Прочитај ми чланакГрађани Србије највише се лече кафетином, антидепресивима и такозваним бета-блокаторима, односно лековима за висок притисак, аритмију и спречавање срчаних удара.
До ових података дошло се на помало неуобичајен начин – испитивањем загађујућих материја у Дунаву у близини испуста канализације у Новом Саду. Истраживање је показало да Дунав у том делу садржи чак два милиграма кафетина по литри, а одмах иза њега су бенседини и лекови за срце и притисак. Најчешће коришћени лекови говоре много о здрављу, али и о навикама, а у нашем случају, пре свега, о начину исхране и количини стреса.
Фото: Thinkstock
Истраживање воде у Дунаву рађено је у оквиру међународног пројекта “Солушенс”, чији је део и Природно-математички факултет у Новом Саду, а циљ су заштита водних ресурса и људског здравља од загађујућих материја. Нови Сад је посебно занимљив за истраживаче који су прочешљани читав ток Дунава јер је један од малобројних већих градова на овој реци који нема постројење за пречишћавање отпадних вода. Уз то, главни канализациони испусти су удаљени свега 500 метара један од другог, односно нису распоређени на више места као, рецимо, у Београду, који такође испушта отпадне воде директно у реку.
Др Ивана Теодоровић, ванредни професор на Катедри за екологију и заштиту животне средине ПМФ-а, наглашава да су грађани Србије специфични у Европи по количини коришћених бета-блокатора.
– Кафетин може да се пречисти стандардним постројењима, али ми то не радимо, па га имамо много. Антидепресиви већ не могу тако лако да се изолују из воде, али њих имамо у количинама сличним као и у другим европским градовима. Али оно по чему смо специфични у Европи је велика количина бета-блокатора, односно лекова који се користе приликом разних срчаних обољења, али имају улогу и у регулисању нивоа масти у организму – рекла је др Теодоровић.
Доктор Иван Апро каже да га резултати нису изненадили.
– Антидепресиве и не користимо колико би требало, колико имамо депресивних грађана, а кафетин многи узимају у самолечењу болова, што опет није добро јер би требало да оду лекару. Борба са притиском последица је лоше исхране, која полако постаје наш акутни проблем, али и стреса и одатле нам толико бета-блокатора – рекао је Апро.
Према подацима Републичког фонда за здравствено осигурање, грађани Србије сваке године попију два милиона паковања лекова више него претходне године, а судећи по претходној години, у којој смо попили 80 милиона кутија лекова који се издају на рецепт, ове године ће бити 82 милиона кутија.
Највећи број прописаних лекова је за лечење крвног притиска, срца, шећерне болести и психичких поремећаја, а то су лекови из следећих група: АЦЕ инхибитори, бета-блокатори и диуретици, тј. лекови за лечење кардиоваскуларих обољења, анксиолитици и орални антидијабетици.
На основу података прикупљених 2016. приликом последњег истраживања Института “Др Батут”, 47,5 одсто становништа имало је хипертензију, што је 5,4 одсто више него 2006.
У Србији сваког сата од различитих облика кардиоваскуларних болести умре шест особа, од којих је свака осма у најпродуктивнијим годинама живота. Сваки трећи становник Србије пати због повишеног крвног притиска, односно чак 31 одсто грађана. Руку под руку са повишеним притиском иде и дијабетес, од кога болује чак 7,6 одсто људи. Када човек оболи од разних болести, често бива и депримиран. У прилог томе говори и податак да је депресија дијагностикована код чак 6,3 одсто грађана.
Пре 15 година у Србији се конзумирало седам таблета за смирење по становнику, да би пре пет година тај број скочио на 20 до 30 таблета. Процене су да такозване анксиолитике код нас користи свака друга особа. Иако светска и европска истраживања говоре да поремећај структуре личности има готово свака пета особа, лекове за смирење у великој мери код нас користе и потпуно здраве особе кад желе, рецимо, да лакше преброде неки свакодневни проблем.
– Раније се лакше долазило до лекова, а данас их више пијемо. Важно је да у случајевима где треба да унесете лек то и учините да не би дошло до већих оштећења, али никако на своју руку. Треба свести лекове на оне који су неопходни – објашњава др Радмила Шехић, лекар у Хитној помоћи.
Да је ситуација са конзумирањем лекова још алармантнија, доказује и злоупотреба лекова, односно њихово узимање без рецепта.
Риба здрава и поред лекова
Циљ испитивања Дунава била је анализа токсичних супстанци у риби која нам долази на трпезу, као и промене под утицајем хормона који путем канализације доспевају у реку. Први сигнали нису охрабрујући, али тренутне концентрације хемијских супстанци у Дунаву нису довољне да изазову дисбаланс рибљег света.
Како каже др Ивана Теодоровић, Дунав има огромну моћ разблаживања, али то не треба да нам служи као алиби него је потребно да се коначно позабавимо пречишћивачем отпадних вода. Процењује се да се на планети користи око 100.000 различитих хемикалија, а многе од њих доспевају у воду.
– Све више супстанци детектујемо у водама, али морамо и да проценимо које од њих су заиста ризичне по природне еко-системе и по људско здравље. Морамо да оптимизујемо број супстанци које ће се пратити с њиховим стварним, реалним ризиком. И пројекат „Солушенс” у том смислу развија стратегије и методологије за актуелне и за будуће хемикалије – изјавила је наша саговорница.
