Прочитај ми чланакНа кога бисте да вам личи ћерка - на Тијану Богдановић, девојчицу која је освојила сребро у Рију, или на Тијану Aјфон?
Питање наизглед лако, а у ствари нимало није. Јер колико је само српских тинејџерки којима су идоли опскурне старлете и напуцане певачице уз које се везују појмови попут спонзоруша, кокаин, проституција…
Пошто су у Рију израсле у хероине нације, крајње је време да Тијана Богдановић, Ивана Шпановић, одбојкашице, кошаркашице смене старлете и постану истински узори будућим генерацијама. A ту су на испиту – родитељи, школе, држава…
Саговорници „Блица” свесни су да је то можда и најтежи испит који сви ми треба да положимо.
Зорана Михајловић – Увредљиво поређење
Потпредседница Владе Зорана Михајловић има потпуно јасан став по овом питању:
– Уверена сам да је било какво поређење наших олимпијаца са старлетама, па и у томе ко треба да буде узор младима увредљиво за наше спортисте. Од наших олимпијаца млади могу да науче да само тежак, напоран и константан рад може довести до великих резултата какав јесте олимпијска медаља. Јер то је живот, нема успеха без великог рада и залагања.
Весна Дедић – Заштита од ријалити дама
Државне институције би морале да преузму кључну улогу у заштити деце од ријалити дама, сматра новинарка Весна Дедић:
– Тешко је у земљи у којој је депресија на првом или другом месту на листи болести очекивати од родитеља да то учине. Нажалост, многи родитељи су у таквом психичком, материјалном и физичком стању да немају ни времена ни новца ни живаца да се адекватно посвете деци. Због тога би Министарство културе требало да макар на месец дана направи експеримент и с медијима договори уређивачку политику где неће бити важно како је до стана или дечка дошла Станија, већ успешна спортисткиња, књижевница…
Небојша Крстић – Наплатити гледање шљама
Маркетиншки стручњак Небојша Крстић предлаже да држава законом дефинише и уведе порез на шунд:
– Па ко баш воли да прати доживљаје друштвеног шљама, нека то и плати. Тиме би се отворио простор за промовисање правих вредности, не само спортисткиња, већ свих других невидљивих јунака нашег друштва: успешних привредника, уметника, младих математичара, физичара, научника уопште. Само тако Србија може бити нормална земља у којој се слави врлина, уместо да је брлог у коме се сви ваљамо у прљавој бари вулгарности.
Тања Петернек – Узори у одрастању
Све полази из куће, па родитељи имају најзначајнију улогу у васпитавању деце, тврди новинарка Тања Петернек.
– Aко деца имају исправне узоре у родитељима, она ће лако савладати сва негативна искушења одрастања.
Наташа Миљковић – “Забораве” гаћице и то је то
– Да би Aна, Соња, Милица или Ивана дошла на насловницу, она мора годинама да тренира, да се одриче, труди и да сваког дана побеђује себе. И то није довољно. Мора да оде на Олимпијаду. Ни то није довољно. Она мора да се врати са медаљом. Да би Станија, Цица, Маца била на насловној, само треба да „заборави“ гаћице код куће. Кад увидимо колико је то дубоко болесно и када медији обрну логику популарности, тада ће звезде заиста бити звезде, а не бизарне креатуре. И ништа нам неће фалити. Напротив.
Отац Тијане Богдановић: Држава да помогне, родитељ да заштити
Тијана Богдановић, освајачица сребрне медаље у теквондоу, треба да буде узор свим девојчицама, а њен отац Братислав идол свим родитељима.
– Тијани је узор у свему била Милица Мандић, која је толико добродушна да је увек била спремна да помогне и посаветује. Све четворо моје деце тренира теквондо, а ја их стално одводим и доводим на тренинге. Желео сам да их укључим у спорт како бих их заштитио од свих негативности овог друштва. Међутим, већ у кадетској конкуренцији, када је неопходно да пошаљете дете на седам-осам турнира у иностранству, држава мора да помогне уколико жели да добије врхунског спортисту – наглашава Братислав Богдановић.
Удружење “Родитељ”
У Удружењу “Родитељ” тврде да се спорт не промовише у школама.
– Нема пуно женских секција, иако је до четвртог разреда спорт бесплатан. Веома је битно да родитељи заштите децу од утицаја медија, где се чак и у тинејџерским часописама сусрећу са шминкама и разноразним блогеркама – прича Драгана Соћанин.
