Прочитај ми чланакЧак трећина чланица Европске уније блокира наставак процедуре отварања поглавља 31 са Србијом, пишу Вечерње новости.
Чак трећина чланица Европске уније блокира наставак процедуре отварања поглавља 31 са Србијом, пишу Вечерње новости.
То поглавље се односи на спољну политику и безбедност, а међу њима предњаче Немачка, Велика Британија и земље некадашњег Варшавског пакта – Чешка, Мађарска, Бугарска, Пољска и Румунија.
Иако је Брисел завршио нацрт извештаја са скрининга за ово поглавље још у јануару, он је и даље на усаглашавању код чланица ЕУ, од којих њих десетак још није дало „зелено светло“ за усвајање овог документа.
Од Србије се, између осталог, очекује да буде много активнија у усаглашавању своје политике са ЕУ и да повећа проценат усаглашености са декларацијама и резолуцијама Брисела према трећим земљама, а који годинама опада.
Током прошле и претпрошле године нисмо подржали укупно 30 докумената ЕУ, што је скоро половина декларација које је Брисел припремио. У 2015. од 40 докумената одбили смо 13, а годину раније, од 35 нисмо се сагласили са 17. Примера ради, у 2012. Србија се од 62 декларације Брисела није усагласила само са једном, у вези са поштовањем људских права у Кини.
Прошле године одбили смо Брисел у свих 10 случајева који су се односили на Украјину и Русију – од санкција Москви до осуде анексије Крима. Србија се није усагласила ни са резолуцијама о санкцијама против побуњеничких вођа самопроглашене Придњестровске Молдавске Републике и рестриктивним мерама Зимбабвеу и БиХ.
Марина Јовићевић, в. д. помоћника шефа дипломатије за ЕУ, изјавила је да је став Србије од почетка био јасан и да због Косова наша земља није у могућности да се усаглашава са позицијом ЕУ према државама попут Русије и Кине, које су сталне чланице Савета безбедности УН:
“Зато смо у ситуацији да је проценат усаглашености сада око 60 одсто, док је раније био и 99 одсто”, каже Јовићевић.
Игор Новаковић из Исак фонда (Центра за међународне и безбедносне послове) каже нам да за 2016. још нема прецизних података колико резолуција ЕУ је Србија подржала, али он сматра да ће подаци бити на прошлогодишњем нивоу:
“Одуговлачењем са процедуром отварања поглавља 31 шаље се јасна порука Београду да се очекује да се појача усаглашавање с политиком ЕУ, посебно око рестриктивних мера”, наводи Новаковић.
Можда најзанимљивији случај неусаглашавања са одлукама ЕУ је декларација европске шефице дипломатије Федерике Могерини и генералног секретара Савета Европе Торбјорна Јагланда о обележавању Светског дана против смртне казне, коју је наша земља укинула. У декларацији се директно осуђује пракса смртних казни у Белорусији као једином случају на европском континенту. Осим Србије, са изјавом се нису усагласиле још само Јерменија, Грузија и Азербејџан.
