Измењени грб Србије ступио је „на снагу“ у новембру 2010, а трећина државних застава и даље има старо графичко решење које је још 1903. детаљно разрадио српски историчар Стојан Новаковић. Он је прецизирао детаље грба који је Бечлија Ернст Крал израдио по наруџбини краља Милана, 1892.

Стари грб је и на кованицама, готово на свим заставама у затвореном простору, као и на таблама државних институција. Мада, истиче Грујић, велики број табли и даље има југословенске симболе:

– На аутомобилским таблицама чак имамо нешто што није грб. Између слова и бројева налази се штит са крстом и четири оцила, а то није ни био, нити ће бити грб – каже хералдичар Љубодраг Грујић, који је пре три године, на захтев Владе, урадио верзију српског грба, коју је Влада и усвојила. Убрзо после тога почеле су полемике да ли орлови имају папагајске кљунове, да ли ноге личе на птичје или кокошије, да ли је грб изневерио немањићку традицију, а пре свега, колико кошта замена државних симбола на заставама, печатима, државним таблама, таблицама, документима грађана…

Полемика је завршена тако што је Влада формирала комисију на челу са тадашим министром културе Предрагом Марковићем, која је имала задатак да прецизира графичко решење. Како сазнајемо из извора блиских самој комисији, она је, у ствари, требало да направи компромис између старог решења које је остало прихваћено у народу, и новог на који многи нису могли да се навикну. Марковић је одмах донео одлуку да оба графичка решења, и старо и Грујићево, остају на снази до даљег. Ова одлука никада, како сазнајемо из извора блиских Влади, није формално укинута, као што формално није расформирана ни Комисија, нити је формирана нова. Такође, Комисија никада није ниједно финално решење предложила ниједној државној институцији, већ је цело то питање спонтано гурнуто под тепих.

За Грујића то значи да је на снази само једно званично решење – његово. А за чланове Комисије то значи да је Влада прећутно пустила да преживи оно које се више „одомаћило“, а они мисле да је то старо. Јер, како кажу, и даље се на аутомобиле лепе налепнице са старим орлом, које су израђене још 2005, пошто су постојећи државни симболи враћени препоруком Народне скупштине 17. августа 2004, на предлог самог Предрага Марковића и његовим потписом.

Занимљиво је и да је бивши председник Скупштине први еталон за државне симболе платио из свог џепа пре него што их је дао тадашњој Скупштини на увид. Он је, пректично вратио у живот једини грб који је Србија имала до оснивања Југославије, и то је касније потврђено законом. Такође, захваљујући томе, Србија је сачекала своју независност, 2006. године, са грбом. Еталон је одмах послат у амбасаде и дипломатска представништва, где су по томе сашивене заставе.

Затим је остало само да се утврде технички детаљи и стандарди – кад и до које мере ће се грб смањивати (које елементе ће моћи да губи) када се, рецимо, штампа на визит-картама, или како ће изгледати на платну, како на папиру, како изливен…

Ту су већ настали неспоразуми око изгледа орла и плашта, али и трошкова. Творци измењеног грба констатовали су да ће трошкови бити минимални јер је одмах требало променити само велики државни печат, док би се заставе и документа мењали постепено. На питање да ли су печати до данас промењени, творац новог графичког решења Љубодраг Грујовић одговара да не зна:

– Што се тиче застава, оне се мењају полако, како им прође животни век од две-три године. Већини спољних је тај век прошао, али оне у унутрашњим просторијама нису мењане. Ни Војска није мењала обележја, јер она има сопствена чије графичко решење не мора да прати званично, посебно кад је у питању изглед орла. Али ја и даље стојим иза тога да Србија има само један грб и једно графичко решење, оно друго никада није било на снази.

Према мишљењу једног од чланова Комисије, Грујовићево решење јесте уклонило низ нестандардних детаља, али вишегодишња традиција употребе старог изгледа, ма како хералдичарима парала очи због приметног утицаја Беча, стекла је више симпатија у народу. Зато верују да ће баш она преживети.

СПОР ОКО ДЕТАЉА

Они који бране стари грб подсећају да је Новаковић орлове пресликавао из српских манастира Жиче, Лазарице, Љубостиње. Српски тетраграм узет је из Дечана. Такође мисле да наша земља као република не би требало да има овакву краљевски круну и хермелински плашт, већ немањићку круну као израз традиције. Поштоваоци новог решења тврде да су исправљене грешке, па је језик орла повезан са кљуном, а ноге више немају перје до канџи и не подсећају на кокошије. Кљунови, кажу, јесу увећани, али као код руског орла, да би се видели и када су умањени.

(Вечерње новости)

Ознаке: Љубодраг Грујић, грб, Ернст Крал, Србија