих власти руши историјске споменике и лијепе камене објекте.

    Владика Григорије је и тренутно у великом грађевинском бизнису, и као инвеститор гради још једну пословно-стамбену зграду поред ријеке Требишњице у требињском насељу Ложиона. Ипак због јавности владика се формално не води као инвеститор, већ је регистрована фирма у власништву његовог блиског пријатеља и сарадника, са којим је родбински повезан.

    Члановима Синода је вјероватно познато да је недавно објављен списак предузећа, установа и организација у Босни и Херцеговини чији су рачуни блокирани, и међу њима су биле и двије епархије, и то управо Епархија Захумско-херцеговачка и приморска и Митрополија дабробосанска, којом је управљао Григорије до доласка недавног устоличеног митрополита Хризостома. Да ли је чудно да се од свих Епархија блокирају рачуни само онима којима управља владика Григорије?

    Владика Григорије је једини од свих владика наше Цркве који је скинуо мантију и у јавности се већ дуже времена појављује у цивилу. Умјесто по подвижништву и скромном животу, постао је препознатљив по одијелима, модерном одијевању и скупој гардероби. Многи Херцеговци су били запрепаштени и са великим подозрењем су доживјели чудно преображење владике Григорија који је напрасно скратио косу и браду, скинуо мантију, и у јавности се свакодневно појављује у цивилној гардероби, свијетлим кошуљама, мајицама, фармеркама, одијелима… Колико је мени познато, Канони наше Свете Саборне и Апостолске Цркве прописују да су монаси, а посебно владике, обавезни да непрекидно носе мантију и живе у манастиру, и да је јавно појављивање у цивилној одјећи, свијетлим кошуљама, мајицама и одијелима, забрањено и у супротности са Канонима наше Цркве!

    Вожња скупих луксузних џипова и аутомобила је само једна од манифестација владикине моћи, раскоши и богатства на коју вјерници гледају са подозрењем. Тако се у Епархијском возном парку, између осталих, налази и скупоцјени џип „ренџ ровер спорт“ вриједан око 140 000 марака, који је Епархија купила 2013. године у Салону аутомобила у Мостару, те велика бијела лимузина „линколн“ у каквој се возе холивудске филмске звијезде. Градња, реновирање и опремање више луксузних владикиних резиденција у Требињу и Мостару, разбацивање и показивање луксуза и великог богатства свакако не приличи једном владици Српске православне цркве. Такво понашање изазива реакције и подозрење код сиромашних вјерника, јер се већина Херцеговаца, као и нашег народа у цјелости, данас бори за егзистенцију и голо преживљавање.

    Не знам да ли је преосвештеним владикама и уваженим члановима Светог Синода наше Цркве познато, али владика Григорије је већ десетак година веома активан учесник изборних процеса и врло ангажовано се бави политиком. Тако је владика некада отворено подржавао бившег предсједника Србије Бориса Тадића, а критиковао његове конкуренте Томислава Николића и Александра Вучића. Владика је организовао долазак Тадића и Ђиласа у Требиње док су били на власти, дој је истовремено предсједника Србије Томислава Николића јавно на телевизији називао беном и нешколованим магарцем, те је одбио да га прими и угости током Николићеве званичне предсједничке посјете Требињу и Херцеговини у љето 2013. године.

    У Републици Српској владика је политички најјактивнији, и врло снажно и отворено подржава актуелну власт и предсједника Републике Српске Милорада Додика. Владика увијек подржава само оног ко је на власти, па је тако 2004. године био оштар Додиков критичар који је писао чувено писмо предсједнику Народне скупштине Републике Српске и јавно критиковао Додика тврдећи да је лажов који краде, а онај ко краде тај и убија. Све се промијенило Додиковим доласком на власт, а стране су се само замијениле. Своје дотадашње политичке пријатеље и истомишљенике почео је јавно да кори, критикује, напада, понижава и назива плашљивицама, док Додика упорно хвали и велича гостујући у разним телевизијским емисијама. Да би од народа донекле прикрио трагове својих политичких заокрета, владика је наредио да се са чесме, која се налази на уласку у Херцеговачку Грачаницу, скине плоча са захвалницом Мирку Шаровићу, бившем предсједнику Републике Српске који је помогао градњу комплекса на Црквини.

