СРБИЈА НА НОВИМ МУКАМА: Амерички јастреб Викторија Нуланд данас у Београду

11:19 14.07.2015.

Председник Србије Томислав Николић примио је данас помоћницу америчког државног секретара за Европу и Евроазију Викторију Нуланд.

Нуландова се претходно састала и са шефом српске дипломатије Ивицом Дачићем.

Aмеричка званичница, која на балканској турнеји, изјавила је пре неколико дана у Дубровнику да Београд и Приштина напредују и да СAД желе да 2015. буде година у којој ће се унапредити дијалог, али је истакла да ће то захтевати храбре одлуке обе стране.

Земљама Југоисточне Европе упутила је поруку да треба да искористе тренутак и предузму додатне напоре у демократским реформама, а да ће СAД бити уз њих на том путу.

Поред Дубровника где је учествовала на „Кроација форуму“, она је посетила Сарајево, Приштину, Тирану и Македонију, а према најави Стејт департмента, америчка жваничница ће посетити и Подгорицу.

Главне теме са званичницима региона али и представницима цивилног друштва су билатерлана и регионална питања, укључујући евроатлантске и регионалне интеграције, али и енергетика.

Извор: Танјуг

Викторија Нуланд данас у мученом Београду

Ћирилизовано: Београд је херојски град, хиљадама година је свашта трпео и свачега се нагледао, преживеће и есенесовце, Вучића и његову „гошћу“, али… стварно ће бити гадно. Сједињеним Америчким Државама треба рат, ми смо му на Балкану склони и без Немаца и Англоциониста, неће Нуландовој бити тешко да у предигри за „fuck the EU“ поред Украјине, Македоније, Космета… употреби и Србију.

„Ћирилизовано“ ће већ наћи нешто свеже о Нуландовој за превод, али ће, што се Србије тиче, тога бити тек наредних дана. За сада пар предлога за читање и превод кратког прошлогодишњег текста о брачном пару Каган-Нуланд, једном из серије у којој је магазин Политико – у најбољем маниру англоционистичког помпезног лицемерства – представио 50 најутицајнијих људи у Вашингтону.

Најмоћнији амерички брачни пар

Она: помоћник државног секретара САД за европске и евроазијске послове

Он: виши сарадник Брукингс института

Викторија Нуланд и Роберт Каган су се заљубили једно у друго „причајући о демократији и улози Америке у свету“ на једном од првих састанака. Заједничка страст није временом избледела.

Пре само две године, председник Обама је сарадницима почео да прича о Кагановом есеју у којем историчар и аутор пише о прпадању Америке – теми о којој је Обама говорио у јануарском „Стању нације“. Ове године, Каган је у Њу рипаблик магазину избацио нови есеј, „Супериле не иду у пензију“ (Superpowers Don’t Get to Retire), где инсистира на трајној обавези Америке да обликује светски поредак, и председнику упућује директан изазов, истом председнику који је своју спољнополитичку доктрину сумирао минималистичком „не прави срања“ директивом.

Обама је Кагана хитно позвао у Западно крило Беле куће на консултације, али је очигледно да је овај помогао и буђењу критика председника од стране републиканаца, који су почели да усвајају Каганов аргумент, да то што Америка већ деценију војује у Ираку и авганистану не значи да супер сила треба да подвије реп и седи кући док се помаљају нове кризе, у Ираку, Русији и Сирији.

Нуланд, испред Стејт департмента надзирући европске и евроазијске послове САД, била је, као и њен супруг, велики заговорник ангажованог приступа, кад је на њеном дипломатском терену почела да нараста криза у односима са Русијом. Ангажовани приступ је на прилично сензационалан начин објашњен фебруара месеца, када је у јавност процурео аудио снимак њене fuck-овањем оптерећене дијатрибе о некомпетентности Европске уније, коју је оптужила да се не понаша конструктивно у распламсалом украјинском сукобу.

Нуланд је, као дипломата од каријере, била страствени заговорник изградње демократије у Источној Европи, па су САД , иако је Нуланд због свог „fuck the EU” коментара наилазила на противљење европских колега, предводиле у наметању санкција Русији, зато што је председник Владимир Путин узаптио украјинско Кримско полуострво и почео да води прокси рат на истоку Украјине – и на том путу на сваком кораку морале да вуку санкцијама несклону Европу.

Нуланд и Каганово заступање асертивне Америке можда јесте непопуларно у земљи која се нерадо ангажује у далеким и забаченим земљама света, али са таквим појавама као што су Путин и Ал Каида, година 2014. је душу дала да се тестира доктрина „држ’ се куће“.