Прочитај ми чланак
ФОТО: АП/Танјуг
„Србија никада неће бити у НАТО. То је став грађана Србије који нико не може да промени“, написао је на свом Твитер налогу председник Србије Томислав Николић уочи састанка у Москви са Владимиром Путином, председником Руске Федерације.
Поменути цитат је заправо био део из интервјуа које је Николић дао за Раша тудеј и став који је српски председник очигледно желео посебно да истакне.
Значај поруке лежи у позиције Србије да упорно истрајава на својој војној неутралности и поред тога што је прихватила све степене сарадње са Алијансом, које следују једној држави нечланици, и што истовремено од руског партнера не може очекивати благонаклоност за своје приближавање западној војној алијанси. Отуд су и руски и српски медији као главну тему сусрета Николића и Путина наводили управо захтев Москве да Србија не приступа алијанси и обећање Београда да се то неће десити.
Аналитичар Драгомир Анђелковић тврди да ни алијанса не тражи од Србије да се учлани у НАТО, већ да тражи модел активне неутралности као што има Шведска.
– Србија би морала да се одреди: да ли се игра неутралности или покушава стварно да буде неутрална, а не да нас Руси за то јуре. А стварна неутралност подразумева да нешто што се прихвата са једном страном мора да се примењује и са другом заитнересованом страном, у овом случају руском – каже Анђелковић.
Москва очекује од Београда да њихови држављани који су активни у Руско-српском хуманитарном центру у Нишу добију дипломатски статус као што су га добили и припадници НАТО-а који се затекну у Србији.
Вешто балансирамо!
– Уколико нас неко услови, то значи да нас неће. Ми веома вешто балансирамо – рекао је Николић за руске медије.
– Договорићемо се о томе и решићемо све, тако да убедимо наше руске партнере да никада нећемо бити чланица НАТО-а. А онима из НАТО-а да кажемо: ‘У чему је проблем? Ако имамо с вама споразум, зашто га не бисмо имали са ОДКБ или директно са Русијом?’ То је знак неутралности. Или ни са ким споразуми, или са свима“, рекао је Николић за руске медије, наводећи Организацију за колективну безбедност и сарадњу (ОДКБ) која је створена на простору бившег Совјетског Савеза.
– Ако то не прихватимо, негирамо своју неутралност – уверен је Анђелковић.
У интервју руској агенцији ТАСС, Николић је рекао да за Србију „ништа не значи“ то што ће 10 или 15 војника Алијансе, који ће радити на припреми за уништавање оружја, имати дипломатски имунитет. Потом је додао да је Русија „пропустила шансу“ да припадници њеног хуманитарног центра у Нишу имају исти статус који имају НАТО војници у Србији.
„Када смо са Русима потписивали споразум о уклањању мина, руска страна је могла да затражи да има исти статус који су САД тражиле за своје грађане, и Србија би га сигурно дала“, истакао је Николић.
Четврти пут са шефом Русије
Анђелковић, који је одрастао у Русији и добро познаје тамошње прилике, каже да је последња посета председника Србије Русији протоколарна, јер је правило да свако ко је лауреат Фонда јединства православних народа буде примљен и код руског патријарха и код шефа руске државе. Томиславу Николићу ово је четврти сусрет са Путином од када обавља функцију председника Србије.
– Видећемо шта ћемо са тим центром. Што се тиче статуса, имали смо један споразум, који је требало да буде ратификован, али је тада пропуштена могућност да буде ратификован. Сад ћемо видети. Нажалост, распуштена је Скупштина, Влада више нема могућности да га потпише, а парламент да га ратификује – понудио је руској јавности објашњење за то што Кремљ има утисак да је тас сарадње превагнуо на страну НАТО.
– Мислим да је објашњење бесмислено и врло неуверљиво. Председник Николић покушава да се допадне Русима на инсистирању да Србија никада неће у НАТО, а опет и да покушава да заузме став који би се допао НАТО-у. Мислим да је у питању његов лични пи-ар – сматра саговорник „Вести“.
Николић, који важи за русофила у српској власти, с позиције шефа државе нема овлашћења да доноси стратешке спољнополитичке одлуке јер спољну политику води Влада Србије у којој главну реч има премијер.
Пред Путина све тајне
На питање какви су односи између њега и Путина, Николић је рекао да „не зна шта Путин осећа према њему, али да може да каже шта он осећа према Путину“.
– Осећам потпуно отворено пријатељство, и такво пријатељство да бих могао да му откријем своје тајне, за које би ми био потребан савет или разумевање. То је однос разумевања – рекао је председник Србије.
Овакав став председника Србије дочекан је у домаћој јавности углавном с подсмехом, од тога да је „Путин Томин исповедник“ до оштрог става пронатовске аналитичарке Јелене Милић да је у питању „русификација српског национализма“.
Александар Вучић до сада није дао наговештај да би се то могло десити. Додатно оправдање сада постоји и у распуштеној скупштини и Влади која до избора нове не може да доноси стратешке одлуке. Ново искушење у седењу на две столице долази на пролеће кад у Београд долази руски премијер Дмитриј Медведев.
Извор: Вести
