Прочитај ми чланак

СРБИЈА СЕ НЕ ОДРИЧЕ РУСИЈЕ због гаса?

0

vucic medvedev 42

Саговорници Данаса из Владе Србије тврде да су у Москви разговарали искључиво о економији, али оној која одређује политику.

Србија због гасне зависности од Русије није у прилици да у овом тренутку захлади односе са том државом, истичу, између осталог, за Данас извори из Владе Србије у одговорима на питања о томе због чега Србија наставља да „седи на две столице“, упркос наводном јасном опредељењу Владе Србије да политика европских интеграција нема алтернативу.

Након посете премијера Aлександра Вучића Русији, нису се могли чути никакви политички тонови различити од оних који се понављају уназад већ дуже време – Србија неће усклађивати своју спољну политику европској и неће се придружити санкцијама Руској Федерацији, односно наставиће чак да продубљује и економску и политичку сарадњу.

Не можете тек тако раскинути односе са таквом силом као што је Руска Федерација, за сада их морамо одржавати, истичу саговорници Данаса из власти.

Критике због таквог односа, које стижу од европских челника и дипломатских представника западних земаља, међутим, све су учесталије, а неретко се позив да Србија усклади своју политику са европском помиње и као следећи јасан услов за наставак интеграција у ЕУ, одмах после испуњавања критеријума у преговарачком процесу, за отварање поглавља 35 – о Косову.

Данасови саговорници из Владе Србије указују за наш лист да је свима јасно шта би требало учинити за убрзање и испуњавање задатака на европском путу, али и да то у овом тренутку није могуће због гасне зависности Србије од Русије.

Они указују, такође, да није једноставно и лако захладити односе са таквом силом као што је Руска Федерација.

„Немамо ми проблем са евроинтеграцијама. Проблем је што због гасне зависности и извоза, какав год да је, не можемо да се одрекнемо сарадње са таквом силом као што су они“, истичу саговорници Данаса.

Упитани због чега се онда ти односи продубљују, извори Данаса напомињу да државе ЕУ имају дволичан однос према том проблему.

ДСС и Двери на украјинској „црној листи“

Делегација Двери и Демократске странке Србије која је била у посети Криму од 26. до 29. октобра стављена је на украјинску листу криминалаца коју води Центар за истраживање злочина против националне безбедности Украјине, саопштиле су Двери. Делегација је оптужена да је незаконито ушла на територију Украјине и да подржава „окупациони режим на Криму“. На листи криминалаца нашли су се сви чланови делегације, на челу са председницима ове две странке Бошком Обрадовићем и Сандом Рашковић Ивић, али и председник Политичког савета ДСС Душан Пророковић, који је био најављен као део делегације али није отишао на Крим.

„Дан пре него што се Aлександар Вучић срео Владимиром Путином, са председником Русије срео се немачки потпредседник владе да разговара о економској сарадњи. A на дан кад је српски премијер имао састанак са Путином, имао га је и Никола Саркози, вероватно будући председник Француске. То је крајње дволичан однос, Србији замерају, а сами се са руским званичницима састају и уређују економске аранжмане“, истичу наши извори из Владе Србије.

Данасови извори тврде да током посете премијера Србије Русији није било говора о политичким темама, већ искључиво економским, али напомињу да управо те теме одређују високу политику односа дведржаве.

Закључак је да Србија није у прилици да изађе у сусрет ономе што би одредило опредељеност европским интеграцијама, а што се испоставља у контексту захлађења односа са РускомФедерацијом, због уцењености гасом, али и трговинских односа, који, јасно је, нису на завидном нивоу, али се морају одржавати.

Премијер Русије Дмитриј Медведев изјавио је да Европска комисија тражи од Србије да раскине споразум о слободној трговини који има са Русијом. Медведев је, како су пренеле агенције, ово рекао у Душанбеу на седници Савета шефова влада Заједнице независних држава.

Медведев је подсетио да је тренутно на снази споразум о слободној трговини који су склопили званичници Русије и СРЈугославије 28. августа 2000. године.

Истовремено наступање у две зоне слободне трговине – Русије и ЕУ нијемогуће, рекао је Медведев истакавши да је о томе разговарао са српским премијером Вучићем.

“Сада, када се Србија спрема да ступи у ЕУ, Европска комисија захтева да се раскине овај споразум. Тако да су наши страхови потпуно оправдани”, истакао је Медведев.

