Родитељи деце којој је неопходна трансплантација срца мораће и даље сами да скупљају новац за операцију у страним клиникама, јер правилник о лечењу малишана у иностранству не може да буде промењен. То може да се закључи на основу јучерашње расправе вођене у оквиру округлог стола одржаног у Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО).

Представници фонда сматрају да би промена поменутог правилника представљала дискриминацију грађана по старости и да не може да буде донет ниједан подзаконски акт који не би био у складу са законом и уставом, напомињујући да права из здравственог осигурања нису неограничена.

– Не може старосна доб бити узета као критеријум за лечење у иностранству, јер би то била дискриминација будући да се у Србији још не ради трансплантација срца одраслима – рекао је професор др Момчило Бабић, директор РФЗО.

Сви ови разлози слаба су утеха за мале пацијенте и њихове родитеље, а према подацима удружења пацијената, јер званичне листе чекања за трансплантацију срца у Србији нема, тренутно петоро малишана мора у иностранство на пресађивање органа. Трансплантација срца у страним центрима кошта најмање 150.000 евра, а код критичних случајева неопходно је сакупити неколико пута више новца.

Од идеје да држава треба да помогне у решавању овог проблема не одустаје професор др Душан Милисављевић, председник Одбора за здравље и породицу Скупштине Србије, који сматра да је, ипак, потребно изменити правилник и то само једну реченицу, којом би влада преузела обавезу да помогне трансплантацију срца деце у иностранству. На наше питање какву иницијативу он тренутно може да покрене, Милисављевић одговара да ће „ако треба, он почети да штрајкује глађу на стиропору”.

– Министарство здравља и РФЗО повредили су рад скупштине, јер нису урадили оно што су обећали. Није ми јасно шта је порука са састанка, осим да држава неће да прихвати лечење деце. Измена правилника је процедура која траје 10 до 15 дана. Такође, треба потписати уговор са неком страном клиником где би малишани ишли на пресађивање органа – сматра др Милисављевић.

На Милисављевићеву тврдњу да се тиме што није донет правилник крши Закон о здравственом осигурању, који каже да пацијенти имају право на лечење, др Бабић је истакао да РФЗО не доноси прописе већ их спроводи и да је Скупштина Србије адреса која има могућност да промени закон.

Министарка здравља професорка др Славица Ђукић-Дејановић, напоменула је да ће ускоро доћи стручњаци из Беча и Берлина како би прегледали здравствено најугроженију децу, након чега ће бити донета одлука о начину и месту лечења.

– Не треба чекати измене прописа већ треба наћи начин на који могу да се збрину најургентнији случајеви, а новац за то не може бити проблем. Прво треба решити најхитније случајеве, а после тога можемо да „преписујемо” законе од других земаља. Универзитетска дечја болница и Институт за мајку и дете одредили су између седам и 12 деце чије је здравствено стање најугроженије, а које ће прегледати страни стручњаци.

Новац за ово не може да буде проблем, јер је цела Србија месецима скупљала новац за један живот, а онда имате ситуацију да један тајкун за једно поподне сакупи 12 милиона евра. То значи да смо ми у проблему и да нешто не функционише – каже др Златибор Лончар, директор Ургентног центра КЦС-а.

Трансплантација срца код деце у Србији не може да се ради, јер нема органа који би били донирани и основно је изменити законе у тој области, став је професора др Душана Шћепановића, председника Стручног тима за унапређење трансплантације у Србији, коме је иначе пресађено срце у Аустрији.

Д. Давидов-Кесар