Прочитај ми чланак
Вест да је црногорско министарство одбране донело одлуку да братској Србији поклонини подморницу многе је само насмејала!
„Е, само нам је она још фалила“- сигурно су прокоментарисали они са мало мање маште, цинично се можда питајући: „Уосталом, где ћемо бре да је терамо кад немамо море? Можда по Дунаву или Сави, а!?“
-Ако бог да поново ће она да „зарони“, али сада, на сувом- демантујући „неверне Томе“, открива бивши члан посаде дариване подморнице заведене у шифрованим књигама бивше ЈНА под тајним кодом „П-911“, пуковник у пензији и председник друштва подморничара Србије инжењер Милан Комар.
Према речима искусног морског вука Црногорци и Словенци су од својих рестаурираних “наутилуса” већ направили туристичке атракције, а гомиле људи у реду једва чекају да завире у ово мало метално чудо уз помоћ које су југословени некада шпијунирали своје комшије.
-Знали смо где се налази свако дрво на Албанској и обали суседне Италије.
Често смо пловили и даље, кроз Отранска врата, па у Средоземље… То је била војска, Титова, наравно- са очигледном сетом присећа се Комар.
Пре 10 година у Србији је формирано прво удружење подморничара да би се нешто касније на исти начин организовали и њихове колеге из Хрватске, Словеније и Црне Горе. Та четири удружења данас броје око 500 чланова и управо је њихова идеја била да од Црне Горе затраже по једну стару подморницу које се од распада Југославије налазе у поморској бази у Кумбору.
-То је споменик врхунској југословенској али и српској технологији, јер је готово сва уграђена електроника производена у фабрици “Никола Тесла”. Подморницу би и пре добили да није било сујете српских војних и политичких структура- наводи пензионисани пуковник.
Комар тврди да ће након рестаурација подморница бити права атракција. Словеначка, која се налази у војном музеју у Пивки, уз звуке специфичне сирене опонаша зарањање, па посетиоци у једном тренутку имају утисак дасе заиста налазе под водом.
-Код нас се сада повела полемика око начина на који ће подморница бити транспортована и где ће бити постављена, али за нас подморничаре ту нема никакве дилеме. Само нек нам је дају све ћемо средити сами без динара помоћи. Уосталом било ко да крене у њену рестаурацију мораће да нас позове у помоћ- истиче Комар.
„Џепне“ подморнице
Подморнице „П-911“, класе „Уна“, поред шпијунирања у мирнодобским условима биле су, у случају рата, намењене за превоз диверзаната и постављање минских поља. Те подморнице, дугачке 18,8, широке 2,7, високе 3,4 метра и тешке око 100 тона пројектовао је Бродарски институт из Загреба, а саграђене су у сплитском бродоградилишту „Бродосплит“. Шест подморница овог типа изграђено је током 80-их година прошлог века што је СФРЈ сврстало међу ретке земље у свету које су овладале технологијом израде ових подводних пловила. Називали су их још и „џепне“, због малих габарита и што их је опслуживало само четири члана посаде.
Пропали планови за изградњу велике подморнице
Према речима пуковник Комара Југославија је била једна од 11 земаља у свету која је градила подморнице. Крајем 90-их одлучено је да се крене са изградњом велике савремене подморнице намењене извозу. На плановима за израду овог пловила радио је и инжењер Комар који наводи да су сви пројекти завршени 1990. године али да производња није започела због распада државе.
Подморнице су у свету права атракција
Данас у свету има 95 великих и 55 “џепних” подморница-експоната од којих се три налазе на територији бивше Југославије, у Загребу, Пивки и Тивту. Све оне су права туртистичке атракције, а према речима пуковинка Комара једна се посебно истиче. На самом улазу у Барселону, поред ауто пута, постављена је подморница у коју завири готово сваки туристе пре него што посети један од најлепших градова Европе.
(АЛО)
