Прочитај ми чланакНа периферији Београда, у Јајинцима, један човек је прошле недеље страдао у пожару. Ватру, која је захватила део породичне куће, изазвала је свећа, једино светло за несретника који није имао струју.
У неким другим временима, београдски медији би послали најбоље репортере, контактирали највиспреније социологе и дали се у анализу како је могуће да у 21. веку људи у Србији умиру у беди, без струје, гладни, очајни, изгубљени у брзом времену стицања профита, када се страним инвеститорима нуди јефтина радна снага и субвенције од 10.000 евра по радном месту, а домаћем раднику минималац од 200 евра.
И то се више не дешава у неким забитима, далеко од града, већ у престоници, у делу града где породица председника Србије има кућу са винским подрумом, на који је Александар Вучић посебно поносан.
Чак се ни име страдалника не саопштава. Несрећа је постала безимена колико и свеприсутна.
Социолог Милан Брдар каже да разлоге одсуства саосећања и заинтересованости можда треба тражити у годинама живљења у држави која не мисли на сопствени народ, већ само на то како да се допадне Бриселу и ублажи критике ММФ.
– Умор и отупелост су присутни из више разлога. Људи када чују за овакву несрећу, слегну раменима и кажу – нисмо ми криви што не знамо, што у беди умиру комишије. А људи најчешће тихо пате, понос им не дозвољава да закукају и затраже помоћ. Ако је и траже, ова земља ће сваком помоћи само не свом грађанину. Погледајте, како мигрантима граде станове, како их запошљавају, а не питају има ли међу домаћим становништвом незапослених и без крова над главом – оштар је професор др Милан Брдар.
Свећа која добростојећим паровима служи само као декор романтичне вечери, за један део српских грађана постала је погубнија од саобраћајних удеса или опаких болести.
Ко се још сећа да су тројица мушкараца, Горан Младеновић Бурда (48), Антонио Етемовић (28) и Робин Стојановић (36) настрадали у пожару у селу Поповац код Ниша. Горан је копао гробове и радио повремено послове по селу да би преживео. Струју и воду није имао. Његови пријатељи страдалници били су сличног социјалног безнађа.
Најпотресније је када у пожарима страдају деца, као што се прошле године десило у селу Вајска. Троје деце Марије и Зорана Рамадана – четворогодишња Николина, двогодишњи Никола и шестомесечна Исидора прогутала је ватра. Сувишно је рећи да су Рамаданови били сиромашна породица и подстанари.
Самохвалисање представника власти о историјском напретку, о расту бруто друштвеног производа, о смањену незапослености и градњи путева, као да је део паралелне стварности коју људи са друштвене маргине и егзистенцијалног дна имају шансе да доживе баш колико и да добију седмицу на лотоу.
Професор Брдар овакав раскорак две стварности, ону коју гледамо на телевизији и ону која се дешава у комшилуку, приписује „провиницијалном позирању власти у излогу пред Европом“.
Сами и сиромашни
У Сурчину пре две године пронађена су тела Душана Бабића (80), његове жене Милице (84) и сина Драгана (61). Преминули су од глади и смрзавања у породичној кући. Супружници су лежали загрљени и покривени, а тела су пронађена у фази распадања, што само говори да се недељама нико није интересовао за несрећну породицу.
Очај који води у смрт
Гордана Зекановић из Жабља полила се бензином и запалила, Стефан Симић из Мола се обесио крај Тисе, Жика Туфегџић и његова мајка Анка смрзли су се у селу Лозовик, Драган Младеновић се обесио у кругу фабрике Гоша. Све су ово само исечци из новинске црне хронике, али без криминалне позадине, јер су ови људи умирали или дизали руку на себе због немаштине. Несрећни радник некадашњег гиганта није имао новца да прехрани породицу, јер месецима није примио плату, а Гоша му је дуговала пола милиона динара.
Познати и богати без срама
Већ је постало опште место да милионски дугови за струју јавних личности, најчешће људи са естраде, пролазе без коришћења маказа Електордистрибуције док се сиротињи и дуг од 100 евра не прашта.
Прошле године очајни пензионер Вукашин Ђорђевић из Ниша размишљао је да се отрује, јер није желео да ћеркама остави неизмирене обавезе према ЕПС-у. Породица овог машиновође у пензији већ годинама је живела без струје, јер је наследила неизмирене рачуне Вукашиновог покојног оца.
Како је тврдио Вукашин, у марту му је дуг за струју, која му је одавно искључена, био милион и 100.000 динара, а за три месеца ЕПС је удвостручио тај износ и дужио га за 2.300.000, плус за трошкове тужбе додатних 300.000 динара.
Притом, он струју нема већ годинама.
НОВИ ПЛАН НАТО: Како купити срца и душе грађана Србије (ВИДЕО) https://t.co/6Eq96Y13Hh
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 5, 2018
Истовремено, како су писали медији, једна од најимућнијих естрадних звезда Лепа Брена била је ухваћена како помоћу магнета и преспајања жица краде струју и то не само у својој велелепној кући на Бежанијској коси, где има и базен, већ и у свом Гранд ајриш пабу на Златибору. На познатој планинској лепотици брачни пар Живојиновић је испробаним махинацијама приказивао мању потрошњу струје од стварне, иако су само две године раније били на стубу срама због сличног чина за кућу у Београду.
