Прочитај ми чланакПосле срамне одлуке у Загребу да се поклич "За дом спремни" може понекад користити. Предлог у Сабору могу да блокирају посланици СДСС.
Усташки поклич „За дом спремни“ је противуставан у Хрватској, али понекад може да се користи?!
Ова скандалозна и крајње неразумна препорука, коју је донело Веће за суочавање са последицама владавине недемократских режима, подразумева да црна крилатица из доба НДХ, под којом су убијане десетине хиљада Срба, Јевреја, Рома и антифашиста, може некажњено да се нађе у грбу Хрватских одбрамбених снага и да се користи приликом комеморација палим борцима ове паравојне формације из ратних деведесетих!
Мишљење Већа, које је годину дана расправљало о судбини усташке иконографије и црвене звезде петокраке, није обавезујуће и тек треба да се види да ли ће Влада предложити да постане део законодавства.
Уколико би до тога дошло, математички гледано, три гласа којима располаже СДСС Милорада Пуповца, лидера Срба у Хрватској, могла би да буду брана да овај „савет“ добије законску снагу у Сабору.
– Веће није решило проблем, већ га је закомпликовало и боље да нису урадили ништа, него ово. Како ће се реаговати сутра када неко дође на фудбалски стадион с тим поздравом и каже да поздравља погинуле припаднике ХОС-а? – пита се Пуповац.
Он најављује да ће разговарати са премијером Андрејом Пленковићем, али и с другима, и сматра да је одлука штетна за хрватску уставност, да штети угледу Хрватске у свету, као и да је увредљива за све жртве усташког терора, због чега на све гледа са стрепњом и забринутошћу.
Према Сави Штрпцу, председнику Документационо-информативног центра „Веритас“, Комисија у Загребу је направила компромис и није одлучила ништа ново јер се практично усагласила са постојећом праксом.
– Изгледа да ћемо поздрав „За дом спремни“ и даље виђати приликом обележавања погибије ХОС-оваца. Од рада ове комисије се много очекивало, а сада ће све зависити од тога како ко тумачи ствари. Питање је да ли ће неки судија изрећи казну ако се буду изводили спорни стихови Томпсонове песме „Бојна чавоглава“, када је председница Хрватске рекла да обожава да слуша Томпсона – каже Штрбац за „Новости“.
Најугледнији хрватски стручњак за уставно право Бранко Смердел, који је и шеф катедре на Правном факултету у Загребу, каже да је немогуће истовремено нешто прогласити неуставним и уставним, јер ништа не може истовремено да буде забрањено и допуштено:
– Тај документ који је донело Веће није решио ништа. Радило се по начелу „ако не желиш да решиш, формирај комисију“.
Анка Мрак Тариташ из странке Глас прокоментарисала је овако одлуку већа:
– То је као да се возачима забрањује алкохол, али им се допушта да га неограничено пију.
Решење које предлаже комисија отвара могућност различитих тумачења, самим тим и наставак „живота“ усташког поздрава, а закључцима Већа у којем су били историчари и правни стручњаци хрватски премијер Андреј Пленковић је одушевљен:
– Влада ће на основу ове препоруке доносити одлуке када процени да је време за то. Предлог је избалансиран и на основу њега ћемо наставити дијалог у Хрватској.
Савез удружења добровољаца ХОС-а негодовао је због препоруке комисије и поручио да политичари не би требало да се баве прошлошћу.
Око црвене петокраке више нема дилеме и она неће бити забрањена, док никоме није јасно ко ће да одређује где ХОС сме да користи усташки поздрав. Табла на којој је он исписан могла би на крају и да остане у Новској, свега неколико километара од злогласног логора Јасеновац.
ОД „БРАЋЕ“ ДО БАНДЕРЕ
Хрватска није усамљени пример земље у којој преживљавају фашистички реликти. У Украјини је, на пример, 2010. посмртно додељен орден лидеру Организације украјинских националиста Степану Бандери, који је био сарадник немачке војне обавештајне службе и допринео формирању есесовских казнених батаљона.
У Мађарској је 2013. откривена биста Миклошу Хортију, који је овом земљом владао између 1920. и 1944, био блиски савезник Адолфа Хитлера, увео антијеврејске законе и надгледао депортацију Јевреја у логоре.
Позната су и такозвана шумска браћа, која су се борила на страни нациста против совјетских власти на Балтику, а о којима је НАТО прошле године објавио снимак назвавши их борцима за слободу.
