Да ли Србији прети укидање ваздухопловства? Приликом недавних поплава, у јавности су се појавиле недоумице да ли Војска Србије има довољно капацитета да оствари своју трећу уставну мисију пружања помоћи становништву приликом елементарних непогода, али право стање борбене технике намеће питање да ли оружане снаге Србије могу да обављају и своју прву дужност – одбрану земље.

Извор агенције Бета, близак команди Ваздухопловства и противваздухопловне одбране потврдио је да Војска Србије од 24. маја не располаже ниједним исправним ловачким авионом због тога што из Русије нису набављени акумулатори за авионе Миг-21 и Миг-29.

Иако се ради о набавци средстава која коштају десетак хиљада евра по комплету, до застоја у куповини дошло је не само због недостатка новца, већ и због „веома крутог и бирократизованог система“ који унедоглед продужава јавне набавке, иако су чак и руске ескадриле које користе авион Миг-29 прешле на набавку акумулатора на цивилном тржишту.

Ловачки авион МиГ-29
Војна ознака: Л-18 за МиГ-29, НЛ-18 за МиГ-29УБ
Једини савремени борбени авиони у наоружању ВиПВО Војске Србије јесу четири једноседа МиГ-29 и један двосед МиГ-29УБ из 101. ловачке авијацијске ескадриле 204. ваздухопловне бригаде.
Тактичко-техничке карактеристике:
ЛОВАЧКИ АВИОН МиГ-29
Ловац за ловачка и ватрена дејства у секундарној намени, дању и ноћу, у повољним и сложеним метеоролошким условима
Посада  – један члан
Маса – празан 10.900 kg; нормална у полетању 15.240 kg; максимална у полетању 18.500 kg
Погонска група – два турбовентилаторска мотора Климов РД-33; потисак 2 x 49,42 kN без ДС и 2 x 81,39 kN са ДС 
Димензије – дужина 17,32 m, висина 4,73 m, размах крила 11,36 m, површина крила 38 m2
Перформансе – максимална брзина на висини 11.000 m без спољашњег терета 2.445 km/h; максимална брзина на нивоу мора 1.500 km/h; почетна брзина пењања 19.800 m/mi ; практични врхунац лета 18кm;
максимални долет са додатним резервоарима горива 2.199 km; долет само са унутраш.горивом 1.500 km

Ипак, како редакција „Србин инфо” сазнаје, држава је одлучила да убрза процес куповине нових Миг 29 авиона из Русије, али и опреме, која је неопходна за коришћење постојеће ескадриле. И поред тога што је још прошле године донета одлука да се са руским партнерима оствари уговор о куповини авиона, али и ПВО система, од тога се због беспарице одустало. С друге стране, поплаве које су нас недавно погодиле су подсетиле да је стање у ваздухопловству толико тешко да превазилази питање набавке акумулатора, већ прети да изазове укидање читавог рода војске због недостатка летелица, горива, резервних делова, па чак и обученог кадра.

Ови авиони од Русије би, како сазнајемо, требало да буду купљени под најповољнијим кредитним условима, а куповину авиона Миг подржава и домаћа војна струка, с обзиром на то да су у питању летелице на које су учене генерације наших пилота.

Иако на папиру Војска Србије има две ваздухопловне бригаде у Батајници, Краљеву и Нишу и десетак типова авиона и хеликоптера у употреби, осим по питању хеликоптера Газела, сви други типови летелица или не лете уопште, или одржавају исправност у веома ниском броју, недовољном чак и за обављање основне летачке обуке.

Ловачка авијација је крајем прошлог месеца обуставила летење, али ни пре тога стање није било много боље. Упркос чињеници да је на стајанци батајничког аеродрома више десетина ловачких авиона Миг-21 и Миг-29, у реалности су активна три авиона Миг-21 (два једноседа и један двосед) и исто толико авиона Миг-29.

Њихове активности су до кризе са акумулаторима биле ограничене само на одржавање основне тренаже и дежурство у систему ПВО, које се сада не обавља, вероватно први пут након Другог светског рата.

