Прочитај ми чланакБалкан је Русији међу најслабијим тачкама, а Србија најважнија карика, јер служи као лансирно поље Москве за овај регион. Зато ће и даље покушавати да утичу на збивања у Црној Гори, само суптилнијим методама, те наставити притисак на Босну и Херцеговину и Македонију, оценио је координатор Центра за европску безбједност у Институту за међународне односе Марк Галеоти.
Овај британски аналитичар је за Европски савет за међународне односе урадио истраживање „Контролиснаи хаос: како Русија управља својим политичким ратом у Европи“ у коме је навео да се Москва користи „активним мерама“ које подразумевају све што може помоћи циљевима Кремља, а да су идеологија и циљеви извршилаца небитни, само уколико су у корист агенде Кремља, а то је неутралисање Европе и проширивање своје зоне утицаја.
Галеоти је у интервјуу за „Слободну Европу“ навео да Русија за сада нема јединствену стратегију за Балкан, али је уверен да ће је донети до краја године и да ће бити видљива током наредне.
Како је оценио, Москва би на неки начин могла да покуша да искористи Црну Гору као неку врсту “тројанског коња” унутар НАТО-а, ако буде могла, јер „Руси сасвим сигурно неће одустати од Црне Горе, али ће бити мало суптилнији у начину на који буду деловали“.
Као један од кључних проблема, Галеоти је навео да је један од кључних проблема очекивани појачани притисак Русије на Србију, БИХ и Македонију, јер су „превише дуго Европа и НАТО запостављали регион Балкана“.
– Мислим да добијамо назнаке да Русија појачано гледа на ово, као на нову борбу да прошири свој ауторитет и такође створи проблеме Европи. Испоставило се да је моћни секретар Савета за безбедност у Москви, Николај Патрушев, суштински задужен за Балкан. Интересантано је да је након покушаја пуча у Црној Гори, Патрушев био тај који је брзо долетио у Србију у покушају да испегла ситуацију и да изведе руске агенте одатле – рекао је британски аналитичар.
Он је пренео да је чуо из Москве да се ради на стратегији за Балкан, али да у овом тренутку „видимо много индивидуалних активности, без јасне координације“, која може да се очекује следеће године.
– И то је оно што мислим да је алармирајуће и надам се да ће ЕУ и НАТО почети да делују на начин да ће овим земљама помоћи да се заштите. Јер то је кључно, помоћи овим земљама да не дозволе да падну под утицај других земља, ко год да је у питању – истакао је Галеоти.
На питање која је од ове три земље наслабија тачка, он је рекао да је Србија „не толико слаба тачка, већ круцијана“.
– Србија је кључна не само због дугодишњих политичких и културних веза, као и великог нивоа руских инвестиција, већ зато што Русија зависи од Србије, као њеног лансираног поља унутар Балкана. А Србија има и двоструку улогу, са једне стране је срећна да прихвати руске борбене авионе и слично, али са друге стране има и своју дугодишњу амбицију да буде део ЕУ. Тако да је би са руске тачке гледишта, ако не могу да оперишу са релативном некажњивошћу у Србији, било много теже да делују било где друго на Балкану. Због тога мислим да је кључно питање, хоће ли Србија омогућити Русији да је користи до одређене мере – истакао је Галеоти.
На питање колико дуго ће Србија моћи да седи на две столице, он је казао да ће то заиста зависти од тога колико је Европа озбиљна, док дозвољава да то ради.
– Зато што је то начин на који добијаш бенефите кад играш између великих земља и блокова који су супростављени. И у датим околностима Александар Вучић то чини релативно успешно.