    Владика је толико далеко загазио у политику да чак крши световне законе и изборну шутњу. Тако је почетком октобра 2014. године, у вријеме изборне тишине непосредно прије одржавања општих избора у БиХ, говорио на скупу СНСД-а током отварања болнице у Невесињу и јавно позивао Херцеговце да гласају за Милорада Додика. Владика зна оштро да напада политичаре у опозицији који му се не допадају, па је тако 2013. године избио велики скандал када је након недељне литургије у Цркви Светог Архангела Михаила у Требињу јавно пред вјерницима грубо напао и извријеђао тадашњег предсједника Скупштине града Требиња Слободана Пртила, одборника Дејана Тарану и градоначелника Славка Вучуревића, те најавио да ће многим политичарима „закукати мајка“ кад он проговори на својим бесједама о њиховом богатству, имовини, кућама, аутомобилима.. И овај велики скандал, током којег је пред новинарима вријеђао и свог пословног партнера Салиха Алијагића и називао га Турчином који је опљачкао Требиње, изазвао је пажњу јавности, лавину реакција и телевизијских прилога, те на крају и судске процесе за клевету.

    Уочи локалних избора 2016. године у страдалничким Пребиловцима је у бесједи након помена пребиловачким мученицима, које су усташе 1941. године бациле у јаму Шурманци, владика непримјерено држао класичан политички говор, критиковао и вријеђао Пребиловчане који му се не допадају, те јавно хвалио и називао добрим човјеком генералног секретара владајућег СНСД-а Луку Петровића, садашњег градоначелника Требиња, и обећао да ће њих двојица са ХЕТ-ом скупа до љета 2017. саградити Парохијски дом у селу за вјернике и госте. Нажалост не само да владика није испунио обећање нити почео градњу Парохијског дома, већ ове године није ни присуствовао помену у Пребиловцима јер је у то вријеме био на савјетовању владајуће странке СНСД-а одржаном на Ублима код Требиња, гдје је говорио о политичким плановима и програму.

    Јавна је ствар да је у Требињу владика Григорије веома моћан захваљујући политичким везама и односом са Милорадом Додиком, и да је један од главних кадровика који одређује ко ће бити постављен на коју функцију, ко ће добити посао у неком јавном предузећу и установи. Владика не крије ни своју изразиту блискост са „својим драгим пријатељем“ Драганом Човићем, како владика воли да називе лидера ХДЗ-а и хрватског члана Предсједништва Босне и Херцеговине. Владика организује срдачне сусрете и пријеме за Драгана Човића, а понекад се стиће утисак да се више стара о положају Хрвата и католика у БиХ него о тешком положају малобројних српских повратника у дијелове Епархије који припадају Федерацији БиХ, а којима управо Човић крши уставна права и спречава избор Срба у органе власти.

    У знак захвалности за политичку промоцију и јавне иступе, херцеговачки владика добија велике донације, кредите и грантове од Владе Републике Српске, Електропривреде, Хидроелектрана на Требишњици и других јавних предузећа и установа у Републици Српској. Епархија је осим новаца и вриједних донација, од Владе Милорада Додика добила и велико земљиште у центру Требиња, на простору бивше касарне Војске Републике Српске. На том мјесту управо се налазио Коњички клуб Вранац, а недавно је Епархија и продала дио земљишта у бившој касарни локалним инвеститорима за више од милион марака за градњу стамбених објеката.

    Владикина блискост са Додиком и властима у Српској је толика да је чак његов секретар и свештеник у Дубровнику Мирослав Бошковић од 16.1.2013. запослен као владин службеник у Канцеларији Владе Републике Српске у Мостару, о чему такође посједујем материјалне доказе. Поставља се логично питање како неко може бити владин службеник у Босни и Херцеговини и свештеник у Хрватској, те истовремено обављати двије одговорне службе у двије државе?

    Црква, држава и политика су одвојене, и сматрам да у најмању није пристојно и прикладно да један владика дијели народ и вјернике тако што активно учествује у политичким процесима зарад привилегија, новца и материјалне користи које заузврат добија од политичара које промовише!

