Прочитај ми чланак
Русија је стала на ноге и својим последњим потезима показује да је политички, економски и војно јака, а на Србији је да схвати да иза себе има моћног савезника. Нажалост, све досадашње владе ваше земље никада нису 100 посто користиле ту нашу наклоност.
Овако тренутну међународну, али и српску збиљу види Јелена Гускова, руски академик, члан Српске академије наука, и руководилац Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука.
Крим – Косово?
Владимир Путин не крије да је признавање Крима директна последица отцепљења Косова. Колико је то тачно?
– Не можете схватити јасан руски став, а да се не објасни како је могуће да се Москва децидно противи независности јужне српске покрајине, а истовремено прихвата отцепљење дела Украјине.
Сада ћу објаснити. Русија је инсистирала да се питање Косова не решава по принципу преседана, већ по мерилима међународног права. Вашингтон је то одбио, рекавши да је Косово изузетак у међународном праву.
На то је Москва одговорила: после Косова свака етничка или друга заједница има права да тражи независност, као и да свака држава има права да се по том питању понаша искључиво на основу својих националних интереса.
Значи, ако Русија види свој национални интерес у Криму, она ће подржати изражену вољу народа Крима, а исто правило важи и када је реч о Јужној Осетији, Приднестровљу или некој трећој земљи.
Знате ли колико земаља „чека на ред“ да искористи судбину и Косова, и Крима?
Каква је будућност руско-српских односа после формирања нове Владе Србије?
– Ситуација је за српску власт стварно тешка. Не може да се седи на две столице – и уважавати интересе Европе и чувати, користити Русију само када је вама потребно. Али, плашим се да се политичка елита Србије већ одлучила, мада од Европе до сада није добила апсолутно ништа сем наређења и уцена.
Притисци због Јужног тока
Власти у Србији су ипак успеле да остану неутралне када је реч о санкцијама Русији. Хоће ли у томе и истрајати?
– То је веома тешко изводљиво. Верујем да ће један од следећих услова Европе бити кориговање односа према Русији, а да ће ваша влада, због жеље да по сваку цену уђе у ЕУ, испунити и тај услов, као што су претходно издали своје генерале, одрекли се Косова или променили Устав Војводине. А и гласање за санкције је показало како су подељени Срби према Русији.
Да ли је могуће да нема другог решења?
– Позитивно гледам на то да данашњи друштвени систем омогућава формирање нових друштвених и политичких структура, покрета, организација, које ће изражавати и задовољства и незадовољства код народа. Ванпарламентска опозиција ће играти важну улогу у наредном периоду. Притом, не треба заборавити и да је сама Европа подложна променама.
Ако је Србија већ одабрала свој пут, колико ће та чињеница утицати на будућу економску сарадњу са Русијом, посебно када је реч о низу потписаних уговора, али и изградњи Јужног тока гасовода?
– Уверена сам да ће сви постигнути договори или потписани уговори остати на снази зато што је Русија више него благонаклона према Србији. Питање Јужног тока је ту свакако међу најозбиљнијима. Међутим, уверена сам да ће ускоро доћи и до озбиљних притисака на званични Београд да раскине тај уговор. Надам се да ће власти Србије схватити колико је гасовод важан и да ће управо на овом питању показати Европи да ипак размишљају искључиво о интересима Србије.
Колико је конфронтација са ЕУ и САД по питању Украјине, заправо порука Русије свету да је „поново моћна“?
– Све до 2007. године Русија није имала никакву стратегију своје спољне политике, посебно не према Балкану. Отуда је и та политика по мом суду, почев од 1990. године била претежно антисрпска. Многи Срби су то правдали „слабошћу Русије“, али ја не прихватам такав став. Русија је била слаба искључиво због слабог квалитета људи који су је водили. Русија се истински окренула Србији тек када је у Савету безбедности гласала против Ахтисаријевог плана за независност Косова. Сада, односом према Украјини, Русија показује да је стала на ноге, да сада има политичку, економску и војну снагу да брани своје националне интересе и да зна шта су јој приоритети.
Шта су национални интереси Русије данас?
