Прочитај ми чланак
Бивши председник Извршног већа Војводине Живан Марељ изјавио је вечерас у Новом Саду да је Србија у Другом светском рату била углавном четничка и да су у њој била само три партизанска одреда, док у Војводини четника уопште није било.
Марељ је на трибини о новијој историји Војводине, рекао да је она после Другог светског рата ушла у састав Србије после великих и жестоких расправа које је водила делегација коју је тадашњи британски премијер Винстон Черчил послао на разговоре с маршалом Титом.
Додао је да је Војводина ушла у састав Србије јер је то био једини начин да Тито задржи у саставу Југославије и „ужу Србију“.
„Пошто је британска делегација дошла са списковима официра и војника који су били под контролом (краљевске) владе у Лондону и делом Драже Михаиловића, било је јасно да у Србији практично није било партизана, сем три одреда. На предлог Моше Пијаде, Војводина је ушла у састав Србије јер није имала четника пре рата. С тим се решио однос с притиском Велике Британије, која је тврдила да Југославији не треба Србија, јер је била четничка“, казао је Марељ.
Додао је да је војвођанско руководство из Другог светског рата изашло с целом географском територијом Срема, укључујући и Жупању, Вуковар и друго.
Пошто су „Хрвати добили Барању и читав део Срема, тек је тада (Војводина) ушла у састав Србије“, рекао је Марељ.
Живан Марељ је био председник Извршног већа Војводине од 1982. до 1986. године. Испричао је да се тада могло наслутити да ће Југославија клизити ка распаду по националним шавовима, што је нарочито постало јасно када је Слободан Милошевић почео да спроводи „стаљинистичке чистке“.
Он је оценио да се војвођанско питање у својој суштини не може решавати без Европске уније. „Војводина има специфичну историју и карактеристике европске регије. Она ће само кроз ЕУ моћи да се оствари“, казао је Марељ.
Други бивши председник Извршног већа Војводине, из периода од 1986. до 1989. године, Јон Србован рекао је да је покрајинско руководство било „затечено“ организацијом митинга против њих и националистичком „јогурт“ револуцијом 1988. године, којом је угушена војвођанска аутономија.
Председник Извршног одбора Независног друштва новинара Војводине Недим Сејдиновић оценио је на трибини да је Милошевићевим уставним пучем из 1988. године, када је угушена аутономија Војводине, „отворена Пандорина кутија зла која ни до дан-данас није затворена“.
Бивши председник Извршног већа Војводине из периода од 2000. до 2004. године Ђорђе Ђукић рекао је да је период од 1974. до 1988. године било „златно доба Војводине“ јер је она тада уживала пуну аутономију.
Он је испричао да је 2000. године у Извршном већу Војводине затекао потпуно расуло и потпуно уништену институцију која практично ништа није радила.
Повод за вечерашњи разговор био је излазак из штампе књиге Драгана Гмизића „Земља, нафта и људи“ – збирке интервјуа с кључним актерима економског и привредног развоја Војводине од 1974. до 1988. године.
У књизи „Земља, нафта и људи“ аутор је разговарао са Николом Кмезићем, Живаном Марељом, Јоном Србованом, Андрашом Мора, Здравком Мутином, Жарком Ћосићем, Исидором Секицким, Синишом Корицом, Бошком Петровом, Марком Војновићем, Симом Матићем, Милошом Вучковићем и Војиславом Шегртом.
Књига садржи и текст Бранке Драговић Савић „Постоји ли ‘или’ између политичке и економске аутономије“, као и поговор Димитрија Боарова.
(Бета)
