Прочитај ми чланакДа је узаврела атмосфера у друштву, у прилог говоре довољно и дешавања претходних неколико месеци. Протести који су сада већ свакодневница, захтев за ванредне парламентарне изборе, али и одговори власти на тензије су више него довољни показатељ где смо ми тренутно као друштво у координатном систему. И док је цела Србија на ногама, криза се продубљује, а у ваздуху све више трепери да се земља не може умирити.
У претходних шест месеци, колико већ активно трају студентске блокаде и протести, били смо сведоци бројних призора.
Од највећих протеста од 5. октобра, у сваком граду, па све до одговора власти који се, према саговорницима Нове, већ полако граниче са апсурдношћу.
Ипак, као потенцијални епилог целокупне ситуације, сада се у први план наметнуо предлог ванредних парламентарних избора, које су студенти захтевали почетком месеца. Одговори власти на тај предлог су били атипични, односно, упркос њиховим обећањима од пре пар месеци, видели смо одбијање захтева за расписивањем избора.
Колико су самим тиме зарадили надимак “кукавица”, остаје да се види, али оно што постаје све јасније је да након оваквих варница у друштву, ништа неће више бити исто.
О томе нам говоре и сцене којима смо сведочимо. Јер се у међувремену свакодневно организују нови протести грађана и студената, имамо позиве на све веће акције, али и нове захтеве.
Наиме, у Новом Саду је суд блокиран већ дванаести дан, а могли смо да видимо да је и директан сукоб најављиван, јер су присталице Српске напредне странке требале да дођу на ту локацију. Међутим, ручна је повучена у задњем тренутку, када је председник СНС-а Милош Вучевић, како сам тврди, након разговора са председником Србије Александром Вучићем, одлучио да не пошаље своје присталице.
Ипак, да насиље постаје свакодневница говоре и сцене из Куле, где су окупљени грађани били нападнути од стране симпатизера СНС-а, али и чињеница да су полицијске снаге све редовније на протестима. Томе у прилог иде и прича о хушкању насиљем од стране Вучића, путем његових изјава, али и дела, као и називањем активиста који су бејзбол палицом претукли студенткињу “јунацима”.
Све дубље неповерење у режим
На све то када се дода и чињеница да се “зида” и шири Ћациленд, криза је далеко од тога да јењава, већ се чак и продубљује.
То тврди и професор Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић, који каже да је криза системска, а да је још падом владе добила свој политички облик.
Он напомиње да је криза у којој се налазимо, која обилује протестима и маршевима, морала да пронађе “разрешницу у политичкој арени”, због тога што се од “ове власти не може очекивати да испуни студентске захтеве”.
Према његовим речима, овакав однос власти према легитимном захтеву за правду због 16 погинулих у Новом Саду је само продубило неповерење у режим.
“Та врста неповерења до којег је дошло, та врста сукоба који су довели до тога да је сваки пројекат власти дубоко нелегитиман. Подсетићу вас да су студенти већ неколико месеци актери који уживају највеће поверење, а да неки кључни пројекти државе и ове власти немају кредибилитет и поверење грађана да ти кључни развојни пројекти ЕXПО 2027. нису подржани од стране грађана, а да власт на њима и даље инсистира. Одсуством демократског манира и толеранције и спремности на равноправан и ефективан дијалог резултирају том кључном променом која онда тражи неку врсту решења. Најбоље кроз изборе, при чему имамо сада проблем да први пут Вучић не нуди изборе”, каже Стојиљковић.
Са друге стране, Дејан Бурсаћ из Института за филозофију и друштвену теорију, за Нову каже да је излаз власти из ове ситуације релативно једноставан – испуњење студентских захтева. Он објашњава да је то нешто што би “свака иоле рационална власт урадила пре шест месеци и тиме завршила овај проблем”.
“Ја стварно не знам, ево када Александар Вучић размишља да ли је све ово што се дешава претходних шест месеца у земљи и у његовом режиму и са његовом странком вредело тога да заштити неке људи. Указаћу пример Северне Македоније, где је била она грозна трагедија у дискотеци са огромним бројем жртава, па су власти врло брзо реаговале и органи реда су привели сваког ко је имао било какве везе са тим инцидентом. Без икаквог поговора да се нешто ту сакрива и без икаквог оправдања. И то је начин да јавности одговорите на оправдани захтев за правдом”, каже Бурсаћ.
Пропаст обећања стабилности
Ипак, Бурсаћ додаје да смо сведоци “једне игре надмудривања”, која траје јако дуго и која не иде у прилог ономе што режим пропагира већ 12-13 година, а то је “стабилност”.
Бурсаћ напомиње да је Вучићев режим целу своју владавину величао своју снагу и стабилност, увек посебно наглашавајући то да ће увек победити на изборима, ко год се “усуди да га изазове”.
Међутим, како је друштвена криза стигла до једног потпуно новог нивоа, Бурсаћ каже да овим потезима режим шаље поруке да је слаб, те да ће изборе морати “пре или касније” да распише, јер не могу да испоруче оно што су обећали – стабилност.
“Овде имамо ситуацију да је високо образовање већ пар месеци у блокади, судове који мало раде, мало не раде, пољопривреднике у побуни, велики део друштва у протесту. Овде власт очигледно не интересује ни законитости, ни општи демократски легитимитет. Њих интересује да имају своју подршку, која им омогућава приступ институцијама, медијима, буџету и сличном. Међутим, проблем је у томе што им се та подршка осипа, јер виде да нешто није у реду и да владајућа странка не ради оно што је обећала, а то је да испоручује стабилност. То је цела ова вртешка у ствари, где СНС иако изађе на изборе може да изгуби, а ако не изађе, пада им рејтинг, јер гласачи виде да су слаби”, каже Бурсаћ.
Међитум, Стојиљковић, пак, каже да је прича власти да неће изаћи у сусрет студентским захтевима мало нелогична, те да је ефекат “пост-навијачког синдрома”.
Он напомиње да са једне стране, Вучић указује својим присталицама да “не попушта под притиском”, а истовремено очекује да “купи време”, надајући се да ће талас незадовољства утихнути.
Самим тим, Стојиљковић каже да ће власт расписати изборе када буду били “сигурни да ће их добити, што значи да сада нису сигурни”.
“Сада смо у критичној фази где се разрешница може очекивати кроз мање-више пролонгирањем ове ситуације која ће довести до избора. Свако ту има неку своју стратешку опцију, власт иде на опцију да доведе до апсурда ситуацију на универзитету. Очито атакује на универзитет и на читаву просвету, као кључну тачку отпора и очекује да прође тај вал енергије и протестног блокирања институција и потом да у неком бољем тренутку оде на изборе. Чини ми се да не можемо очекивати да ће избора бити када им дође време, што је за годину и по дана, већ мислим да ћемо некакве изборе имати до краја године“, закључује Стојиљковић.
