Прочитај ми чланакСвака концентрација ПМ 10 честица преко 100 микрограма по метру кубном и ПМ 2.5 преко 70 може се сматрати краткорочно угрожавајућом за здравље пре свега осетљиве популације и у таквим ситуацијама треба избегавати дужи непотребни боравак напољу, саветује за “Нову” Миленко Јовановић из Националне еколошке асоцијације како читати податке о загађености ваздуха. Наравно, што је дужа изложеност загађеном ваздуху и нижи нивои загађених материја могу бити опасни по здравље.
Лош квалитет ваздуха је постао свакодневница грађана у Србији, па многи покушавају на дневном нивоу да се преко разних апликација информишу колико су угрожени због изложености загађеном ваздуху. У жељи да грађанима олакша разумевање података о загађењу, Јовановић констатује да је у Србији, нажалост, “у већини градова аерозагађење изнад дозвољеног нивоа, а и тамо где нема мерења пре свега суспендованих честица, такозваних ПМ 10 и ПМ 2.5, као што је Лесковац, са великом сигурношћу може се рећи да ваздух није здрав”.
Према његовим речима, на свим апликацијама основ приказа су подаци из званичног или алтернативног мониторинга пре свега ПМ честица, тако да различите апликације дају само различит приказ тих бројева.
– Ти резултати различито од опсега (обично их има 5 или 6 у спектру од ниских до веома високих вредности) могу се приказати различитим бојама од зелене за најмање концентрације загађења до црвене и љубичасте за аларматно високе концентрације – наводи Јовановић.
Грађани не треба да знају да тумаче сваку вредност различитих индекса, већ да према приказу боје знају да ли су мање или више угрожени боравком напољу. За што јаснију слику у реалном времену, а то је најчешће последњи сат, важно је, поред висине концентрације, пратити и тренд загађења, односно да ли опада или расте.
Кључни су индекси у вези са ПМ 10 честицама или ПМ 2.5 јер су они доминантни узрочници лошег квалитета ваздуха у свим насељеним местима. Сем концентрација које краткорочно могу бити опасне за здравље, Јовановић истиче да Светска здравствена организација прописује и средње дневне граничне вредности, као и средње годишње.
За ПМ 10 су прописане средње дневне градничне вредности од 50 микрограма по метру кубном и 40 као средње годишње. Што се тиче ПМ 2.5 њихова средња годишња концентрација не би требало да буде већа од 25 микрограма по кубном метру.
– Треба знати да су код нас и ти високи прагови прекорачени у већини места и да често прелазе 40 микрограма. Саветујем да се свака концентрација ПМ 10 преко 100 и за ПМ 2.5 преко 70 може сматрати и краткорочно угрожавајућом за здравље пре свега осетљиве популације – каже Јовановић. Упозорава да је пре неколико дана у Великим Црљенима у једном сату забележена несхватљиво висока и опасна концетрација ПМ 2.5 од 969 микрограма што би могло да буде основ за звучну сирену упозорења на загађење. Прописано је и колико дана годишње може да буде прекорачено дозвољно загађење да то не утиче на здравље људи.
– Кад је у питању ПМ 10 на годишњем нивоу дозвољено је 35 дана са прекорачењем граничне вредности, за сумпор диоксид само три дана са прекорачењем, а 24 пута са прекорачењем сатне граничне вредности. Међутим, на 90 одсто мерних места у Србији те вредности су прекорачене – закључује.
Међутим, упозорава да у Србији, рецимо, “нема мерења фурана и диоксина ни у близини извора као што је тињајући пожар на депонијама, што се показало као озбиљан пропуст при летошњој ескалацији пожара у Винчи”.
Шта су ПМ 10 и ПМ 2.5 честице
Суспендоване честице су веома ситне и ознака ПМ10 и ПМ2.5 значи да је реч о честицама величине 10 и 2.5 микрометара. Крупније честице од њих зовемо чађ, али постоје и оне ситније од 2.5 микрона. ПМ10 стижу до плућа, док су ПМ2.5 ситније и улазе директно у крвоток, због чега су још опасније. Њихов састав је такав да је стопроцентно штетан за организам.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 24, 2021