    Чланови нашег Светог Синода би, по мом скромном мишљењу, требали формирати Комисију и провјерити шта се догађа са обновом Саборног храма Свете Тројице на Бјелушинама у Мостару, те пословању епархијских предузећа. Познато Вам је да је у љето 2008. године владика Григорије у манастиру Житомислић организовао велику донаторску вечеру за обнову храма, а прве информације су говориле да је тада било прикупљено више од 5 милиона марака. Према мојим сазнањима, које се лако могу провјерити у регистрима, фирма Гемакс БХ, коју је владика био одабрао за извођача радова на обнови храма у Мостару, отишла је у стечај а због тога је пропао дио новаца и донација који су били намијењени обнови Саборног храма Свете Тројице. Занимљиво је да се сједиште пропале и угашене фирме, која је основана 2010. године, налази управо у Владичанском двору у Мостару, на адреси Конак 7. Директор фирме био је Вања Пешут, истовремено директор и одговорно лице у повезаној епархијској фирми „Вино и више“ која је такође у међувремену угашена.

    Вања Пешут је контраверзни херцеговачки бизнисмен и веома близак сарадник и пословни партнер владике Григорија, а у штампи се опширно писало о бројним злоупотребима у пословању повезаних фирми. Пешут је између осталог био донатор вриједних коња и опреме за епархијски Коњички клуб „Вранац“ у Требињу, који је био наводно отворен у хуманитарне сврхе како би се дјеца са посебним потребама лијечила хипотерапијом. Нажалост и овај владикин пројекат је пропао, никада није заживио иако су уложена значајна средства, а владика се са кочијама и политичарима возао по Требињу и правио промоцију. Коњички клуб је нажалост пропао, изгладњели вриједни коњи нестали или одведени у Гацко и на Зубце да лутају пашњацима..

    Због свега овог Свети Синод, по мом скромном мишљењу, требао да испита наводе, истражи како послују и шта раде епархијске фирме, и гдје су завршила 3,5 милиона марака од продаје црквеног земљишта на Рондоу у Мостару. Требало би провјерити гдје је завршио милион марака од продаје земљишта у Требињу и да ли је уложен у градњу владикине зграде на Ложиони, те шта је са осталом епархијском имовином и средствима од донација и рентирања пословних објеката. Синод и наша Црква би требали да провјере да ли је Епархија продала чак и старо православно гробље у Мостару, и да ли је владика тражио од српских породица да пренесу кости својих предака како би ослободили земљиште на коме се налазило старо православно гробље, а чији је власник прије продаје била Епархија Захумско-херцеговачка и приморска? Да ли је владика од бившег директора фирме „Шипад-Луч“ купио, реновирао и луксузно опремио викендицу на планинском излетишту Убла код Требиња? Шта је владика и коме продао од вриједне имовине, земљишта и објеката у Дубровнику?

    Епархија захумско-херцеговачка и приморска некада је са повезаним лицима била већински власник и управљала највећим херцеговачким виногорјем, Пољопривредним комбинатима „Агрокоп“ и „Попово поље“. Нажалост оба велика комбината за више стотина хектара воћњака и винограда отишла у стечај због лошег управљања, злоупотреба и незаконитих радњи. На челу Управног одбора „Агрокопа“ налазио се игуман манастира Тврдош отац Сава, владикина десна рука коју Херцеговци памте по вратоломној вожњи владиног хеликоптера изнад Требиња, што је уз трке возила био један од омиљених хобија игумана Сава. Занимљиво је нагласити да су се незадовољни радници „Агрокопа“ масовно окупљали и протествовали чак и испред манастира Тврдош, што се по мојим сазнањима никада прије није дешавало у историји наше Цркве, јер су били огорчени понашањем игумана Сава који је са својим пријатељима путовао на Хаваје и обилазио виногорја у Калифорнији и Јужној Америци у вријеме док су плате радницима касниле више од 6 мјесеци! Видео прилоге и доказе ових тврди такође можете пронаћи на мом сајту, као и другим медијима.

    Међу бројним скандалима који се везују за име владике Григорија је и епархијски судски процес, који је владика водио против двојице вјерника у Требињу јер су у јавности критиковали њега и његово понашање. Вама је познато да је Епархијски црквени суд, којим је предсједавао владика Григорије, истовремено је био и тужилац и судија што говори о објективности суђења, а донесена је спорна Одлука да се из Цркве избаце Блажо Стевовић и сада већ покојни Никола Секуловић, да им се забрани улазак у Цркву, исповједање, причешће и присуство литургијама. Њих двојицу је владика оптужио и осудио јер су у јавности говорили о владикиним злоупотребама и непримјереном понашању. Овај скандалозни судски спор, који је вођен пред Црквеним судом у Требињу, привукао је велику пажњу јавности у региону, а Синод и блаженопочивши наш патријарх Павле поништили су и ставили ван снаге све одлуке Григоријевог Црквеног суда, те укинули спорну Одлуку о избацивању двојице вјерника из Требиња из наше Цркве и дозволили им да поново имају право ићи у цркву, и имати иста права као и остали православни вјерници.