– За нас је сада важно да сачувамо територијални интегритет, да не допустимо да НАТО уђе у наш комшилук, да живимо у миру. Због тога је од огромног значаја однос према земљама из најближег окружења, а надам да ће се ускоро „у кругу националних интереса“ наћи и простор Балкана, односно Србија, Црна Гора, Македонија и Република Српска.
Додик једини брани српство
Колико овакав развој ситуације одговара Србима? Да ли је следећи корак отцепљење Републике Српске?
– На Балкану постоји неколико још нерешених проблема. Ту је питање повратка српског живља у Хрватску које је већ 20 година нерешено. Затим, питање Македонаца и Албанаца у Македонији, (не)јединство Босне и Херцеговине. Американци су у БиХ веровали да ће дејтонска држава бити кратког века и да ће се формирати јединствена, муслиманска држава. Али Република Српска их је изненадила. Српска је ојачала и постала јак фактор у Босни.
Отуда, а посебно након признања Косова и Крима, нико нема права да забрани народу Српске да постави питање изласка из БиХ.
Биографија
Јелена Јурјевна Гускова (64) је доктор историјских наука, инострани члан Српске академије наука и уметности и члан Сената Републике Српске.
Руководилац је Центра за изучавање савремене балканске кризе Института за славистику Руске академије наука, а током рата у СФРЈ, 1994. године радила је као научни експерт за Балкан при штабу мировних снага УН у Загребу.
Предавала је на више факултета укључујући и Ломоносов и Дипломатску академију МИП Русије.
У Републици Српској је 1997. године одликована Орденом Његоша другог степена.
Очекујете такав потез?
– Не. Не очекујем ништа, већ само анализирам ситуацију у којој ће било која одлука пре свега зависити од власти РС и предстојећих избора. Али, симптоматично је да Америка чини све да се власт у Бањалуци пошто-пото промени.
Зашто?
– Зато што им се Милорад Додик отворено супротставио, мада је био њихов човек?
– Јесте, он је био њихов човек и заиста је занимљива његова трансформација у Додика који је тренутно једини српски вожд који више мисли о српству и српским интересима на Балкану од иједног другог српског политичара. Када сте уосталом чули неког политичара у Србији да је поменуо српство на Балкану, а камоли нешто предузео како би дошло до културног увезивања тих територија. Нико.
Многи сматрају да је реч о Додиковом предизборном маркетингу?
– Па Додик то прича од 2009. године када се отворено супротставио високом представнику за БиХ. Од тада стално покушава да бар духовно споји те српске територије, будући свестан колико економски, културно јединство српског народа попушта и урушава.
Зар не би отцепљење РС покренуло „ланчану реакцију“ захтева Албанаца са југа Србије или муслимана из Рашке области?
– Та перспектива отцепљења ових делова територија од Србије одавно постоји, то није никаква новост. Запад ће од вас то тражити. Они размишљају по принципу „ако су они већ дали Косово, зашто не бисмо повели разговор и о отцепљењу јужних територија или Војводине“.
Када су кренули догађаји на Криму, Путин је поручио Западу: „Бомбардујте нас као СРЈ 1999. године“. Али, Русија заиста има чиме да припрети, шта Србија може без јаких леђа?
– Србија од 2007. године има „леђа иза себе“ и то је Русија. Проблем је у томе што не користите 100 посто нашу подршку и то ми је жао. Али, сигурна сам да је будућност Србије и Русије заједничка, јер смо духовно јаки, упорни, несебични, мирољубиви народи. А и православна смо браћа са врло блиским традицијама и менталитетом. И наша снага је у јединству. Тако је био у историји, и не сме наша генерација да прекине тај историјски процес.
Конузин је био у праву
Претходни руски амбасадор у Србији је на једној трибини завапио „има ли Срба овде“, алудирајући да не могу Руси више да бране Србе од њих самих.
– Александар Конузин је заиста био потпуно у праву. Не могу Руси одлучивати уместо Срба. Срби морају сами одлучивати о својој судбини. Београд је увек био центар српства и он треба да размисли о тој својој улози на Балкану.
(Вести он лајн)
