Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић изјавила је данас да границу између Македоније и Србије дневно пређе више од 1.000 миганата и апеловала на све надлежне институције да помогну у спречавању хуманитарне катастрофе на југу Србије.

Јанковић, која ће сутра посетити Прешево, позвала је све надлежне у Србији, али и међународне и домаће организације као и представнике цивилног сектора, да хитно реагују и ураде све што је у њиховој моћи како ситуација у Прешеву не би ескалирала у већу хуманитарну катастрофу.

Како је наведено у саопштењу повернице, Јанковић ће посетити Прешево због тешке ситуације на југу земље где границу између Србије и Македоније дневно прелази више од 1.000 миграната.

У саопштењу је истакнуто да је Прешево постао град миграната кроз који дневно прође на хиљаде људи, жена и деце који беже са ратом захваћених подручја са Блиског истока, тражећи сигурнији живот негде у Европи.

Наводећи да је тим људима, који пролазе кроз Србију, потребна помоћ, Јанковић је апеловала на грађане да покажу већу солидарност и да не дозволе да мигранти буду жртве дискриминације чија се основна људска права крше.

Она је осудила све оне који, према бројним медијским извештајима са терена, профитирају на несрећи миграната, пише у саопштењу.

Италијански премијер против зида између Србије и Мађарске

Италијански премијер Матео Ренци критиковао је данас план Мађарске о подизању ограде на граници са Србијом као начин да се спречи прилив имиграната, оценивши да то није у духу Европе чији идентитет карактерише рушење, а не подизање зидова.

„За моју генерацију, рађање европског идентитета поистовећује се са симболичним падом Берлинског зида.Мени је тада било 14 година. Данас мој син има толико и не желим да за њега знак припадности европској породици буде зид између Мађарске и Србије, или ограда неповерења међу европским земљама“, навео је Ренци у ауторском тексту за италијански дневник Ла Стампа.

Према његовим речима Европа мора да покаже које су то тековине у које верује.

„Европа није скуп обавезујућих правила финансијске природе, она је заједница душа, судбина, идеала. Уколико нам се ово ускрати, губимо европски идентитет. Желимо да се боримо за другачије схватање људских вредности, развоја цивилизованог друштва, мира: Европа је због овога створена. Не ради склапања берзанских уговора и пактова о стабилности. Него због ових тековина“, закључио је Ренци.

Мађарска ограда против избеглица – капитулација Европе

Мађарски план подизања четири метара високе ограде дуж границе са Србијом илуструје пораз европске политике према избеглицама и представља пораз европске идеје у целини, оцењује Ведран Џихић виши истраживач Аустријског института за међународну политику (ОИИП).

Он је, у коментару бечком дневнику „Стандард“, истакао да се мађарском премијеру Виктору Орбану једно не може пребацити, а то је да није доследан.

Од доласка на власт он стално доказује како уз микс прагматизма, популизма и национализма може да се спроводи ауторитарни курс усред ЕУ, који се улепшано приказује као „илиберална демократија“.

Џихић указује да је разграђивање слободе медија, проширење политике контроле над правосуђем, агресивна националистичка реторика против суседа слика која се уклапа у процедуру аутократе који се крије иза демократије.

ЕУ опомиње али се поново враћа на дневни ред, или се шали, као недавно председник Европске комисије Жан Клод Јункер, који је Орбана другарски назвао диктатором, додао је он.

Сада, према Џихићу, Орбан иде корак даље и искушава Европу као нико пре, јер предлогом подизања ограде ради обезбеђивања спољне границе ЕУ према Србији он примењује идеју Ласла Торочкаја, неонацисте, који је прошле године постао градоначелник у једном селу недалеко од српске међе.

Пре 26 година је симболичним пресецањем Челичне завесе од стране тадашњег шефа дипломатије Ђуле Хорна враћа се зид и сахрањује идеја о отвореном европском континенту мира, подвлачи он.

Ограде се могу поистоветити са капитулацијом Европе, истиче Џихић додајући да представљају признање немогућности проналажења људског решења за таласе миграције.

Уколико би се могао наћи консензус о расподели избеглица, заједничка европска формула, могло би се као најбогатија заједница света пронаћи хумано решење, које би одузело ветар у једра популистима и националистима у ЕУ, сматра он.

