Прочитај ми чланак

СРБИЦА умјесто ћирилица

0

Да би се боље схватила идеја и оправданост заговарања назива србица умјесто ћирилица, потребно је упознати се са три слиједеће истине:

1

Да би се боље схватила идеја и оправданост заговарања назива србица умјесто ћирилица, потребно је упознати се са три слиједеће истине:

1. Срби су старији од хришћанства. У прилог овој истини се не морају подастирати посебно неки доказ,ваљда је свима јасно да је свијет постојао и прије Исусовог рођења. А и логично је самим тим што је неко морао родити Исуса, као и његове родтеље, као и тих родитеља родитеље, што значи да је свијет морао постојати и прије њега. Као што не почиње србска историја од Немањића. Неко је морао родити Стефана, родоначелника Немањића и морао је бити Србин, и морао је бити племените лозе, такав је прије био обичај у владара, као што су племените крви морали бити и његови дједови, прадједови итд.

Ипак ево неколико додатних доказа о постојању Срба прије Исусовог доба. Само постојање планине Гебел Сербал на Синају гдје је Мојсије примио божије заповједи говори да је тај планински врх добио име, не по Славенима како често користе овај замјенски назив за Србе, него баш по Србима (Сербима). Рим су основала три племена Расени (етРуси), Србини (Сабини) и Латини. Имена ова прва два племена су намјерно изобличено пренашана кроз историју да се не би схватило да се ради о некада јединственом народу Расима тј. Србима. Средњовјековна србска држава се називала и Рашком. Веза између Расена (етРусије), Рашана и Расије, коју погрешно називамо Русија, је очигледна свима осим онима који то не желе да виде из неких разлога.

2. Ћирило и Методије нису ширили писменост међу јужнославјанским Србима, него мало сјеверније међу Србима од којих су постали Чеси, Словаци, Пољаци и други. За разлику од њих Лужички Срби су и даље остали Срби, нису узимали друго има за свој народ. Око ове двојице „грчких“ мисионара постоји превише нејасноћа и магле да се слободно може устврдити да је то намјерно тако пошто се покушава натегнути нека „истина“ која Србима не одговара. Све се у историји и археологији тумачи тако да се умањује србски значај који све више постаје видљивији и полагано избија на површину. За ову двојицу попова се у многим документима тврди да су. Ако су из Солуна (Солин, Слано) не значи да су Грци, као што ни сви из Хрвацке нису Хрвати.

И зашто ми баш неко слао Грке да се описмењавају Срби тј. Славјани. А слао их је Ромејски (Византијски) цар. Који је био интерес Ромејског цара да уздиже туђи, непријатељски народ? Може се закључити да или су Ромејски цар и ова два попа били Срби па жељели да уздигну свој народ и описмене га, или су били Грци па су хтјели да Србе погрче или можда да раде на грко-католичењу родовјерних Срба, тј. да шире кроз своју црквену хијерархију своју власт на увијек непокорне Србе? Недовољно је разјашњено у ствари шта су и гдје су заиста дјеловали Ћирило и Методије. У јужнославјенаским областима очигледно нису били одакле се јављам, па могу твдити да моје прапретке они нису описмењавали. Можда су то радили неки њихови ученика ученици, када су стигли до нас динарида из Чехо-Словачке.

3. Винчанска култура којој је била западна граница недовољно истражена бутмирска култура (Бутмир код Сарајева) је већ имала свој систем знакова тј. слова од којих су многи и дан данас налазе неизмјењени у србској азбуки. Нека су измјењена сасвим мало, нека драстично, а нека су избачена из даљње употребе. Са табеле можете сами уочавати ово о чему пишем. Уз напомену да су Феничани у ствари Вени-чани, Венди – Винди тј. Срби. Закључак се сам намеће, пошто Нијемци и дан данас Србе називају Вендима.

Увод је мало предугачак и за многе штребере прешокантан, па да не дужим даље одмах прелазим на ствар. Ево вам на увид на овој слици ћирилица па ми реците знате ли која су ово слова? Многи немају појма, а знају ћирилицу.

