Прочитај ми чланакБЕОГРАД - Инвестициони фонд ККР највише је заинтересован за откуп кредита јавних и државних предузећа за које је гарантовала држава.
Фото: baricada.ro
То значи да су америчком фонду на чијем је челу бивши шеф ЦИА Дејвид Петреус најзанимљивији дугови предузећа као што су РТБ „Бор“, „Србијагас“ и ЕПС, за чије сервисирање те компаније немају пара.
Тако би могло да се деси да Благоје Спасковски, Душан Бајатовић, Милорад Грчић, али и директори неких других државних фирми чији дугови буду предмет откупа, у неком тренутку буквално почну да раде за Петреуса да би подмирили обавезе према његовом фонду.
Извор из Владе Србије тврди да је за ККР тај сегмент најинтересантнији јер су њихове процене да су потенцијали у рударству и енергетици најисплатљивији за трговину.
– Бивши директор ЦИА има најважнији ресурс у свом поседу, а то су информације, и он добро зна шта је од привредних ресурса интересантно. Њега у преговорима са Србијом око откупа дуга интересују компаније у области рударства и енергетике јер знају да држава њима газдује – тврди саговорник.
Да је ово реалан сценарио потврђује и Махмуд Бушатлија, један од твораца стратегије за решавање ненаплативих кредита.
– Мала је вероватноћа да Петреуса интересују дугови Богићевићевих пропалих фирми. Њега интересују они кредити за које је гаранцију дала држава. Пошто држава нема пара за њих, предмет преговора за откуп код РТБ могу бити рудне резерве, јаловина или неки делови компаније који могу да дају профит. За друга државна и јавна предузећа могућа је да ће тражити природне ресурсе. Наиме, овај фонд заинтересован је за налазишта никла, али и налазишта уљних шкриљаца, што Србија има, па је извесно да ће то бити начин за трговину са Србијом – каже Бушатлија.
Бошко Живковић, професор на Економском факултету у Београду, објашњава да ККР има три начина да наплати кредите дужника. – Први је да се наплати из профита предузећа ако фирма почне боље да ради, а што би могло да се догоди са опоравком економске активности. Други је да конвертује кредит у власништво фирме и да практично постане сувласник дужника, а трећи је ликвидација дужника. У том случају фонд се наплаћује из имовине која се нуди на продају након ликвидације фирме – каже Живковић.
Он напомиње да проценат успешности наплате дугова није висок, али да фондови у посао не би улазили да не очекују зараду.
Професор на Економском факултету Бранко Урошевић каже да ККР вероватно рачуна да се може наплатити и из некретнина којима су кредити гарантовани.
– Можда процењују да би тржиште некретнина могло да крене да се опоравља – каже Урошевић.
