Никада Запад није волео Србе и Србију али је знао за јунаштво Срба. Некада су Срби били познати као велики ратници и високоморални људи. Насупрот тим великим ратницима, јунацима и људима данашњи Срби су, част изузецима, без части, храбрости и достојанства. Данашњи Срби су мазохистични робови Запада који губе свој идентитет и сигурно иду ка свом нестанку. 

Од 2000. године па све до дана данашњег идентитет и национална свест Срба се плански уништава. Национализам је представљен као нешто примитивно, идиотско и фашистичко, а свако ко воли своју земљу и народ стављен је на стуб срама. 

Србија је окупирана земља којом преко домаћих издајника владају западне силе. Државна имовина је продата странцима и њиховим марионетама, природна добра увелико падају у руке странаца, а народ се претворио у јефтину радну снагу. Законе нам пишу стране амбасаде, богате се битанге, а народ гладује. 

Карактеристика окупације је уништавање националног идентитета окупираног народа. Срби брзо губе своју традицију, књижевни језик, националне симболе, извргава се руглу и подсмеху сопствена историја, Срби све више личе на своје окупаторе. Сваки вид националне свести је угушен и маргинализован.

И док су Мишић, Обилић, Синђелић… крварили за одбрану српства и Србије данашњи Срби ћутке гледају свој нестанак. Крајње мазохистички глорификују своје окупаторе и теже да постану као они. Уз пароле о људским правима, веберовом протестанизму, европским вредностима цвећем, хлебом и сољу дочекују окупатора и крупним корацима газе ка свом нестанку. 

Зар се мора умрети од старости? Зар је битно да је фрижидер пун, ако то изискује губитак образа и достојанства? Има ли још правих Срба? 

Беше једном једна поносна Србија!

Извор: Илија Вуксановић

Ознаке: губљење идентитета, Илија Вуксановић, мишић, национализам, Обилић, Синђелић, Срби, Србија