Прочитај ми чланак

СРБИ СЛОЖНИ: Јединствена подршка референдуму и српском кандидату у Сребреници

0

Предсједници свих српских странака у Сребреници дали су јединствену подршку руководству Републике Српске за одржавање референдума о Дану Рпублике, као и заједничком српском кандидату за начелника ове општине на предстојећим изборима Младену Грујичићу.

Фото: © Flickr/ Steffen Emrich

Фото: © Flickr/ Steffen Emrich

Грујичић је на заједничкој конференцији за новинаре позвао све грађане Републике Српске да изађу на референдум и да на демократски начин донесу одлуку о томе да се и даље 9. јануара обиљежава Дан Републике.

„У овој ситуацији, коју су произвели бошњачки члан Предсједништва БиХ /Бакир Изетбеговић/ и Уставни суд БиХ, референдум је једини начин да се српски народ одупре одузимању његових права, дискриминацији и наметању туђих одлука“, рекао је Грујичић.

Он је истакао да референдум није усмјерен ни против кога, него да је циљ да се заштите слобода и одредбе Дејтонског споразума које гарантују слободу свим народима да одлучују о својој судбини у БиХ.

Грујичић је рекао да је 9. јануар изузетно значајан датум за српски народ и његову слободу, јер је тада настала Република Српска, захваљујући којој су Срби остали и опстали на простору западно од Дрине.

Он је захвалио предсједницима свих српских странака у Сребреници на пуној подршци коју му пружају и изразио увјерење да ће побиједити на изборима и постати начелник свих грађана ове општине који неће правити било какву дискриминацију као садашњи начелник и његов противкандидат Ћамил Дураковић који, како је рекао, фаворизује појединце и групе под утицајем политичког Сарајева, због чега се из ове општине исељавају и Срби и Бошњаци јер не могу да остваре основна права.

Предсједник сребреничког СНСД-а Радомир Павловић позвао је све пунољетне Србе и остале грађане Републике Српске да 25. септембра изађу на референдум и тако покажу јединство и значај 9. јануара – Дана настанка Републике Српске за српски народ.

Он је рекао да иницијатива Садика Ахметовића из СДА о издвајању Сребренице из Републике Српске није питање о коме одлучује локална заједница која нема законска овлаштења за доношење таквих одлука и чему се противи већински српски народ у овој општини.

Павловић је појаснио да ће, уколико начелник сребреничке општине Ћамил Дураковић одбије да формира комисију за спровођење референдума, Републичка изборна комисија формирати ту комисију за Сребреницу.

Предсједник локалног СДС-а Момчило Цвјетиновић рекао је да ова странка све своје капацитете усмјерава на подршку и организовање референдума о Дану Републике јер је неприхватљиво да други одлучују када ће Српска прослављати своје празнике и да јој оспоравају да обиљежава значајне датуме за српски народ који ју је створио.

„Иницијатива за издвајање Сребренице из Републике Српске доводи до чвршћег српског јединства и обавезе приближавања свих политичких и других структура да би се заштитили национални интереси српског народа који неће нанијети штету другим народима“, оцијенио је Цвјетиновић.

Он сматра да ће одржавање најављеног референдума вратити достојанство српском народу које су му почели одузимати, наметањем одлука, високи представници и судови БиХ под утицајем бошњачких политичких лидера и странака из Сарајева.

Подршку одржавању референдума и заједничком српском кандидату за начелника ове општине потврдили су и предсједници сребреничког ДНС-а Велибор Ранкић, Социјалистичке партије Обрад Пргомеља, те Српске радикалне странке „Др Војислав Шешељ“ Миле Станојевић који је позвао руководство Републике Српске да не подлегне огромним притисцима да одгоди одржавање најављеног референдума.

Предсједник Општинског одбора СНС-а Сретен Петровић упозорио је на вишегодишњу мајоризацију српског народа у многим случајевима и по разним основама, истакавши да би укидањем Дана Републике дошло до даљих одузимања овлаштења Републици Српској и српском народу, што је недопустиво.

„Као борац и ратни војни инвалид поручујем у име бораца да се не смије дозволити отимање овлаштења и урушавање Републике Српске за коју су гинули наши најбољи синови и која је једина гаранција слободе српског народа на овом простору“, истакао је Петровић.

Сличне поруке упутили су и предсједник Партије уједињених пензионера у овом мјесту Бранислав Грачанин и представници осталих српских странака.

Предсједник Скупштине општине Сребреница Милош Миловановић рекао је да на општински протокол није стигао никакав захтјев за издвајање Сребренице из уставноправног система Републике Српске, у чијем је саставу, те поручио да ће тако и остати.

Он је позвао све Србе који имају право гласа да изађу на референдум и покажу српско јединство и одлучност да се сачува 9. јануар као Дан Републике – датум који је српски народ изабрао знајући шта он представља за његов опстанак и слободу на простору БиХ.