2
На слиједећој слици можете видјети мркаљевицу, то је азбучно писмо које је прочешљао и средио Сава Мркаљ, заборављени геније који је радио на сређивању србске азбуке. Он је прије Вука рекао да се треба писати као што се говори, и обрнуто. Али није први пут да се нешто нечије приписује неком другом. Ето напр. и за ауторску пјесму Радосава Граића „Мито Бекријо“ говоре да је то стара врањанска народна пјесма, а није. Дакле, ни мало необична појава у Срба.

3

Нема потребе да прилажем слику караџићевице, азбуке коју је Вук на бази мркаљевице само мало дорадио и ту азбуку сада сви знамо осим оних који неће да је знају.

Како многи нису знали прочитати сва ћирилична слова са горње слике на којој се налази расијска азбука, а знају сва са насловне слике, намеће се сасвим једноставан закључак да због свега побројаног је оправданије србско фонетско писмо звати србица него ћирилица.

И то не само из научно-историјског разлога, него и из разлога очувања угроженог србског идентитета. Све су нама Србима узели и језик, па га прозвали разним именима, и традицију и обичаје (Сињска алка, гусле, ношње, пјесме итд), упорно и студиозно радећи на ослабљивању нашег србског идентитета, на уштрб којег јачају идентитете нација изведених од Срба примјеном туђих вјера и одрођавањем.

И сада су дошли до нашег прастарог азбуковног писма којег називају ћирилицом иако је више за то наше писмо учинио Сава, па Вук него Ћирило. Из досадашњег искуства гледано ватикански пројекат расрбљавања Срба меље све пред собом и ћирилица као ћирилица би могла неопстати. Зато је пријеко потребно да се наше србско писмо назове србица, јер уосталом и сами сте видјели да не знате прочитати у цјелости ћириличну азбуку са горње слике, а србица не представља никакав проблем.

Ко разумије – схватиће.

Душко Бошковић, 5.8.7523. године

98 коментара “СРБИЦА умјесто ћирилица

  1. Rile каже:

    Андрија Качић објавио је своје Разговоре угодне народа словинског 1756. наводећи: “…у кому се указује почетак и сврха краља словински, који пуно годишта владаше свим словинским државам, с различитим писмам од краља, бана и словински витезова, извађен из различити књига талијански и сложен у језик словински… у Млеци на 1756.”

    …“Књигу пише од Котара кнеже,

    по имену старац Радоване,

    тер је шаље побратиму свому,

    Миловану од горице црне…

    Ако ниси знао до сад,

    цар Константин гди се роди,

    становито знат ћеш од сад,

    да с у Нишу ово згоди.

    У краљевству словинскому,

    близу Босне од истока,

    Бог дарова пуку свому

    владаоца превисока….

    …Четврти је ружа изабрана

    од колина Неманић Стипана,

    словинскога краља и цесара,

    од источних страна господара,…

    Своју област Сави поклонише

    и државу српску подложише,

    да обраћа и кара гришнике,

    фоцијане и све невирнике…

    по наредби Папе великога,

    свега свита оца духовнога,

    кому Грци подложни бијаху,

    за главара тада познаваху…

    али Божји невирници Турци

    смамише се горе него вуци,

    светогрђе тешко учинише,

    свето тило на ватру бацише.

    Брзо се је Саво осветио

    и десницу своју посветио,

    јер подиже тер до мало дана

    Каравлаха и Карабогдана,

    да ударе слободно на Турке

    и јуначке окрваве руке

    под барјаком Саве покорника,

    Неманића Божјег свећеника….

    Извадит ћу црне очи твоје

    и дат ћу ти гусле јаворове,

    тер отиђи од града до града,

    да не умреш од жеђе и глада.

    Ја ти не дам са мном благовати,

    ни у двору мому прибивати….

    Види чудо и нагледа га се,

    ди се клања мисецу даница,

    жарку сунцу звизда приодница,

    у Трибуњу, граду бијелому.