Уместо тога се ЕУ, како наглашава, зачаурила, окружила се са реалним или менталним здовима, и жели да буде спокојно острво, што је у глобалном свету утопија.

Спокојство, према Џихићу, мора да се заради глобалним финансијским ангажовањем у кризним жариштима, доследном спољном политиком, која ствара глобалне савезе и доследно се бори против диктатора и кољача у свету, као и људскости коју је Европа често доказала, последњи пут током ратова на тлу бивше Југославије када је само у Аустрији 90.000 босанских избеглица добило избеглички статус.

Мађарска обуставила примену споразума Даблин III

Мађарски премијер Виктор Орбан донео је одлуку о суспензији примене Споразума Даблин III који регулише надлежност у вези азиланата, твди бечки дневник „Пресе“ на свом порталу.

Тиме земље ЕУ више не могу да протерују азиланте у Мађарску, иако би мађарске власти биле надлежне за избеглице, пошто су прво крочиле на тло те земље улазећи у ЕУ.

„Желимо европско решење, али морамо да штитимо интересе Мађарске и нашег становништва“, рекао је портпарол Орбана Золтан Ковач бечком дневнику.

Мађарска има капацитете за 2.500 избеглица и већ је примила 3.000,

„Брод је пун“, поручио је он додајући да Мађарска не може примити још десетине хиљада „Даблинских случајева“.

Министарство унутрашњих послова Мађарске данас је обавестило власти у Бечу о својој одлуци, због чега је Министарство спољних послова Аустрије позвало амбасадора Мађарске Јаноша Перењиа на разговор.

Обустава примене Даблина III уследило је из техничких разлога, навеле су мађарске власти, а Ковач је најавио да се ради о суспензији на неодређено време.

Поред Аустрије Мађарска је о својој најновијој мери обавестила Белгију, Чешку, Француску, Финску, Холандију, Луксембург, Велику Британију, Норвешку, Шведску, Словачку и Немачку.

Споразум Даблин III ступио је на снагу 19. јула 2013. године и он предвиђа да је за процес одлуке о давању статуса азила надлежна она земља ЕУ на чију територију је прво крочио подносилац молбе.

Преко Мађарске, према Ковачу, је од почетка прошле године илегално ушло око 100.000 странаца, од којих 60.000 само од почетка ове године.

„Очекујемо солидарност наших европских партнера“, поручује он додајући да сви гледају само на Медитеран, а ове године је више избеглица у Европу дошло преко балканске руте.

Одлука Мђарске директно погађа Аустрију, јер је министарка унутрашњих послова Јохана Микл-Лајтнер пре десетак дана најавила обуставу решавања нових молби за добијање азила и „концентрисање“ надлажних власти на Даблинске случајеве.

У Министарству унутрашњих послова Аустрије на одлуку Мађарске због тога реаговали су са негодовањем.

„Ко даље жели Европу без граница мора поштовати Шенгенска правила. То значи и придржавање Даблинских правила“, поручула је Микл-Лајтнер у реакцији на одлуку Мађарске.

Она је указала да је Аустрија спремна да помаже Мађарској и да је већ 40 аустријских полицајаца упућено као подршка на мађарско-српску границу.

„Јасно је да таква помоћ не може бити једносмерна“, истакла је Микл-Лајтнер.

Од почетка године Аустрија је, на основу Даблинског споразума, протерала у другу државу ЕУ 620 подносилаца молби за добијање азила, а актуелно има још 1.300 случајева које треба да реши.

Код једне четвртине свих подносилаца молби за добијање азила ради се, према речима портпарола Министарства унутрашњих послова Аустрије Карл-Хајнц Гриндбока о Даблинским случајевима, а већина је у Аустрију дошла преко Италије и Мађарске.

Грундбек је додао да Аустрија не протерује избеглице у Грчку, јер тамо не постоји могућност њиховог снабдевања и смештаја.

Мађарска одлука могла би изазвати ланчану реакцију, указује „Пресе“ додајући да експерти очекују да ће следећа земља која би увела суспензију Споразума могла бити Италија.

Мађарска је пре пар дана својом најавом подизања ограде од четири метара дуж границе са Србијом, предузела прву меру коју је  Европска комисија прокоментарисала да су тек порушени зидови, и да не треба градити нове.

Извор: Танјуг

Ознаке: азиланти, европа, ЕУ, избеглице, мигранти, Србија, хуманитарна катастрофа