3 коментара “СРБИ СЛОЖНИ: Јединствена подршка референдуму и српском кандидату у Сребреници

  1. Виде Даничић каже:

    ЦРТИЦА О ЗЕМЉИ БОСНИ
    2.
    Тзв. бонска овлашћења „високог“ представника међународне заједнице у тзв. БиХ су измишљена, али су међународни сатрапи империје зла помоћу те лажи нанели велико зло Србској, одузимањем дејтонских овлашћења Србске као „ентитета“ и увођењем некаквог (не)уставног суда непостојеће БиХ. На тај начин су 2003. г. изнудили и самоосуђујући извештај власти Србске о Сребреници:
    „2003. године високи представник за Босну и Херцеговину Педи Ешдаун наредио је Влади Републике Српске да образује комисију која ће сачинити извештај о догађајима „у и око Сребренице“ у јулу 1995. године са посебним освртом на нестала лица. То наређење изазвала је тужба поднета у име 49 несталих муслимана чија је родбина – сасвим разумљиво – желела да нешто сазна о њиховој судбини. Уски мандат Комисије био је да прикупи податке о тих 49 несталих, којима се ускоро придружило и око 1.800 других лица у чије име су у међувремену поднете сличне тужбе. Од Комисије се стварно очекивало (а то је био њен прави, мада недоречени мандат) да под изговором расветљавања судбине ових људи обезбеди самоосуђујући опис сребреничких догађаја састављен тако да задовољи ноторно антисрпски расположеног високог представника…

    Међутим, у другом делу посла – који је уједно и прави, политички разлог за њено формирање – Комисија је потпуно крахирала. То се односи на њен избор грађе за „чињеничну“ позадину догађаја између 10. и 19. јула 1995. Тај део Извештаја је кључан у односу на питање шта се у Сребреници догодило и каква је у томе улога и евентуална кривична одговорност Републике Српске и њених функционера. Са образложењем да није имала ни времена ни ресурса да самостално проучи та питања, Комисија је пронашла „соломонско решење“ које је било горе него да није ни покушала да се
    бави чињеничном позадином догађаја везано за Сребреницу. Она је једноставно преузела, и у свој извештај уградила, чињеничне констатације из пресуде Хашког Трибунала генералу Крстићу, третирајући их као сопствену „чињеничну“ основу. Сходно томе, користећи издвојене фрагменте из Крстићеве пресуде, Комисија је склопила „своју“ причу о позадини сребреничких догађаја…

    Тачно је да се у извештају Комисије Републике Српске из 2004. године нигде изричито не констатује да се у Сребреници догодио геноцид. Једини пут када се у извештају користи реч „геноцид“ је тамо где се наводи пресуда Крстићу где стоји, што је тачно, да је оптужени Крстић проглашен кривим за „потпомагање у геноциду“. У очигледном настојању да жонглира, Комисија по питању геноцида не заузима јасно одређен став, изричито напомињући да није правосудни орган и да нема мандат да се бави правним питањима. („Извештај“, стр. 5.) Међутим, самим тим што је преузела чињенични приказ догађаја из пресуде Хашког трибунала, а није понудила никакво алтернативно објашњење, Комисија је имплицитно усвојила и правни закључак који је исти Трибунал извео – да у Сребреници српске снаге јесу починиле геноцид.“ (Стефан Каргановић)

    Са овим тероризмом империје зла у усмереном и циљаном спровођењу Дејтонског споразума против интереса Србске нанета је велика штета Србској (Србска је остала без своје војске, на нивоу уније формиране су институције које нису утврђене уставом БиХ као саставним делом ДС итд.).

    Сада се овај неуставни суд усуђује да одлучује о нечему што је по Дејтонском споарзуму искључиво право Србске као ентитета и то власт у Србској ни по коју цени не сме прихватити.

    Видоје Марјановић

  2. Виде Даничић каже:

    ЦРТИЦА О ЗЕМЉИ БОСНИ
    1.
    Праисконски проблем земље Босне и Херцеговине настаје од раскола Хришћанске цркве 1054. г. на Православну и Католичку цркву и суштинском променом доктрине хришћанства у новонасталој отпадничкој Католичкој цркви (у ствари секти) под утицајем Ватикана: прихватање политичке концепције папоцезаризма и увођењем ратно-политичке активности насилног ширења ватиканског католицизма (тзв. прозелитизам – који је у 16. в. прерастао у некакву Конгрегацију за ширење вере, а крајем прошлог века лукаво је преименована у Конгрегацију за јеванђелизацију народа).

