Ко је мање изгубио, а ко је више добио прекјучерашњом одлуком Међународног суда правде (МСП) да у целости одбаци и хрватску тужбу и српску контратужбу за геноцид? У тим релацијама се крећу коментари пресуде, уз преовлађујући осећај у обе државе да је њихова страна више изгубила, иако јој је суд дао више за право.

Српски министар правде Никола Селаковић је поредећи став суда према обе тужбе, устврдио да је одбијањем српске тужбе МСП рекао да су над Србима извршени злочини док се, одређујући се према хрватској тужби позвао на пресуде Хашког трибунала за ратне злочине на простору бивше СФРЈ.

– Ово је први пут да једна међународна инстанца каже да је над крајишким Србима био извршен злочин, као директна последица акције „Олуја“. МСП је направио искорак у односу на Хашки трибунал – сматра Селаковић.

Од политички коректних изјава које позивају да се овом пресудом ружна заједничка прошлост препусти историји, донекле одудара процена потпредседника српске владе Расима Љајића.

Он не верује да ће након одлуке МСП односи две земље ићи у позитивном правцу, поготову имајући у виду предстојеће парламентарне изборе у Хрватској.

– Након завршених председничких избора у Хрватској видимо практично наставак изборне кампање, која ће трајати целу годину. Нико у предвечерје избора не мисли на нормализацију или унапређење односа са Србијом.

Напротив, Србија ће бити тема те кампање. А уколико сте тема у Хрватској, то може донети неке политичке поене, гласове – примећује Љајић.

На руку Љајићевој песимистичној процени иду и „обећања“ која је хрватски министар правосуђа Орсат Миљенић предочио хрватској јавности, рекавши да ће Хрватска инсистирати да Србија настави да суди за ратне злочине и да процесуира функционере ЈНА.

– Србија може да приговара, али то једноставно њих чека, од тог се неће извући. Сваки окривљеник се може извући само ако умре, иначе ће му бити суђено – био је морбидно сликовит хрватски министар правде.

Он каже да ће наставак суђења за ратне злочине бити услов за приближавање Србије ЕУ.

– То није хрватски услов, то је услов ЕУ. Ратни злочини се морају процесуирати и казнити.

Оно што је битно и од чега се бежи је процесуирање на највишем нивоу – додао је Миљенић, без да је упоредио учинак хрватских судова у случајевима ратних злочина на српским цивилима.

Прецизна евиденција Документационог центра Веритас каже да две деценије од „Олује“ пред хрватским правосуђем постоји само једна правоснажна пресуда против Хрвата за почињен ратни злочин над једним заробљеним војником и двоје српских цивила.

– У основи је Хрватска доживела већи неуспех, јер је она покренула тужбу, али је Србија прошла лошије јер је Суд прихватио више елемената хрватске тужбе него српске противтужбе – овако је у једној реченици свео дилему ко је добио, а ко изгубио политички аналитичар из Хрватске Жарко Пуховски.

Председник Асоцијације избјегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир сматра да је МСП пресудом изједначио оне који су извршили злочин над Србима и њихове жртве.

– Иако је суд пресудио да током акције „Олуја“ није почињен геноцид и тиме одбацио тужбу Србије – чињенице говоре супротно. Како се може другачије објаснити да је више од 250.000 Срба протерано са својих вековних огњишта, да их је више од 2.000 убијено, те да је порушено око 40.000 кућа и других стамбених објеката да се не би имали где вратити – упитао је Будимир.

Иако разочарани, протерани Срби из Хрватске имају и очекивања.

– Од међународне заједнице очекујемо да након ове пресуде изврши додатни притисак на Хрватску, која је у међувремену постала чланица ЕУ, како би испоштовала све преузете обавезе из билатералних и међународних уговора, а посебно Бечки споразум о сукцесији из 2001. године и вратила прогнаним Србима сва она права која су имали пре почетка ратног сукоба – каже Будимир.

Ветар у леђа за спор против МПРИ

Сведок експерт српског правног тима Саво Штрбац сматра да ће пресуда помоћи у процесу који су Срби из Крајине покренули пред америчким правосуђем против војно-консултантске организације МПРИ.

Он сматра да ће констатација суда да је у „Олуји“ извршено етничко чишћење бити довољна да се у овом случају пресуди у корист Срба. Тужба против МПРИ и пензионисаних генерала америчке војске је поднета зато што су као саветници хрватске војске помогли у протеривању крајишких Срба.  Недавно је српска штампа објавила да су адвокати МПРИ спремни на нагодбу.

Професор Крећа поделио струку

Професор међународног права из Београда Миленко Крећа који је гласао против српске контратужбе је ад хок судија МСП од 1993. године и то у случајевима који су били у вези са Србијом.

Један део стручне јавности сматра да судија има апсолутну аутономност у доношењу одлуке и да треба да се руководи само нормама међународног права и Конвенцијом о геноциду, док су други, попут адвоката и бившег судије Саве Штрбца, разочарани Крећиним ставом да српска тужба за геноцид нема основа. Тим пре што ретко ко сматра да МСП своје одлуке доноси без утицаја моћних држава.

Страни медији: Геноцид нису доказали!

Страни медији углавном констатују садржај пресуде, али има и оних који истичу податак да је српски судија у већу гласао против контратужбе Србије, као што је то урадила агенција Ројтерс. Британски „Гардијан“ је констатовао да упркос непочинствима на свим странама, ниједна пресуда није утврдила да је почињен геноцид против етничких Хрвата и Срба, осим што је Хашки трибунал оценио да је у Сребреници почињен геноцид. Би-Би-Си констатује да нико није успео да докаже да је постојала намера да се изврши геноцид, злочин који је најтеже доказати, док немачки „Шпигл“ подсећа да је у сличном процесу који је покренула БиХ суд УН такође одбацио тужбу против Србије.

(vesti-online.com)

Ознаке: Међународни суд правде, Саво Штрбац, Србија, тужба за геноцид, Хрватска