    Владика је често привлачио пажњу јавности непотребним изливима бијеса и хистеричним понашањем, увредама, пријетњама, вођењем судских спорова и тражењем накнада за наводно претрпљену душевну бол, те учесталим нападима на новинаре који су указивали на његове злоупотребе, сумњиве послове, чудно и неприкладно понашање, о чему и лично могу да посвједочим. Велики скандал догодио се још 2009. године када су свештеници, са групом безбједносно-интересантних лица од којих су неки били осуђивани и робијали због диловања дроге и почињених тешких кривичних дјела, по владикином налогу напали познатог новинара Слободана Васковића испред Саборног храма у Требињу, а потом и испед куће сада већ покојног Николе Секуловића. Специјална јединица полиције Републике Српске и Центра јавне безбједности Требиње извукла је Васковића на споредни излаз из куће у Требињу и пратила га све до краја Поповог поља, али су на крају владики људи пратили и пресрели Васковића у близини Љубиња и каменовали његово возило. Том приликом поломљена су стакла на возилу, али на срећу он и његов син, сниматељ, нису теже повријеђени.

    Послије само двадесетак дана догодио се нови велики инцидент, а међу новинарима који су осјетили владикин бијес и жестину напада је и покојни дописник Вечерњих новости из Требиња Радивоје Гутић, кога је владика напао и пријетио да ће га појести као шампиту јер је писао о скандалозном суђењу Секуловићу и Стевовићу пред Црквеним судом у Требињу. Гутић је међу првима још 2004. године, сада већ чувеном тексту „Ташна, машна, кандило“ објављеном у Вечерњим новостима, писао о злоупотребама у херцеговачкој Епархији, продаји црквеног земљишта, проневјерама новца… Послије владикиних пријетњи и напада, притисцима на уредника Манојла Вукотића, те 2009. почео је животни бродолом новинара Гутића, проблеми на послу, притисци на породицу, а све је нажалост окончано прераном смрћу познатог херцеговачког новинара, који је иза себе оставио четворо малољетне дјеце. Свакако да и ове моје тврдње можете провјерити на мом сајту и другим медијима, а уз писмо Вам шаљем и пратеће линкове, као и контактом са породицом Гутић која живи у Требињу.

    ћ

  2. Andrija Deroko каже:

    Ovom ološu treba stati na put kao i svima njemu sličnima. Kao neko ko je i sam bio žrtva Crkvene mafije izjavljujem: Episkope Jovane, koji kuneš svoj narod i želiš mu smrt i pokop, rado ću se odazvati tvom opelu kada te budu sahranjivali sa skupocenim džipom i zaigrati na grobu! Verski imbecilu!

  3. ЏЕРОНИМО каже:

    Ovako je počeo pad porodice Čaušesku. Protest zbog premeštaja omiljenog sveštenika u Temišvaru se pretvorio u protest protiv vlasti. Ostalo je istorija.
    A ponašanje ovog i mnogih drugih vladika na čelu sa Irinejem, koji naplaćuje i da bi se deca slikala sa njim, ukazuje na to, da nije čudo što su ih komunisti jahali…
    Imaš firmu, imaš tarifu, ali onda izvoli bato u skladu sa zakonom pa uvedi i fiskalnu kasu…

    1. Србин каже:

      Пад породице Чауческу је почео због чињенице да је Румунија већ увелико била близу да опталати национални дуг свјетским лихварима и да започне обнову националне економије на здравим основама, без ММФ-а (међународне мафијашке фамилије). Све остало су приче и за малу дјецу.

  4. Ћирко каже:

    Канонски, Епископ је у праву. Епархија јесте његова и нема обавезу да ником правда кадрирање. С друге стране свештенство служи народу и без народа није ништа, као што ни народ није ништа без свештенства. По мени, свештеник би морао да се покори вољи владике а не да буни народ и прави раздор, без обзира на субјективни осећај неправде. Добиће другу парохију па ће и тамо наћи срећу, а народ ће заволети новог као што је волео старог. Надам се искрено да ће се ове несугласице умирити и поравнати свима нама на радост, а не да неки Блиц или слични некрсти вриште од среће.