Према његовим речима, Србија је молила Русију да прошири споразум трговине на још неколико производа. Овакви захтеви повезани су са увођењем ембарга Русије на одређену робу са Запада. Србија је предложила да се споразум прошири на шећер, цигарете, алкохол, месо и возила, пренео је руски премијер.

Извор: danas.rs

2 коментара “СРБИЈА СЕ НЕ ОДРИЧЕ РУСИЈЕ због гаса?

  1. VRS каже:

    НА КОРАК ДО РАТА: Вашингтон прави нови хаос на Балкану!

    МОСКВА – Ако се Запад буде питао, или ће Дејтонски споразум бити темељно измењен, или ће бити укинута Република Српска, или ће избити нови рат на Балкану. Али Запад признаје и да се не пита само он, већ и Русија.

    Џејмс Лајон био је шеф Међународне кризне групе за Балкан у време када је Балкан био у жижи интересовања западне међународне заједнице; Међународној кризној групи међу вишим саветницима и члановима борда седе и милијардер Џорџ Сорош, водећи амерички геостратег Збигњев Бжежински, два бивша генерална секретара НАТО-а (Хавијер Солана и Џорџ Робертсон), бивши главни командант НАТО Весли Кларк, некадашњи национални саветник за безбедност САД Семјуел Бергер, председавајући Минхенске безбедносне конференције Волфганг Ишингер, Карл Билт… А „Форин полиси“ један је од угледнијих часописа који излазе на енглеском језику.

    Па када у „Форин полисију“, пре неколико дана, изашавши наједанпут из дубоке хибернације, Џејмс Лајон већ у наслову свог текста упита „Да ли се рат спрема да избије на Балкану?“, и текст и намеру која стоји иза текста ваља прочитати више него пажљиво. Тим пре што трагова истог размишљања има и на другим, званичнијим местима…

    Лајон пише о Босни и Херцеговини, а нарочито о Републици Српској. Важно подсећање на контекст: пропала британска резолуција о Сребреници у Савету безбедности Уједињених нација, која је имала да Републику Српску прогласи за геноцидну творевину, требало је да представља увод у гашење Републике Српске. Уследила је контра-мера, одлука о одржавању референдума у Републици Српској о повратку (изворних дејтонских) овлашћења у правосуђу, што се пре свега треба схватити као знак да се РС споменутим намерама да буде укинута неће предати без борбе. Истовремено, западне намере да РС, под плаштом реформи у БиХ, буде обесмишљена и претворена у празну љуштуру лишену ма какве државолике садржине, а БиХ у централизовану државу у којој ће пресудну реч имати бошњачки и хрватски савезници евроатлантског Запада, засигурно нису нестале пропашћу британске резолуције.

    Отуда и не чуди што се најављеном референдуму Лајон противи жестоко. „Иако ће се референдум тицати само правосуђа, његове деструктивне намере чине га де факто декларацијом независности“, наводи, сасвим на трагу последњих ЕУ закључака о БиХ (12. октобра) у којима се оцењује да би „одржавање референдума угрозило кохезију, суверенитет и територијални интегритет“ БиХ.

    Уместо референдума, ЕУ предлаже „структурни разговор о правосуђу“ какав је својевремено већ договорен између председника РС Милорада Додика и тадашње ЕУ шефице дипломатије Кетрин Ештон. Лајон, међутим, овакву ЕУ политику „удовољавања“ Додику назива „доказано погрешном“ и, маниром неолибералних јастребова који већ барем деценију и по дефинишу америчку спољну политику, од Сједињених Држава захтева да „прескоче“ (override) ЕУ по питању БиХ и својим „енергичним и робусним ангажовањем спрече предстојећи колапс Босне“.

    Зашто? Овде је заправо читава суштина: да у настали „вакуум“ не би „ускочила Русија“, која „кроз све ове провокације подржава Републику Српску… Подржавајући Додика, Путин је у стању да произведе озбиљне проблеме за Запад“, пише Лајон, истичући као најважнији међу овим проблемима „климу нестабилности која спречава ЕУ, САД и НАТО да задобију смислено упориште“ на овом простору.

    Подсећамо, и Дејмон Вилсон из веома утицајног вашингтонског тинк-тенка Атлантски савет још у јесен прошле године позвао је, попут Лајона, на истоветну акцију и из истоветног разлога; на појачани трансатлантски фокус на Балкан, како Балкан не би склизнуо Владимиру Путину и Русији у руке уместо да читав остане под америчким утицајем („Путинов балкански гамбит“). Ово јесте преовлађујући начин мишљења у круговима у којима се у Вашингтону формира америчка спољна политика.