    Прва на удару насилног ширења ватиканског политичког утицаја на исток била је Босна и православни Срби у њој. У Босни је прво и једино у хришћанству створена нација на подлози прозелитизма и вере (тзв. крвати), који нису могли живети у миру са тзв. шизматицима Србима православцима (мада су у изворном смислу прави шизматици и отпадници од јединствене хришћанске цркве били припадници новостворене католичке цркве, која у ствари била секта). Крвати су у ствари били ратници за ширење католичке секте и за ширење државног и политичког утицаја католичке Аустроугарске монархије на србским етничким просторима.
    Доласком турака агарјана у Босну извршено је исламизовање великог дела србског народа са сличним циљевима као и у случају Ватикана.
    Тако су настале две нове вештачке, верске нације у Босни од србског етничког бића и тако је временом Босна постала „земља мржње и страха“.
    Тај процес употребе Босне и њена три народа против Србства у целини наставио је и тииито, стварајући од безнадежно подељене Босне и Херцеговине некакву малу Југославију у Југославији. Исту политику наставио је ционистички САД-изам и јевројунија и створили су октроисану квази државу Босну и Херцеговину од тзв. два ентитета. Ова творевина служи америма као инструмент изазивања и контроле хаоса на Балкану и у Европи према потребама НСП.

    Основни проблем тзв. дејтонске Босне јесте да јој недостаје аутентичан уставни квалитет. Земља Босна је одавно класичан пример државног простора једног народа за разноврсне и нове експерименте англосаксонског и германског запада. И овога пута је ваљда први пут у свету у оквиру једног међународног мировног уговора уграђен и октроисани (наметнути) устав те вештачке државне творевине, којег ни формално нису потврдиле надлежне институције БиХ. Дејтонски поредак БиХ је дотад невиђен модел окупације и протектората у којем је тзв. међународна заједница задржала огромну војну и цивилну надлежност (Веће за спровођење мира и Високи представник за БиХ), као и међународну заштиту људских права (да није трагична ова прича са људским правима, била би заиста смешна).

    Тиме је међународни чинилац постао уставни старатељ БиХ, јер тај уставни систем апсолутно не може самостално да функционише – јер је лишен демократског легитимитета. Легитимност дејтинског устава БиХ оспорава се углавном из следећих разлога: због недемократског начина доношења, због постојања одредби које су супротне међународном праву и због изразите неделотворности. У БиХ је супротно одредбама тог устава основан и уставни суд и вршени су сасвим несуставно покушаји измена и допуна устава, али је изостанак емотивног поистовећивања грађана са државом ненадокнадив.

    Ни после двадесет година од потписивања дејтонског уговора нису сазрели услови за постизање политичког консензуса између три народа у БиХ и, како ствари историјски стоје, такав консензус не може никад бити постигнут. Јер је Босна и Херцеговина као држава у било ком облику – историјски неостварива.

    Србски народ у БиХ мора имати право на самоопредељење и отцепљење. Поготово ако се то право мимо међународног права даје и етничким мањинама (арнаути на Косову и Метохији)…

    1. perungromovnik каже:

      брате Даничићу, проблеми на свим нашим просторима настају од момента када Срби мењају своју ПРАВСОЛАВНУ ВЕРУ, РОДНУ ВЕРУ за новонасталу – јудеоватиканску (кршћанство, и то са Немањићима, зато историја и „почиње“ од Немањића) и након тога крећу братоубилачки ратови за наметање нове вере, а доласком других религијских праваца све се појачава, где се браћа убијају због наметнутог питања „која је вера боља“, тј. чији је религијски правац исправан а чији није. Душан Силни је увидео грешку својих родитеља па се вратио на Родоверје, поново преписао законе који су постојали, прошитио границе Србског царства, није дирао народ нити му наметао нову веру, па је због тога што је чинио постао „неподобни елемент“, због којег су га хеленци отровали, а црква га као свеца НИЈЕ канонизовала. Да се разумемо, сви ти новонастали религијски правци створени су од стране јудејаца и хеленаца са циљем „завади па владај“ и то без изузетка, где се сви клањају јудејском богу, где се величају јудејска пророци, и лица и владари из јудејске историје, па њима су писане све религиозне књиге (тора, стари завет, нови завет, куран, све сами јевреј до јевреја у тим књигама), и инструкција је таква свештенству тих религијских праваца да се сатанизује и УБИЈЕ СВАКО ко мисли и верује у другачије (то пише у светом писму, то пише у тори и то пише у курану)! зато смо ту где јесмо и зато имамо то што данас имамо – ИЗДАЈУ, СПЛЕТКЕ, УБИЈАЊА, ПОДМЕТАЊА, ЛАЖИ, ПРЕВАРЕ, ПЕДЕРАСТИЈУ, ПРОСТИТУЦИЈУ, АЛКОХОЛИЗАМ, и све оно што је својствено за оне који НЕ ПРИПАДАЈУ БОГУ него оном другом! па и црква више не мари за своје верске објекте јер имају задатак да се све што је Србско уништи. Секу Запис, потапају Грачаницу, посипају песком стари Србски храм од пре „кршћанства“ да се не открије истина и трасирају пут преко тог храма, на Космету се све уништава, зато је време да се Срби ВРАТЕ СВОЈОЈ ИЗВОРНОЈ ВЕРИ – РОДОВЕРЈУ! Богу РОДУ и Његовој деци – БОЖИЋИМА, или оде све у мајчину, Србије ни Срба БИТИ НЕЋЕ! поздрав са Србског Космета!

Коментари су затворени.