    1. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Народ није ништа без свештенства???
      Ћиро волим те ко брата, али си у веееликој заблуди!

    2. Ћирко каже:

      Пази, ја не могу а и нећу да те убеђујем у супротно, али сам сигуран да је то тако. Тема је много широка, али само летимичан поглед на целокупну историју и поглед на данашње друштво које заступа ,и то већински ,твој став даће јаснију слику. Дубоко сам убеђен да је народу, поготово тако самовољном као што је српски, потребно свештенство. Традиционалан сам у сваком, а нарочито у овом погледу.

    3. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Народу, поготово самовољном као што је српски, треба СТАЉИН! или барем Ким па бирај…
      Размисли: ево већ четврт века прође, Срби добише своју слободу и то су одмах схватили као слободу да раде шта им падне на памет! СПЦ је добила сву слободу, добила је назад поседе и шта су схватили?
      Па да је епархија његова приватна прћија и феуд, а да су поврх свега још и власници наших душа!
      Не Ћиро, нама треба сајбија и то зајебан до јаја који ће да стреља по кратком поступку!
      Тај који није био Србин је у прве две Петољетке направио заједно са овим народом све хидроцентрале и све високе пећи и све пруге које ови наши домаћини и данданас користе, а у трећој Петољетки је направио све фабрике који ови сметењаци још нису успели да распродају и раскрчме!
      Размисли: Стаљин није био Рус него Грузин, од словенске Русије је направио паритетну велесилу ЦЕЛОМ Западу. Све за четврт века.
      Броз је највероватније био шваба и од словенске Југославије је направио четврту војну силу у Европи која је производила своје тенкове, своје авионе, хеликоптере и подморнице!
      Да ли ти имаш представу колика је памет, знање, технологија и организација потребна да би се то остварило?
      И то нису направили НЕМЦИ у Југославији него СРБИ и остали…
      Дакле, нама је наша верска слобода и слобода да мислимо као хипици донела само ово: Да нам један владика јеебе мајку кметску и примитивну! А тај ти је Србин без обавезе да слуша ауторитет!
      И сад ти мене убеди да тај владика Јован уопште верује у Бога!
      И ко је овде будала ћиро? Ми или они?

    4. perungromovnik каже:

      народ је црква брате и црква је народ, ако црква нема народ уз себе црква НЕ ПОСТОЈИ! ако владика не послуша народ онда је ту изгледа велики проблем не у народу него код владике, јер се народ лако може окренути од цркве само због владике и живети безбожно као и свугде што живи, јел је то оно што треба подржати?

    5. Ћирко каже:

      Сложио бих се са тобом донекле. Ипак мислим да је поп овде најкривљи и да од себе прави мученика и медијску звезду. Промена парохије је савршено нормална ствар и не треба од тога правити циркус. Народ је поводљив, а ако треба да се окрене од своје Цркве зато што мисли да може наметати Епископу своју вољу, као да су на радничком савету, не знам шта бих ти рекао. Јел тај народ верује у Бога Оца, свету Саборну Архијерејску Цркву, у Духа Светога или у попа? Узгред, Владика је дао неке исхитрене изјаве (ако је истина) уместо да смири и благослови своју јагњад. Поновићу, искрено се надам да ће бити мудрости и да ће се ова немила и штетна ситуација превазићи.

    6. Дуња каже:

      Тиме што сте уздржани према осуди оних чија је дужност и одговорност да брину и буду пастири нашим душама, Ви само губите шансу да себи дате могућност да Вас љубав води…. Бог, Љубав, Доброта, Вера, Нада, Правда….ако се народу ускрати доброта пароха који их зна у душу, која корист за његову Цркву може бити???!!! заборавите себе „Боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу…“ П.С. на велику жалост и у СПЦ је исто као у држави, партијска послушност, везе, лажне дипломе, муљажа на нивоу….губе мерила и то Бог види…. на нашу жалост, црква нам је у лошијем стању, него народ… брига за своје благоутробије не може спасити никоме душу….даће Бог да се вратимо ономе што чини човека Љубави, Вери, Доброти….

    7. Ћирко каже:

      Види се из коментара да си жена 100%. Није згорег чути и ту страну, само мислим да си помешала ствари.

