Прочитај ми чланак
Брашно настало као нуспроизвод хладон цеђења уља из семена тикве „голице“ ускоро ће се наћи у широј употреби.
Од овога се прави зелено брашно
Изузетно хранљиво брашно зелене боје, настало као нуспроизвод после хладног цеђења уља из семена тикве “голице”, ускоро би могло да буде у широј употреби не само у пекарама него и у домаћинствима Србије, рекли су творци тог у свету јединственог производа.
„Остало је још да се обаве одређени неопходни послови, попут припреме амбалаже и декларација као и друге формалности да би се оно нашло и у продавницама, пошто га већ неколико година задовољно користе одређене пекаре и кондитори као додатак хлебу, пецивима, колачима“, каже власник компаније “Пан унион оил” Бранислав Панић.
Та фирма у Футогу производи јестиво уље из семена тикве (бундеве) а 2006. године Панић и његови сарадници дошли су на идеју да самељу “погачу”, односно брикете који остају на преси након хладног цеђења, јер су се уверили да је “врло укусна и да би вероватно могло да се користи и у људској исхрани, а не само за припрему хране за животиње”, каже тај иноватор присећајући се почетка овог посла.
Обратили су се тим поводом стручњацима Института за прехрамбене технологије у Новом Саду, који су после обављених анализа закључили да то “лепо зелено брашно” има изузетну хранљиву вредност јер, уз остало, садржи 60 одсто протеина и десет процената уља, истиче Панић.
То потврђује и научни саветник у том институту др Јасна Мастиловић наглашавајући да је посебно интересантно то што је овим новим производом максимално искоришћено тиквино семе јер од укупне његове масе само трећина се оцеди а остатак су брикети односно, како је објаснила, на сваки литар уља добију се два килограма те “погаче”.
Анализама је утврђено, додаје она, да тај производ има изузетно вредна нутритивна својства и да је потпуно безбедан за људску исхрану па је, у наставку сарадње са власником “Пан унион оила” на том пројекту, разрађена технологија производње новог брашна које би се у одређеном проценту мешало са пшеничним, у производњи хлеба и других пецива.
„Тако је из семена тикве “голице” добијено зелено брашно “изузетно вредног нутритивног својства”, које се, у размери до највише 20 процената, додаје пшеничном да бисмо добили веома укусан хлеб, а потом су прављене и лепињице, кифлице, переце“, истиче Мастиловићева нагласивши да је тај практично примењив производ лане проглашен најбољом технолошком иновацијом, у конкуренцији око 100 пријављених.
Обоје саговорника истичу да се ради на проширивању и јачању сарадње са пекарима и другим произвођачима у коришћењу брашна од тиквиног семена, а власник “Пан унион оила” очекује да ће пласман тог производа расти с порастом употребе уља које производе од те биљке.
Панић је напоменуо да његово предузеће има капацитете за прераду 300 до 400 тона зрна тикве годишње али је објаснио да производња зависи у првом реду од тражње на тржишту.
“Наша производња је за сада веома скромна јер се ово уље у Србији теже пласира, пошто још немамо навику да га користимо, а спада и у категорију скупљих намирница”, каже Панић напомињући да његова фирма настоји да своје “панонско уље”, како оно хладно цеђено тако и девичанско, у што већим количинама пласира на иностраном тржишту.
Он је посебно истакао сарадњу са компанијама у окружењу које се баве сличном производњом, нарочито са онима у Хрватској, Мађарској, Румунији и Аустрији, али и са произвођачима у Украјини, Русији и Немачкој.
„У Аустрији која је, са 18.000 до 20.000 хектара засејаних тиквом годишње, један од највећих светских произвођача те врсте уља, производи се готово искључиво девичанско уље, које се цеди на хидрауличним пресама, а ово зелено брашно добија се после хладног цеђења тако да, ни у тој земљи до сада нису знали за овај нови производ“, каже Панић,
Предузеће “Пан унион оил” сада тиквино семе користи у потпуности за људску исхрану, а од бундевиног меса, односно тела тог плода, прави се силажа за сточну храну, а може да буде употребљено и у производњи обновљиве енергије.
Према подацима те компаније, уљана тиква се у нашој земљи сеје на свега 750 до 800 хектара а са једног хектара добије се око пола тоне сувог зрна, односно семена.
(Танјуг)
