Прочитај ми чланак„Тиранин види да му се покораваш, зато те и љуби, јер има некога коме може заповиједати.“ (Јохан Волфганг фон Гете, 1749-1832, њемачки пјесник) „Снага устава зависи од воље властодржаца да му се повинују.“ (Лоренс Нејтан (Laurence Neill Nathan), 1959, јужноафрички историчар и мировни активиста)
Самит Иницијативе „Отворени Балкан“ је одржан je 7. и 8.јуна 2022.године, у Охриду. Иницијативу подржавају власти Србије, Албаније и Сјеверне Македоније, а има подршку и САД и Европске уније. Представници Црне Горе и БиХ су учествовали као посматрачи.
„Премијер“ лажне државе „Kosova“ Аљбин Курти је изјавио да је изричито против Иницијативе. Међутим, ако добију миг САД, све западнобалканске државе и државне творевине ће постати дио Иницијативе.
Оснивачи „Отвореног Балкана“ су предсједник Албаније Еди Рама, предсједник Србије Александар Вучић и бивши премијер Сјеверне Македоније Зоран Заев. Они су, 2019.године, осмислили овај концепт са циљем „стварања подручја слободног кретања људи, робе и услуга на Западном Балкану“. Са економске тачке гледишта, томе се не може ништа приговорити, јер смањење трошкова доприноси повећању националног БНП-а и животног стандарда грађана.
Међутим, немогуће је занемарити политичке разлоге из којих произилази да Иницијатива „Отворени Балкан“ није у интересу Србије и да доприноси државности лажне државе „Коsova“, остваривању великоалбанског државотворног пројекта утемељеног на неолибералним вриједностима Запада, као и обједињавању западног Балкана под кишобраном NАТО-а.
Вучић је у Охриду, између осталог, изјавио:
„Дугујем велику захвалност Едију Рами. Без његове отворености и снаге „Отворени Балкан“ не би могао да постоји…Постоји нешто што се види у односима Србије, Албаније и Сјеверне Македоније. Ми билатералних проблема немамо?!…“ На питање новинара да ли је „Отворени Балкан“ могућ без Косова, он је одговорио „да су сви добродошли“, пренио је Радио Слободна Европа на македонском језику.
А шта се дешава у стварности?
Све западнобалканске државе (са изузетком БиХ) признале су лажну државу „Kosova“. То значи да и западно балканске државе учеснице Иницијативе, или тренутни посматрачи, не поштују територијалну цјеловитост Србије, а тиме и принцип суверене једнакости држава, утемељен и у Повељи УН и у другим међународним правним документима.
И недавна забрана прелета авиону, у коме се налазио руски министар иностраних послова Сергеј Лавров, преко територија Бугарске, Сјеверне Македоније и Црне Горе доказује да то нијесу независне државе које суверено воде своју спољну политику и да њихове власти безрезервно подржавају антируску и антисрпску политику САД и најмоћнијих чланица ЕУ.
Дана 26.новембра 2021.године, Влада Албаније и „Влада“ лажне државе „Kosova“ потписале су Споразум о територијално – административној цјелини, 30 километара унутар Албаније и 30 километара унутар Косова и Метохије. То је још један очигледан корак у правцу стварања тзв. Велике или „природне“ Албаније, по принципу пузајућег албанског интегрализма. Поред тога, све су учесталији јавни захтјеви и припадника албанских власти за уједињење Албаније лажне државе „Kosova“, уз очигледну прећутну подршку САД и најмоћнијих чланица ЕУ.
На привремено окупираном КиМ се не поштују ни принцип владавине права, ни индивидуална и колективна права Срба, ни њихово културно – историјско наслеђе. „Власти“ лажне државе „Kosova“ под спонзорством најмоћнијих западних земаља, дуговремено и непрекидно, врше насиље над Србима у циљу стварања етнички чисте територије и руше српске културно – историјске споменике, богомоље и гробља као доказе о вишемиленијском српском трајању на КиМ. На тој територији царује безвлашће и трговина дрогом, оружјем и људима.
Приоритет Србије мора бити очување територијалне цјеловитости, са Косовом и Метохијом у свом саставу, као је то прописано у Уставу РС, и у његовој преамбули, и у нормативном дијелу, а уз међународну подршку Русије и Кине, прије свега. Подсјећам на дио текста предсједничке заклетве, коју је Вучић недавно положио у Народној Скупштини Србије, приликом поновног ступања на дужност (члан 114 став 3 Устава):
„Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверенитета и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део…“
Откуд Вучић у Охриду, као представник Србије?
Тамо је, по Уставу, могла да буде само премијерка Ана Брнабић. Јер, вођење спољне политике је у надлежности Владе, у складу са чланом 123 тачка 1 Устава („Влада утврђује и води политику“).
Предсједничка функција је церемонијална, односно протоколарна. Али, у стварности постоји велика несразмјера између „малих“ уставних овлашћења и стварне, далеко највеће, политичке моћи и утицаја Александра Вучића.
Тај несклад Вучић, постојано и упорно, решава узурпацијом надлежности других органа државне и црквено – православне власти и тиме крши уставне принципе подјеле власти и секуларности државе. У стварности, Вучић је законодавац, премијер, министар, главни инспектор, врховни (уставни и редовни) судија, патријарх…
САД и најмоћнијим чланицама ЕУ одговара диктатура у Србији, јер им један једини човјек (Вучић) може испунити постављене задатке. Зато му је допуштено да, самовласно и несметано, крши Устав и не поштује већинску вољу грађана Србије (на примјер, већинско противљење приступању Србије ЕУ).
Значи, захваљујући подршци САД и најмоћнијих чланица ЕУ, иако супротно Уставу и убједљивој већинској вољи грађана Србије, Вучић, постепено и перфидно, испуњава постављене задатке Запада: „постепено признавање лажне државе „Коsova“, приступање Србије ЕУ и NАТО пакту, санкције Русији и, све више, антируска политика званичне Србије.
Браћо Срби, у Србији, неопходно је национално и политичко буђење и сврставање уз Русију! У противном, постоји велика опасност да се пробудите у – Београдском пашалуку!
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 10, 2022