    8. Dado каже:

      Нажалост, овде се ради ипак о самовољи дотичног владике и начину да окупи екипу око себе. Долазе тешка времена и да би успели у науму, морају имати све припремито. Јер црква није само свештенство, црква је народ, верујући народ и док тај народ воли Бога, биће благословен…Некад су сачували веру и без свештенства, у време османлија. Данас је нећемо зачувати, због западних демо(н)кратских вредности… Све је постало важније од оне Јевањђељске: „љуби ближњега свога, као самога себе“… О љубави према Богу, да и не говорим…Крај је близу Срби моји…веома близу. Свештенство је застранило, а бојим се и народ увелико. Ово је добар пример, јединства у народу, али редак. И биће како владика каже…сад или касније…данас се све кривотвори.

    9. Вања Сталкер каже:

      «Где су два или три сабрана у име Моје, онде сам и Ја међу њима»
      Где је овде свештенство??? Христ је подучавао апостоле да иду међу народ и проповедају реч Божју, да уче народ да им у налажењу Бога посредник није потребан, али је то у доба цара Константина, проглашено за јерес, успостављена је црквена хијерархија и изворно Христово учење је одбачено. Христ је био против било какве власти једног човека над другим јер „Оцу смо сви једнаки“, али владарима је ово учење било неприхватљиво, јер су према Христу они све своје благо требали да поделе слабима и убогима и да им буду слуге… Тако на Првом васељенском сабору настаје дил свештенства и власти (црква се чак ставља изнад Бога и измишља тзв, „црквене заповести“ где су веома интересантне 3. и 5. :
      3. Свештена лица треба поштовати
      5.Молити се Богу за оне који су на власти; да би оправдали постојање владара који су народу господари, уместо да им буду слуге и да би оправдали недолично понашање свештеника). А да би искоренили сваку могућност да истинита Божја реч кроз Христа допре до верних, измислише и 9, црквену заповест: Јеретичке књиге не читати!!!
      И тако до дана данашњег – неправда, неједнакост, израбљивање… спроводе се над Божјом децом у име Бога!!! Богухулно, да горе не може бити…..
      Остајте с’ Богом, догодине на Космету!

    10. Ћирко каже:

      Знам ја све то, до у танчине, него шта ти предлажеш?

    11. Вања Сталкер каже:

      Е, мој Ћирко, ситна сам ја риба да бих могао нешто да мењам… Али зато пишем где стигнем, где год има људи који воле ову Земљу и овај Народ, са надом да ће се међу њима наћи неки који могу нешто да промене и да послушају оно што пишем. Решење је прилично једноставно: марксистичке вредности засноване на Христовом моралу и учењу! Просто речено социјализам у име Бога…..
      Остајте с’ богом, догодине на Космету!

    12. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Да допуним и образложим: Н Е М А државе, друштва ни заједнице БЕЗ СОЛИДАРНОСТИ!
      Држава = друштвени УГОВОР. Дакле, појединац се ОДРИЧЕ добровољно неких својих права, слобода и материјалних вредности у корист заједнице која се назива ДРЖАВА, јер је свестан да САМ не може опстати и одбранити своју породицу у овом свету..
      Дакле мора хранити полицију и војску, плаћати да се развија школство и наука да би друштво било што моћније те тако његова заштита све сигурнија… Значи МОРА постојати заједничка то јест ДРУШТВЕНА својина да би држава опстала и могла се развијати..
      Са друге стране, власти морају бити одане том друштву и држави и та средства трошити СТРИКТНО у ЗАЈЕДНИЧКОМ интересу.
      Све остале ситнице се дају даље разрадити..
      Ми смо тренутно разбијени на породице које се даље разбијају у стрелце.
      Једини видљив крај такве ситуације је да ће нам отимати децу и продавати на кило банкама органа, ако им не буду потребни као кметови и радна снага. Па бујрум Србенде!

    13. Perun каже:

      U principu komunizam (socijalizam) i hrišćanstvo
      su u najbližoj rodbinskoj vezi.
      Uopšteno rečeno komunizam (socijalizam)
      – to je isto što i hrišćanstvo, samo bez boga.

      Izuzetak je sovjetski komunizam, on ima balzamiranog FARAONA (LENjINA).