    Отуда је нарочито алармантан списак сугестија и претњи Џејмса Лајона. САД треба да именују специјалног изасланика за Балкан који ће, у име читавог Запада, „поново размотрити Дејтонски споразум с идејом да га поново напише у потпуности“. Ту је и друга могућност. „Међународна заједница“ — ако Додик остане при референдуму у коме га, како пише Лајон, подржава Русија — „треба да укине Републику Српску, што би, иако екстремно, било могуће употребом административних и финансијских средстава“. И трећа варијанта, трећа претња која ново светло баца и на вести о америчком наоружавању хрватске војске: „Бошњаци и Хрвати повели су рат 1992. како би Босну очували на окупу, и нема знакова да би Републику Српску данас пустили да оде без борбе. Ако избије насиље, осетиће се на читавом Балкану. Могло би да се прелије на Косово, у јужну Србију, Македонију, у регион Санџака у Србији у коме су муслимани већина…“

    Све у свему, закључује Лајон, „Вашингтон мора да одлучи сада, а не касније, да ли ће деловати проактивније како би одржао Босну и Херцеговину на окупу а Балкан стабилним — или ће препустити Москви да успостави правила“.

    Да ли је, заиста, Вашингтон спреман на изазивање новог хаоса на Балкану како би на њему одржао сопствени утицај, или макар спречио успостављање руског? Како ће Европска унија у том случају одреаговати, пошто јој било каква криза на овом подручју, усред свих криза које је потресају, нимало није потребна? Да ли ће такав, евентуални, покушај САД да запале Балкан гурнути Србију још ближе Русији, у потрази за заштитом? Или ће под америчким притиском да поклекну и Србија и Српска? С тим што — ако су Американци у праву — и Србија и Српска иза себе сада имају моћног савезника. И било би тако занимљиво чути о чему су, у четири ока, у Москви разговарали Александар Вучић и Владимир Путин, а разговарали су, како је званично наведено, и о ситуацији на Балкану…

    Извор: rs.sputniknews.com

  2. Лав Јеленовић - БИП каже:

    Само треба прочитати ко је извор вести и то је довољно да се даље не чита. Све нешто, „данасови извори“, „данасови саговорници из владе“. Па који су то? Јел ово земља духова, па су невидљиви за народ ти извори из владе? Ако је то став владе, онда нека се изјасни јавно. Грађани су изабрали њих да направе владу а не кућу духова које нико не види осим посебно надарених медијума из листа „Данас“. Ко год био у влади не сме тако нешто да прича за новине ако то није званичан став владе. Овде се пре ради о злоупотреби средства јавног информисања од стране жуте штампе као што то раде новинари листа Данас. Промовишу своје ставове као ставове неког тамо непознатог а одговорног. Такве вести без објављивања ко стоји иза таквих изјава треба забранити. Не због СНС-а који је доказао да води политику супротну интересима Србије, већ због једног кодекса понашања у јавности и када се преносе вести. Мало објективног новинарства треба и уважавати став већине грађана а не само путем новина наметати свој став о некаквој јединој алтернативи са ЕУ и сличне демагогије.

    Они на пример пишу овако: „Закључак је да Србија није у прилици да изађе у сусрет ономе што би одредило опредељеност европским интеграцијама, а што се испоставља у контексту захлађења односа са РускомФедерацијом, због уцењености гасом, али и трговинских односа, који, јасно је, нису на завидном нивоу, али семорају одржавати.“
    По овоме намеће се став да би када би била у прилици, Србија другачије поступала, што у преводу значи да би увела санкције Русији.
    Не постоје само економски интереси Србије да не уведе санкције Русији, већ и традиционално добри и братски односи, заједништво кроз историју, савезништво, иста вера, иста крв и праведан став Русије по питању међународног поретка. Све су то интереси Србије. Интереси Србије су они за које се народ у већини определио, а зна се да српски народ у огромној већини Русију сматра својом мајком.
    Новинари листа „Данас“ нека пишу својим читаоцима: Чеди, Тадићу, Наташи Кандић, Весни Пешић, Драшковићу и осталој гамади. Нека их они читају. Ми овде на овом порталу у огромној већини не волимо новине Данас, тако да не знам зашто се и овде преносе њихови текстови. Можда да би увек памтили колико су зли и покварени.

Коментари су затворени.