Европа је умрла у Приштини. Тако је своју књигу, која је недавно промовисана у Културном центру Србије у Паризу, насловио Жак Огар, вођа француских специјалних оперативних снага који је на Косову у званичној мисији са својом елитном јединицом боравио свега петнаест дана, од потписивања Кумановског споразума до доласка редовних мировних снага, али сасвим довољно да стекне утисак шта се догађало у јужној српској покрајини. Жеља му је била да књигу објави на петнаестогодишњицу НАТО агресије.

Почели смо још поткрај 1998. да разматрамо војну опцију против Србије, што значи да је све одраније било испланирано. У француским медијима, у оно време, могло је да се чује како лоши Срби протерују добре Албанце. Нисам познавао Балкан и очекивао сам да видим зле Србе који врше етничко чишћење, како је говорила „званична истина“. Открили смо, међутим, сасвим супротно – каже Огар у ексклузивном интервјуу за „Новости“.

* С каквим знањима сте кренули у мисију?

– У чињенице ме је упутио отац, генерал у француској војсци. У мојој породици је постојала традиција француско-српског пријатељства, која ми је била остала у магловитим сећањима из детињства, и отац ме је на њу подсетио. Скренуо ми је пажњу да није све тако као што се прича и заветовао ме да не будем престрог према Србима.

* Шта сте открили на терену?

– Са српским официрима сам преговарао о уласку француских трупа. Дочек је, наравно, био веома хладан, али уљудан. Рекао сам да не долазим као непријатељ, већ као војник који обавља своју дужност. Веома брзо сам на терену открио да су Срби професионални и да држе реч, а да Албанци стално покушавају само једно, да изврдају договорено.

* Како се понашала ОВК?

– Отимали су имовину, празнили читаве градове за једну ноћ, као у Вучитрну. Убијали су, на велико и мало. Надам се да ће ускоро њихове вође одговарати пред правдом. Открили смо, тако, листу с наредбама за ликвидирације Срба и нелојалних Албанаца с печатом ОВК. Предали смо ова документа претпостављенима, али више никада ништа нисмо чули о томе. То што је ОВК била привилеговани саговорник ЕУ представља искривљавање историје, кршење међународног права и враћање уназад цивилизованог света.

* Писали сте извештаје који се нису много свиђали вашим претпостављенима?

– Износио сам само истину. Никада због тога нисам имао проблеме, али сам схватио да је то што сам говорио ишло против званичне француске политике. Брзо сам постао свестан да је мој главни посао постао да чувам људске животе. Француска војска је професионална, с високим моралним вредностима. На војним школама учимо да се не играмо животима цивила. Кад они који себе сматрају војницима, нападају беспомоћну монахињу, као што је то радио ОВК, шта вам преостаје друго него да је заштитите и сукобите се с нападачима? То смо и радили, од почетка.

У једном тренутку сте вратили српску војску из повлачења…

– Припадници ОВК су направили заседу и напали конвој српских избеглица, углавном стараца, жена и деце, који су се повлачили у двеста трактора. Овај тежак инцидент догодио се уз подршку Британаца. Албанцима су, иначе, помагале стране обавештајне службе, у првом реду америчка, немачка и британска. Седма пешадијска бригада пуковника Серковића је била у близини, повлачила се у северну Србију. Урадио сам оно што је било неопходно. Позвао сам их и дозволио сам им да се врате и да зауставе агресора. И, то су и урадили.

* Кажете да су све ваше колеге по униформи, Французи, на Косову мање-више стекли сличан утисак. Откуд такав однос према Србима?

– Није то само случај с војницима. Многи Французи подржавају Србе, у свим слојевима друштва, без обзира на политичке боје. Постоје заједничке основне црте наших двају народа. Калили смо се у тешкоћама, имамо исту жеђ за праведношћу и пружањем отпора, држимо дату реч, дајемо целог себе у ономе што радимо, поштујемо породицу и пријатеље. Те особине су дубоко укорењене и код Срба и код Француза. Ту је и јак осећај идентитета који се, у Француској, нажалост, у последње време полако губи. Србија би зато требало да буде пример Француској. Сачували сте нацију, културу, традицију, природу, религију. Ми смо заражени мондијализмом. Србија данас подсећа на земљу Астерикса и Обеликса. Ви сте сада несаломиви Гали Европе!

* Шта ће бити с Косовом?

– Само неће моћи да опстане. Или ће се вратити Србији, или ће се придружити „великој Албанији“, онаквој какву смо видели на карти током недавне фудбалске утакмице у Београду. Али, таква Албанија би била ефемерна. Независно од било које дневне политике, Срби се никада неће помирити са трајним губитком своје историјске, културне и духовне колевке. Ако негде имате већинску популацију, не значи да је то ваша земља. Цела историја Косова и Метохије уклесана је у његовом камену. То би било као када би и Сен Дени, с некрополом француских краљева, постао независан због великог броја муслимана који тамо живе, па да нас још због тога и бомбардују.

(Новости)