Ловачки авион МиГ-21
Војна ознака: Л-17 за МиГ-21БИС, НЛ-16 за МиГ-21УМ
Један од најзначајнијих борбених авиона светске историје МиГ-21 лети на Балкану још од 1962. године. Тада су на аеродром Батајница, у састав 204. ловачког пука ушли први примерци МиГ-21Ф-13. У наредним набавкама, које су се протегле све до 1983. године, у РВ и ПВО уврштен је 261 авион МиГ-21, у 11 варијаната, у основној намени ловца двоседа за обуку и тренажу пилота надзвучне авијације и извиђача.
У инвентару ВиПВО ВС је 31 авион у варијантама ловца МиГ-21бис (Л-17), двоседа МиГ-21УМ (НЛ-16) и извиђача МиГ-21М (Л-15М) модификованог за примену подвесника са аеро-фото камером за бочно снимање КА-112А. Два Л-17 од 2004. године користе се за аеро-фото снимање са камерама уграђеним у модификовани подвесни резервоар за гориво.
Сви авиони МиГ-21 налазе се у 204. ваздухопловној бригади у Батајници, у саставу 101. ловачке авијацијске ескадриле и 1. извиђачког авијацијског одељења.

Остали авиони Миг-21 не лете због истека временског рока којим је произвођач ограничио период безбедне употребе на 30 година од дана увођења у наоружање.

Два авиона Миг-21 су имала продужење тог периода за још годину дана, односно две године, уз асистенцију представника производјача из Русије, али једном од њих већ идуће недеље истиче и тај рок, након чега ће бити трајно приземљен.

Иако располаже са четири авиона Миг-29, који су преостали након НАТО бомбардовања 1999. године, Србија је ретко када користила више од три апарата у исто време, упркос ремонту који је обављен пре неколико година.

Јуришна авијација Војске Србије располаже авионима типа Орао и Супергалеб, али опет само на папиру, јер Орлови не лете већ више од пола године.

Након пада авиона Орао у Мрчајевцима, средином новембра 2013. године, сви авиони тог типа су превентивно приземљени, али анализе тог удеса и евентуалне системске поправке осталих апарата још нису обављене, па авиони не лете.

Пре неколико дана у ваздух се винуо један Орао двосед, али није реч о авиону из јединице, већ о апарату који је пар година провео на ремонту, па се сада обављају летна испитивања.

Посада = 2
Дужина = 11,7 m Размах крила = 9,9 m Висина = 4,28 m Површина крила = 19,5 m²
Маса празног, опремљеног = 3.134 kg Уобичајена маса, при полетању = 4.877 kg Максимална маса, при полетању = 6.300 kg
Максимална брзина лета, на нивоу мора = 910 km/h Минимална брзина лета = 165 km/h Тактички радијус, при земљи = 300 km
Долет = 2.500 km Плафон лета = 14.200m

Што се тиче авиона Г-4 Супергалеб, Војска Србије има на располагању десетак исправних летелица тог типа, али је проблем с њима то што се годинама одлаже најављена модернизација и дигитализација која треба да омогући њихово коришћење до 2030. године и обуку будућих пилота за савремене авионе.

Наиме, са садашњим могућностима и саставом панела инструмената, који су искључиво аналогни, будући пилоти не могу да се обучавају за млазне авионе савремених генерација који искључиво имају дигиталне вишенаменске инструменте.

Зато је одлучено да се обави модернизација тог авиона, пре свега простора кабине, али је рок за расписивање тендера за тај посао истекао још крајем 2008. године, а да се није одмакло даље од планова.

Основни школски авион у овом тренутку и даље чини Утва-75, која је на измаку својих вишедеценијских ресурса и која већ треба да буде избачена из употребе.

На њено место треба да буде уведен авион Ласта 95 из панчевачке Утве, али се са увођење тог авиона чека јер и даље нису спроведене планиране измене у конструкцији за које је оцењено да морају да се обаве да би се спречило понављање удеса у којем је 26. септембра 2012. године погинуо мајор Горан Савић.

Ни у транспортној компоненти ваздухопловства стање није много боље јер у овом тренутку Србија располаже са само два исправна авиона Ан-26. Ипак, једном авиону ремонтни ресурс истиче ове, а другом следеће године. Иако би оба авиона могла да се ремонтују и даље, у буџету за то нису предвидјена средства па је њихова судбина неизвесна.

Што се тиче транспортних хеликоптера, који су веома активно коришћени приликом недавних поплава, њихово стање је веома тешко и по питању бројности и по питању старости.

Војска Србије користи укупно осам транспортних хеликоптера – два Ми-17 и шест старијих Ми-8. Просечна старост хеликоптера Ми-17 је 24 године док најмлађи Ми-8 има 34 године.

(Србин.инфо – Алексеј Димитријевић, Бета, vs.rs)

Ознаке: војни авиони, Војска Србије, миг 21, миг 29, Русија