Прочитај ми чланакВлада формирала радну групу за израду нових стратешких докумената. Одговор државе на претње попут тероризма, миграната...
ОПАСНОСТИ и ризици који ће претити Србији и њеним грађанима у наредној деценији биће побројани у новој стратегији националне безбедности. Влада је недавно формирала радну групу за израду одбрамбених докумената чији ће нацрт бити завршен следеће године.
Од најважнијих стратегија очекује се да одреде десетогодишњи развој система одбране, али и да понуде одговоре на низ услова које ће Србија морати да испуни на европском путу.
Највећи изазов за радну групу коју чине представници министарстава одбране, унутрашњих и спољних послова и других Владиних ресора биће усклађивање наведених ризика и претњи са захтевима бриселске администрације. У постојећим актима, усвојеним 2009. године, као највећи безбедносни изазов Србије наведено је једнострано проглашена независност Косова и Метохије.
Из Брисела су још прошле године стигли сигнали да ЕУ очекује да Србија уради ревизију Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране. Европски званичници очекују да држава смањи акценат који је у овим документима стављен на Косово, а трн у оку им је и опредељеност за развијање посебних односа са Русијом. Београду је препоручено и да олабави везе са Бањалуком, као и да у свим планским и одбрамбеним документима прикључење ЕУ наведе као најважнији спољнополитички циљ.
Поред Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране, на списку за реконструкцију су и Дугорочни план развоја и Бела књига система одбране. У другој фази, овим стратегијским документима биће прилагођени нижи акти – Доктрина Војске Србије, Стратегијски преглед и План одбране…
У Министарству одбране које је међу носиоцима овог посла наводе да је реч о редовном ажурирању ових аката, будући да се пуно безбедносних фактора променило од 2009. године.
– Радна група темељно ће размотрити све ризике и претње са којима се тренутно суочава Србија, али и оне који могу да се јаве до 2027. године. Она ће бити системски одговор државе на појаве попут мигрантске кризе, тероризма, верског екстремизма или позиционирања у глобалним гибањима. То су најзначајна питања безбедности грађана и будуће деловање Војске Србије.
Да је периодична промена стратегијских докумената у свету редован посао наводи и професор Факултета безбедности Милан Мијалковски. Он не жели да прејудицира освежени садржај ових докумената, али наглашава да би брисање ризика и претњи проистеклих из једнострано проглашене независности Косова било неприхватљиво.
– Поједине државе своје стратешке документе иновирају на четири године. Русија је све своје планове орочила до 2020. године. Промена наших докумената је оправдана, али уз уважавање свих реалних чинилаца безбедности – наводи Мијалковски.
ОПРЕДЕЉЕНИ ЗА ЕУ И РУСИЈУ
ГЛАВНО опредељење Србије наведено у постојећој Стратегији националне безбедности јесте усклађивање спољне и безбедносне политике са ЕУ. Наглашено је и учешће у НАТО програму “Партнерство за мир”. Посебно место у овом документу имају посебне везе са Републиком Српском, Руском Федерацијом, Сједињеним Америчким Државама, Кином, Индијом и Бразилом, као и сарадња са Покретом несврстаних.
