Фото: Магацин

Дража Михаиловић, са још девет осуђеника стрељан је у 1.30 сати после поноћи 17. јула 1946. године, у багремовој шуми, на 150 до 200 метара од “Белог двора”, у близини данашње ортопедске болнице “Бањица”

Све се одиграло брзо, без икакве могућности жалбе, без могућности да види писмено образложење пресуде, која је четничког вођу Драгољуба Михаиловића одвела у смрт. Тог 17. јула 1946. године, стрељан је командант Југословенске војске у Отабџини (ЈВуО).  Четничком генералу су претходно одузета сва грађанска права, без права на жалбу, а осуђен је са образложењем од стране комуниста да је сарађивао са окупатором и да је био ратни злочинац. Драгољуб Михаиловић је ухапшен 12. марта 1946. године, а коначном слому његовог покрета претходио је улазак Совјетских јединица у Србију у јесен 1944. године.

Бивши подофицир КНОЈ-а, Љуба Лазаревски, који је водио Дражу на стрељање, рекао је да је чуо шкљоцање оружја, а потом команду “Пуни, нишани, пали!” Уследила је рафална паљба из аутоматских пушака.

– Дража Михаиловић, са још девет осуђеника стрељан је у 1.30 сати после поноћи 17. јула 1946. године, у багремовој шуми, на 150 до 200 метара од “Белог двора”, у близини данашње Ортопедске болнице “Бањица”. Сахрањени су на истом месту у три раке – присећа се он.

Иако је седам деценија касније четнички вођа рехабилитован, прашина око његове улоге у Другом светском рату , као и питање на чијој је страни био, никако да се слегне, и да се добију одговори. С обзиром на то да увек постоје две стране, биће и убудуће оних који се слажу или не слажу са одлуком Вишег суда у Београду, који је маја ове године вратио грађанска права покојном четничком вођи.

Историјски списи и сведочења кажу да је Дража Михаиловић све до 1943. године имао јако добар углед на Западу, јер све што се говорило о борбама против окупатора, било је у контексту Дражине војске. Потом се десио заокрет, о чему је Телеграф.рс већ писао. Појавило се чувено писмо које је запечатило Дражину судбину, и због кога је четнички вођа изгубио подршку савезника.

Рехабилитација четничког вође не односи се на историјске аспекте, односно на улогу Михаиловића током Другог светског рата, али истовремено, ова одлука означила је да се ђенералов Равногорски покрет званично уврштава међу антифашистичке, с обзиром на то да је пресуда о издаји неважећа.

Рехабилитације Драже за Србе означила је повратак свих грађанских права породици Михаиловић. Србија је и званично добила два призната антифашистичка блока у Другом светском рату, а уУлице, школе, спортски клубови и друге културне утанове могу да понесу име Драгољуба Михаиловића. Четници и партизани су одавно изједначени у Србији, па се на том пољу неће догодити ништа спектакуларно, док породица и потомци генерала Михаиловића имају право на одштету.

Суђење Драгољубу Михаиловић и одлука да буде стрељан је само део онога што се дешавало током процеса и на његовом крају. Адвокат и заступник у процесу рехабилитације четничког вође, Оливер Антић, рекао је да је Дража био мучен, пре него што је био стрељан.

– Процес против Драгољуба Драже Михаиловића, у коме су га комунистичке власти осудиле на смрт стрељањем, био је правни скандал без преседана – реако је Антић и додао да Михаиловић није имао право на жалбу, што је једно од основних људских права које датира још од старог Рима.

Иако је рехабилитован, још увек није познато где су посмртни остаци четничког вође.

(Телеграф.рс)

Ознаке: дража михајловић, стрељан