Прочитај ми чланакНакон завршетка Првог светског рата, уведен је грегоријански календар
Пре Првог светског рата, Божић је био централни празник у Србији, и славио се 25. децембра, јер су држава и црква време рачунали по истом календару, јулијанском. У то време Нова година се помињала успут, за разлику од данашњег времена у коме је она главни празник.
Новине из периода пре Првог светског рата најбоље говоре о томе, јер је прослава Божића била на првој страни, а Нова година се помиње тек на трећој, четрвртој страници тадашњих новина, а о неком специјалном дочеку нема ни говора.
Међутим, за Божић штампане су новине препуне празничних огласа, реклама, честитки. Штампа није излазила 25. и 26. децембра, јер су штампани специјални бројеви новина за два, три дана. У овим бројевима, патријарх и краљ честитали су народу Божић.
Након завршетка Првог светског рата, уведен је Грегоријански календар, 1919. године и с обзиром на то да га српска црква никад није прихватила, она је наставила да обележава празнике као и до тада.
Грегоријански календар одмах су прихватили Португал, Шпанија, Италија и Пољска, а убрзо и остале католичке земље. Протестантске земље су на овај календар прешле много касније, у у 20. веку им се придружују и неке православне.
Тако је остало да Србија, поред Белорусије, Египта, Етиопије, Грузије, Казахстана, Македоније, Молдавије, Црне Горе, Русије и Украјине прославља Божић 7. јануара.
А 1919. година је била прва у којој се Нова година славила пре Божића, а негде у то доба и њена прослава постаје све чешћа, а Божић некако полако одлази у други план.
Такође се и начин прославе Божића променио. Тако данас, на Божићној трпези треба да буде прасеће печење, јер тако обичаји налажу, а раније је на столу морало да се налази 12 врста хране и главно јело. Таква трпеза је симболика 12 апостола који су са Исусом били на тајној вечери.
Храна је морала да се спусти на под како би била ближа душама покојника.
Данас се храна ставља на сто, испод кога се налази слама, тако да је горепоменути обичај скоро нестао.