      Zvanična filozofija u SSSR-a je uvek opisivala tri izvora marksizma:
      Hegelovu dijalektiku; Fojerbahov materijalizam i utopijski socijalizam (Sen-Simona, Ovena, Furije). Sve je tako. Ali to je vrhunac. A o poleđini se nikada nije pominjalo.
      A poleđina je sledeća. satanista i mason 31.stepena Karl Marks je osnovne principe svog Manifesta komunističke partije pozajmio iz knjige Teodora Dezami »Kodeks zajedništva«, koja je izašla pet godina pre pojave komunističkog Manifesta.

      Sam Dezami je sve svoje prevelike mudrosti prepisao od drevnij Jeseja,
      kod kojih je u svoje vreme bio na stažiranju Isus Hristos.

      Teodor Dezami i Karl Marks su obojica nazivali Jeseje prvim komunistima A ideolog Jeseja, bio je faraon Ehnaton.

    14. Дуња каже:

      Кажемо сабор, саборност, време је да се сабирамо…. наш језик зна много више од нас…дуже памти….

    15. Ћирко каже:

      „Где су два или три сабрана…“ – Христос посреди нас!

  5. Sloba Milosevic каже:

    Na ulazu u raj došli su pop i vozač autobusa.
    Sveti Petar:
    – Ti vozaču autobusa možeš prvi da uđeš u raj.
    Pop:
    – A zašto prvi on, kada sam ja svešteno lice?
    Sveti Petar:
    – Zato što kada ti držiš liturgiju svi spavaju, a kada on vozi autobus svi se mole Bogu.

    Dodje pop kod jednog čoveka i kaže:
    -Dobar dan.
    -Dobar dan pope.
    -nisam ja pop ,ja sam otac!
    -Dobro.
    Dodje pop sledeći dan i laje pas na njega,a čovek kaže:
    Ne laj na oca!

    1. Ћирко каже:

      Срамота си сам по себи, комунисто! Где ћеш ти завршити после оваквих речи?

    2. БилиПитон каже:

      Ни у рај ни у пакао. Видиш где је завршио. На порталу Србин инфо.

    3. Sloba Milosevic каже:

      много бре волиш да једеш ГОМНА

    4. perungromovnik каже:

      арнаутине сиктер одавде, нико те није звао и са свима си у свађи због својих усраних комунистичких идеја, а те идеје ћифутско-сотонске више код нормалних Срба не пролазе, зато мењај плочу или мењај сајт, или ће те сви блокирати и псовати, а ако си нормалан човек схватићеш да ти то није потребно.

    5. Sloba Milosevic каже:

      Да ти имаш културу у глави неби ти користио прљаве реченице.

    6. perungromovnik каже:

      научих од вас црвених, јер са црвенима другим језиком се не може разговарати, они не разумеју кад им се нешто лепо и културно предочи. Тебе овде сви културно и лепо замолише да престанеш са објављивањем порука које су неадекватне, а ти запенио па још више удараш и не гледаш где бијеш. А кад сам ти се ја обратио речником црвених ти си одмах реаговао…размисли о мом савету, иди као човек или коментариши нормално, што да те сви напушавају и псују све време?

    7. Sloba Milosevic каже:

      скрати језик

    8. perungromovnik каже:

      типично ћифутско-комуњарски речник! кад су побеђени аргументима приступају претњама у стилу „скрати језик“, исл… више ми се не обраћај и ја ти се нећу обраћати, а ако ме дирнеш онда нећу имати милости, немој после да кажеш да те нисам предупредио.

    9. Sloba Milosevic каже:

      да идеш у три…………………..

    10. perungromovnik каже:

      блокиран си, сад можеш да једеш гомна колико хоћеш

    11. Sloba Milosevic каже:

      немаш културу, васпитање .

    12. ЏЕРОНИМО каже:

      Ja sam tu budaletinu odavno blokirao.

    13. Sloba Milosevic каже:

      ти си будала

    14. perungromovnik каже:

      ја покушах разумно као са човеком али по ко зна који пут се показује и доказује да од удбаша никад човек, као што се и од говвана пита не прави…жалосно колико је тај црвени вирус у поједине тако дубоко зашао да им једноставно нема помоћи…живе као стока и умиру као стока…

    15. БилиПитон каже:

      Ја да ти се мешам у јеловник!!! Никако. Само навали.

    16. Sloba Milosevic каже:

      Комунисти су се борили против ФАШИСТИЧКЕ НЕМАЧКЕ

    17. Ћирко каже:

      Борили су се и ови други, али то није тема. Реаговао сам на твоју спрдњу и то је све.

Коментари су затворени.