    Није оно мисец ни даница,

    нит је сунце, нит је приодница,

    већ је оно словинска краљица,

    по имену Јелина госпоја,…

    Кад је Стипе ричи разумио,

    Јелину је љубу послушао,

    пак дозивље млада Милутина

    тер је њему тихо беседио:

    “Милутине, драго дите моје,

    ево сам ти, синко, остарио,

    не могу ти више војевати,

    ни словинским краљевством владати…”…

    Кукала је црна кукавица

    усред зиме, кад јој није вриме:

    није оно црна кукавица,

    већ је оно Јацинта госпоја,

    вирна љуба краља булгарскога,

    кога биху Грци ухватили,

    у тамницу тамну поставили,

    тер га море и жеђом и гладом.

    Сузе рони, билу књигу пише,

    не пише је грчки ни латински,

    већ је пише српски и словински

    тер је шаље краљу Радославу: …

    Јунак бише Крсте Франђипане –

    вируј мени, старче Миловане –

    кано витез Марко Краљевићу

    и делија Милош Кобилићу…

    Тко потира Турке крајишнике

    тер их стиже близу Винодола,

    него витез Алапићу Јанко,

    тер их сиче боље него Марко?…

    Турке ћера, главе им одсијеца,

    плино гони, младо робље води;

    бише срца Марка Краљевића,

    а деснице Милош Кобилића…

    Али ево змаја жестокога,

    који слави дужда млетачкога,

    по имену Зеца Вучковића,

    у јунаштву Вука Бранковића.

  2. слободан јарчевић каже:

    И ова песма би
    требало да отрезни словенске државнике и званичне стручњаке друштвених наука,
    јер они упорно славе и величају Ћирила и Методија – који су, кобајаги,
    покрстили и описменили Словене у 9. столећу, а Панонију сматрају, прећутно, као
    исконску земљу Мађара, па је унесено у повјесне (историјске) књиге, да су Срби
    стигли на територију данашње Мађарске после 15. столећа, кад су, наводно,
    бежали од Турака из земаља јужно од Дунава и Саве. А споменута песма Блашка
    Рајића опева Србе у Бачкој и данашњој Мађарској из Првог века Нове ере:

    „… Прекрижи се кнеже Диониже,

    Те он поче ’вако говорити:

    ’Бани, пани и господо славна,

    Силна војско, по избор јунаци!

    Немојте се ви томе чудити,

    Што словинским словом проговарам,

    Иако сам рода Хеленскога.

    Провео сам не мало година

    С братом Павлом у земљи Илирској,

    У Солуну и у Колисима,

    Гдје се збори вашим словом лијепим.

    А и нема другога народа

    По селима у тим крајевима.

    Тај је народ и Павле волио,

    Више пута радо говорио:

    – Бог не чини разлике никакве

    Измеђ Грка и ових Барбара:

    Све их зове себи на спасење –

    Па сам Павла и ја послушао,

    Старешина највишега суда,

    У Атини граду хеленскоме

    И постао његов сам ученик,

    Те упознах Бога истинитог.

    Сад тог Бога ја Вама навијештам,

    И познатог, а и непознатог.

    Та сви знате владара Свевида,

    Јасног-бога, Царбога, Градива,

    Ал’ га нисте ниједан видили,

    Хтјели бисте да га упознате,

    Зато људи направе ликове,

    Од дрвета, камена, па злата,

    И њиме се тобоже клањају.

    Ал’ Бог прави: Дух је невидљиви,

    Неба, земље господар свеможни.

    И створитељ цијелога свијета…’“[1]

    [1] Блашко Рајић:
    „Слава“, Суботица, НИП Суботичке новине, 1998, стр. 80-81.

    1. dabisha каже:

      a bas iz prvog veka?
      hm zanimljivo da je potpuno nepoznata

      sem ako nije ocigledni falsifikat

    2. Виде Даничић каже:

      Свака част, господине Јарчевићу!

  3. слободан јарчевић каже:

    Свети Андреј је апостол – рођени брат је Светог Петра. Покрстио је Србе од Црног мора до Смедерева (тад су Бугари били још у Азији – монголско племе), а онда отишао у Русију и покрстио је Русе. Све је то било у првом столећу, а наше научне књиге кажу Словени покрштени у 9. столећу.

