Прочитај ми чланакКласична замена теза. Није питање, односно проблем, што Федерација не поштује критеријуме ОЕБС-а о образовању, него је питање, односно проблем, зашто их Република Српска поштује.
Класична замена теза. Није питање, односно проблем, што Федерација не поштује критеријуме ОЕБС-а о образовању, него је питање, односно проблем, зашто их Република Српска поштује.
Прашину је подигла констатација председника Републике Српске да деца у њој неће учити лекције о томе да су Срби криви за геноцид у Сребреници и опсаду Сарајева, а не чињеница да се то, мимо споразума са ОЕБС-ом, нашло у уџбеницима у Федерацији БиХ.
Није тешко у Босни и Херцеговини (БиХ) потпалити ватру када жар(ишт)а има на све стране. Ново варничење је стигло са образовног поља.
Као да о прошлом рату у БиХ није довољна она кућна едукација из прве руке, за коју је свима јасно на шта личи, него градиво треба утврдити и у школи. Управо рачунајући на то, са ОЕБС-ом су 2002. године договорени критеријуми који се тичу образовања у БиХ. А њихова суштина је, како каже министар просвете и културе Републике Српске Дане Малешевић, стављање ембарга на изучавање грађанског рата у БиХ.
Малешевић је пре неколико дана рекао да ће на територији Републике Српске (РС) бити забрањени уџбеници из Федерације БиХ (ФБиХ) уколико у њих буду уведене лекције попут оне о „српској опсади Сарајева“ или изучавања „геноцида у Сребреници“ који су починили Срби.
„Ти наводи нису тачни, и такви уџбеници се овде неће изучавати, свидело се то коме или не. Са ОЕБС-ом постоје договорени критеријуми којима није предвиђено да се изучава овако нешто“, недвосмислен је био и председник РС Милорад Додик у најновијој изјави.
У Српској постоје 22 школе где је бошњачкој деци омогућено да раде по националном програму за Бошњаке у кантонима, што значи и по уџбеницима из Федерације БиХ. Отуда и реакција и Малешевића и Додика да РС поштује споразум из 2002. са ОЕБС-ом и да би то требало да учини и ФБиХ.
У реакцијама званичника Федерације пак ни помена од ОЕБС-а и споразума са њим. Они су се само бавили „чињеницама“. Тако потпредседник Народне скупштине РС Сенад Братић каже да су „опсада Сарајева и геноцид у Сребреници чињенице и историјски факти, који су потврђени и пресудама надлежних судских инстанци“.
Потпредседник РС Рамиз Салкић је био још „конкретнији“, нагласивши да је „Међународни трибунал за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије доказао и правосудно пресудио да је у БиХ почињен геноцид и да су га починили војска и полиција РС“. Потпредседник РС још додаје да је реч о „првом геноциду на тлу Европе после Хитлера“, а да „власти тог ентитета данас покушавају да забране изучавање тих чињеница“.
Да баратањем тим „историјским чињеницама“ не треба олако држати лекције, поготово деци, били су свесни чак и у ОЕБС-у, иначе не би било критеријума. Отуда та чиста замена теза. Што би се рекло, да се Власи не досете. Није, дакле, питање, односно проблем, што Федерација не поштује ОЕБС-ове критеријуме, него је питање, односно проблем, зашто их Република Српска поштује.
Политиколог из Источног Сарајева Велизар Антић за Спутњик каже да су уџбеници из Федерације какви се помињу апсолутно неприхватљиви за РС и читав српски народ с оне стране Дрине јер би то онда значило апсолутно признавање и геноцида и кривице.
„Мислим да је најбоље све те ствари које су се дешавале током рата деведесетих година оставити историји. Да то мало одлежи док све не расветлимо. И Сребреницу и наводни геноцид, за шта ја мислим да је био велики злочин, али не и геноцид“, наводи Антић.
Остатак текста прочитајте на: https://rs.sputniknews.com/analize/201706071111473750-bih-rsrpska-udbenici/
