Прочитај ми чланак
Иза најновијег демолирања ћириличних табли у Вуковару стоје мотиви који су прерасли границе обележавања годишњица и изборних кампања. Они су попримили димензије једне врсте историјско-цивилизацијског сукоба, па и размеру антагонизације са словенском писменошћу, са Србима и Србијом.
Ово поручује Милорад Пуповац, председник Српског народног већа у Хрватској и посланик у Сабору.
* Постоје ли системска средства којим се могу одбранити права Срба у Хрватској?
– Имамо могућност да се због непоштовања уставног закона о правима националних мањина обратимо: Оебс-у, Савету Европе и Европском парламенту. Једна од несистемских мера је да као институција српске заједнице из дефанзивног пређемо у активно деловање којим ћемо ћирилично писмо у Хрватској представити на другачији начин од оног каквим га у протеклих годину дана представљају стожери (штаб за одбрану Вуковара), црква и политичке странке.
* Каквом се ефекту надате?
– У последњих годину-две, ћирилица се стигматизује, а тиме се стигматизују и суседне државе које је користе као писмо, али и целокупна цивилизацијска и културна баштина. Осим тога, шире се страхови унутар српске заједнице и све то отежава остваривање других права – на образовање, као и на слободан осећај етничке и верске припадности. Мораћемо да покренемо акцију која ће у хрватском друштву ово да мења у позитивном смеру.
ВИШЕ СЛУХА ЗА НАША ПРАВА
* Разговарали сте прошле недеље у Београду са члановима српске владе. Јесте ли добили уверавања да ће бити више слуха за питање положаја Срба у Хрватској?
– У кабинетима премијера и вицепремијера представио сам потребу да се односи Хрватске и Србије генерално поставе на висок ниво политике српске владе, а унутар тога и отворена питања која се тичу Срба у Хрватској.
* Хоће ли вам у тој мисији бити потребна Србија као партнер?
– Нема сумње да ће нам, када је у питању презентација историјске димензије ћириличног писма, бити потребна помоћ Србије, али много више од тога нам треба окренутост Србије ка положају Срба у Хрватској.
* Да ли до понављања инцидената долази и због тога што њих прате млаке реакције власти како у Загребу тако и у Београду?
– Брига Србије о Србима у Хрватској и њиховим проблемима не може да се сведе на реакцију председника Коалиције избегличких организација Миодрага Линте. Он јесте веома ангажован, али то не може бити једина брига. Од државе очекујемо да овом питању приступи у складу са Споразумом о правима мањина и у складу са европским документима и обавезама које произлазе из хрватско-европског приступног уговора и из опредељености Србије за чланство у ЕУ. Јер, ово је заједничко, билатерално питање, које нажалост, као да је изгубило своју релевантност и испало из фокуса.
* Мислите да га српска влада нема у центру своје пажње?
– Не могу рећи да је испало из фокуса српске владе, али не видимо потврду да се тај фокус претвара у акцију.
(Вечерње новости)