    1. dabisha каже:

      ne mongolsko nego tursko

    2. Бели Орао каже:

      Слободане, не покушавај да објашњаваш свакоме, а поготову не да га подучаваш.

  4. слободан јарчевић каже:

    Ћирило и Методије су родом од Солуна и били су Срби. Да је логике у науци, не би нико могао рећи да су они описменили Словене. Јер и они су Словени, па је описмењавање Словена било кад су они имали 7 година. Или, родитељи су им били писмени, па је описмењавање Словена настало кад су им родитељи имали 7 година. Онда би се то пренело у 8. столеће, а отпало би 9 -како пише у уџбеницима.

    1. dabisha каже:

      e bas su srbi bili?
      istorijska nauka ne zna sta su bili po etnickoj pripadnosti.
      ali srbi su ziveli malo podalje od soluna

    2. слободан јарчевић каже:

      Rajic, katolicki svestenik, koji napisa pesmu o pokrstavanju Srba u Panoniji u prvom stolecu, navodi da je isti jezik u Backoj kao i u Solunu i da solunski svestenici govore jezik kojim govore Srbi u Backoj.

    3. dabisha каже:

      iyvini ali to je meni sve ko palo s marsa. srbi u panoniji u prvom veku? i jos ih neko pokrstava, dok se u to vreme hriscanstvo tek jedva ucvrscivalo na istoku carstva i u najvaznijim urbanim centrima

    4. слободан јарчевић каже:

      Gospodine Dabisa, imate knjigu na svim jezicima Evrope o pokrstavanju Sba od Crnog mora do Smedereva, a to je ucinio apostol Andrija, rodjeni brat Svetog Petra. Sveti Andrej je posle otisao i pokrstio ruse oko Kijeva. A akademik A. Kljosov s Harvada je ustanovio da su Panoniju naselili srpski preci s Balkana 45000 godina pre Nove ere.

    5. dabisha каже:

      45000?

      ok

    6. слободан јарчевић каже:

      4.500 godina. Pogresila daktilografkinja.

    7. dabisha каже:

      to je samo malo manje cudno.

      govoriti o rusima kijevu i srbima u prvom veku….
      severno od crnog mora su tada živeli skiti i sarmati

    8. слободан јарчевић каже:

      Gospodine Dabisa, nemoguca je zvanicna povjest (istorija). Pa vidite, izumrli Iliri, Dacani, Tracani, Dalmati, itd. Pa izumrli Sarmati i Skiti. Pa je li to moguce? Pa nije. To su narodi koji su ratovali protiv Rimske imperije, pa u ranom Srednjem veku su izumrli. Uzmite knjige ovih nasih doba, pa i neke iz prethodnih stoleca, pa cete videti – nasi preci su i Skiti i Sarmati. Pa, dovoljno je da procitate americkog akademika Anatolija Kljosova. Pa rumunski jezik stvoren od 16. do 19. stoleca. Znaci, pre toga su govorili srpski – imali su ime Dacani, plemensko slovensko ime. Itd, itd. Pogledajte kad je madjarski jezik uveden u drzavnu administraciju – tek 1864.

    9. dabisha каже:

      a pre 1864te je bio latinski.

      skiti i sarmati su bili iranski nomadski narodi.

      i nisu narodi izumirali nego se pretapali u druge narode. etnogeneza je davno smisljen pojam za te stvari. kako nastaju francuzi, italijani, rusi… tako su nekada nastali i srbi.

      mada postoji hipoteza da su se sarmati (alani) naseljavali medju slovene i stvarali drzave ali se i slovenizovali. pa kazu za srbe i hrvate da su originalno sarmatska plemena, slicno bugarima koji su bili turski narod i svi su nestali medju mnogobrojnijim slovenima ali su novonastalim narodima i drzavama ostavili svoje ime.

      sto se rumuna tice, zaboga!

      otkud vama te teorije uopste?

  5. слободан јарчевић каже:

    Записао је Ћирило – Кад сам стигао у Кијев, срео сам Руса који је носио речник руског језика.

Коментари су затворени.