Прочитај ми чланак
Дачић – „фер плеј“ за Запад не постоји! (Фото: ЈуТјуб)
БЕОГРАД – Хашим Тачи, шеф дипломатије тзв. Косова, ликује на Твитеру због подршке 44 земље њиховој иницијативи да буду примљени у УНЕСКО, а Ивица Дачић, шеф дипломатије Србије, најављује тешку борбу, али при томе не потеже за дипломатским инструментима попут „демарша“.
У српској јавности је у једном тренутку стечен утисак да је иницијатива о чланству Косова у УНЕСКО-у празан метак шиптарских власти у Приштини, међутим, последње Дачићеве изјаве показују да је ствар веома опасна и надомак реализације.
Дачић је прво известио да је Албанија предложила организацији УНЕСКО да уврсти на следећој седници тему учлањења Косова, а затим рекао да предстоји и тешка борба.
Дачић је навео да су Косово подржале 44 земље, али није истакао да чланство Косова у УНЕСКО подржавају водеће чланице Европске Уније. Међу њима су најистакнутији „српски пријатељи из Европске Уније“, а то су Немачка, Француска и Аустрија, наравно, на челу са Сједињеним Америчким Државама. Од других, за Србију значајних земаља, ту су и Турска и Уједињени Арапски Емирати.
Подсећамо, српска влада је најавила да ће до краја године бити отворена преговарачка поглавља са Европском Унијом, а приштински медији целу ствар интерпретирају као почетак процеса признавања Косова. Наиме, Србија жели да отвори најтеже поглавље прво, а то је 35. поглавље које се тиче статуса Косова, а да ће бити тако потврдили су и лидери Европске Уније.
Приштински лист „Газета Експрес“ посебно се бавио овом темом.
Српски медији су објавили да ће ЕУ отворити преговарачка поглавља са Србијом 18. децембра, а прво поглавље се тиче статуса Косова, пише Газета Експрес, оцењујући да 18. децембра креће процес признавања Косова од стране Србије.
Да ли је подршка Косову за чланство у УНЕСКО само интро у процес који отпочиње у децембру, остаје да се види, али мало је аргумената који говоре да би могло бити другачије.
Управо због ових најављених процеса, тешко су изводљиви превремени избори о којима Србија прича у последње време, сем уколико повод за евентуални пад владе не буде управо садржан у акту отварања, како ко тумачи, преговарачких поглавља са ЕУ, односно, процеса признавања Косова од стране Србије.
Случај УНЕСКО-а ће бити још један енциклопедијски пример двоструких аршина политике коју води Запад према Србији, па тако исти политичари који говоре да је „суверенитет и неповредивост граница“ принцип који нико не сме рушити – у случају док причају о Украјини и Криму, на Косову и Метохији заборављају у потпуности и на суверенитет и на територијални интегритет Србије.
Паралелно, док Вучић и Дачић добијају аплаузе од Меркелове, Оланда и Курца због „спровођења реформи на путу ка Европској Унији“, Тачи и дружина добијају од тих истих оно за шта се лажно окривљује Владимир Путин да ради у Украјини.
Посебно је интересантно да су истакнути партнери Србије, Уједињени Арапски Емирати, такође потписници предлога за чланство Косова у УНЕСКО. Просто, немогуће је закључити гнусни принцип сарадње које имамо са њима, а који се своди на то да „ми њима дајемо Београд на води, а они нама узимају манастире на Космету“.
Пасивна политика, маскирана у спектар активности са СПЦ и САНУ на пољу „брањења српског културног и верског наслеђа на Космету“, јасан је показатељ слабости владе Србије да лидерима ЕУ на директнији начин покаже своје неслагање са „отимањем српских манастира и цркава“.
Недостатак званичног демарша, као најбезазленијег ударца који се може нанети подносиоцима ове инцијативе, јасно говори да се Србија у случају УНЕСКО-а понаша као полу-држава, односно, да је интегритет Србије у сваком смислу дубоко повређен и нарушен, али показује и оно најважније, а то је да Србија не може водити политику евроинтеграција без огромне штете по српски народ и српску државу.
Из свега до сада виђеног, јасно је да Србија неће улазити ни у какву снажнију борбу нити посезати за ефикаснијим инструментима у одбрани Косова и Метохије. Како се ствари буду одвијале за УНЕСКО, тако ће Србија проћи и у децембру кад крену „преговарачка поглавља о признавању Косова“.
Земље које су потписници предлога Албаније о примању Косова у УНЕСКО су:
Албанија, Аустрија, Бахраин, Белиз Буркина Фасо, Чад, Коста Рика, Обала слоноваче, Данска, Доминиканска Република, Салвадор, Естонија, Финска, Француска, Габон, Гамбија, Немачка, Гана, Гренада, Гвинеја, Хаити, Хондурас, Ирска, Јордан, Латвија, Лесото, Холандија, Оман, Панама, Папа Нова Гвинеја, Катар, Саудијска Арабија, Сенегал, Словенија, Сомалија, Јужни Судан, Шведска, Того, Турска, Уједињени Арапски Емирати, Велика Британија, Танзанија, Вануту и Сједињене Америчке Државе.
Интересантно је приметити да од земаља у региону, уз Косово је стала Словенија, али не и Хрватска. Кључ и разлог томе је вероватно дијалог који се води о Алојзију Степинцу. Јасно је да је Ватикан извршио утицај на хрватску владу да се држи дистанцираном у случају „отимања светосавског наслеђа од Срба“ кроз примање Косова у УНЕСКО.
Извор: Правда
