После низа језивих злочина премијер Вучић у четвртак представља стратегију. Биће битно пооштрена казнена политика и однос према насилницима.

После низа језивих злочина премијер Вучић у четвртак представља стратегију. Биће битно пооштрена казнена политика и однос према насилницима.
Србија ће у четвртак добити свеобухватан план за борбу против насилника! Премијер Александар Вучић најавио је у среду да ће са министрима полиције и правде Небојшом Стефановићем и Николом Селаковићем представити одговор државе на повећан број случајева насиља према деци и женама. Реч је о пооштравању казнене политике, али и другачијем поступању надлежних државних органа – полиције, тужилаца, судија…
– Још трају консултације са људима који воде сигурне куће, различите институције, са канцеларијом повереника… Биће много оштрије, жешће казне, боља координација деловања полиције, тужилаца, надлежних органа, центара за социјални рад – рекао је премијер. – То је посао и за следећу владу и нову скупштинску већину.
Када је реч о враћању смртне казне, Вучић је рекао да се поставља питања да ли Србија жели да учини нешто да би злочин спречила, „или да на насиље одговара насиљем“. Премијер је истакао и да психопате не би могла да спречи ни смртна казна.
Овакав потез Владе Србије према насилницима, који је иницирао премијер Вучић, уследио је после низа злочина у којима су жртве биле жене и деца. Последњи такав пример је монструозна смрт тргогодишње Анђелине Стефановић, коју је силовао и зверски убио комшија Владица Јовановић (28). Двадесетак дана пре овог злочина, Јовановић је задавио још једну жену из села – Драгану Станковић (47).
Србија, последњих неколико година, покушава на све начине да се бори против овако тешких злочина. Тако је смрт једног другог детета, осмогодишње Марије Јовановић, пре три године довела до пооштравања и прецизирања санкција према педофилима, али и сексуалним предаторима према малолетницима, као и вођење посебне евиденције о таквим монструмима. Реч је о такозваном регистру педофила.
Оно што узнемирава родитеље, посебно када је реч о деци и малолетницима, јесте чињеница да су подаци из овог регистра тајни. У њега могу да имају увид само полиција, тужилаштво и суд. Податке из ове евиденције, додуше, могу да траже државни и други органи, који раде са малолетницима, приликом запошљавања, али од суда. То практично значи и да правоснажно осуђени преступник-педофил може да буде први комшија, а да то нико у његовој околини и не зна!

– Постоје два опречна мишљења да ли оваква евиденција педофила треба да буде јавна или не – каже криминолог Златко Николић. – Један став заступа повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, који је за тајност регистра, док обичан свет жели да зна ко живи у стану до њега и да ли су му деца безбедна.
Грађани се сматрају угроженим и имају право да се заштите. Неко средње решење мора да се пронађе како би обе стране биле задовољене. Полиција има податке и захваљујући тој посебној евиденцији може лако да се открије починилац неког новог кривичног дела, посебно када је реч о повратницима.
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је, поводом објављивања података из истраге у више дневних листова о силовању и убиству трогодишње А. С. из села Вратарнице, покренуо поступак надзора МУП у примени Закона о заштити података о личности. Оваква врста надзора ће у случају потребе бити покренута и над Вишим јавним тужилаштвом у Зајечару. У саопштењу повереника се наводи да низ околности у извештавању о трагичном случају А. С. указује не само на тешко кршење професионалних и етичких стандарда у новинарству и грубо вређање достојанства жртве, њене породице и јавности, него и на повреде закона.
Према речима Николића, и педофили имају свој „злочиначки рукопис“ што може полицији да помогне у бржем решавању таквих случајева. Овај криминолог сматра да је добра страна регистра и то што је стриктно наведено чега починиоци оваквих кривичних дела морају да се придржавају после издржане казне и што би требало да су „на оку“ државних органа.
Са друге стране, адвокат Небојша Милосављевић ближи је ставу повереника. Он сматра да би јавност таквих података могла да доведе до ситуације да појединци узму „правду у своје руке“.
– Регистар треба да постоји и то, пре свега, због превенције – наводи Милосављевић. – На особе које се враћају са издржавања казни због тих дела мора да се обрати пажња. Под лупом полиције и других државних органа мора да се посматра њихово понашање јер је овде реч о својеврсној патологији, због чега друштво и сви ми морамо да будемо на опрезу.
Овај београдски адвокат сматра и да треба разликовати силоватеље и сексуалне напаснике од оних који поседују порнографски материјал на којем су малолетници.
Већу друштвену опасност представљају они, наводи наш саговорник, који користе малолетнике за снимање, а поготову они који их сексуално искоришћавају. Ту би, каже Милосављевић, требало пооштрити казнену политику, јер је дошло до праве експанзије порнографског садржаја са малолетницима, којим је интернет преплављен.
Ову врсту кривичних дела третира и Закон о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, у јавности познат као Маријин закон. Њиме је и предвиђен овај такозвани регистар педофила односно посебна евиденција о лицима осуђеним за кривична дела против полних слобода малолетника.
Управа за извршење кривичних санкција је задужена за формирање овог регистра и уношење података достављених од стране надлежних судова, када су пресуде постале правоснажне. До сада су четири пресуде прослеђене Управи, али јавност није обавештена да ли је реч о педофилима, који су напаствовали децу (до 14 година), или особама чије су жртве биле малолетници (до 18 година).







