Прочитај ми чланак
Иако, по истраживању „Медијум Галупа”, скоро половина грађана сматра да држава не иде у добром смеру, грађани би тешко подржали удружену опозициону листу на којој би били Пајтић, Тадић, Јовановић…
Зашто опозиција није способна да капитализује чињеницу што скоро половина грађана сматра да држава иде у погрешном смеру. Упркос притајеном незадовољству народа због владиних економских мера, које подразумевају стезање каиша, смањење плата и пензија, на основу последњих истраживања агенције „Медијум Галуп”, да се данас одржавају парламентарни избори, ниједна опозициона партија не би прешла цензус.
Удружена опозиција одувек је била мамац за разочаране бираче, али то изгледа није више случај. Чак и уколико би личне сујете и нетрпљивости успели да ставе по страни и ако би Бојан Пајтић, Чедомир Јовановић и Борис Тадић били на једној изборној листи мало је вероватно да би им грађани дали поверење. Њихове поруке и чести сукоби заслужни су за то што „проевропска” алтернативна опција бирачима више није привлачна.
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да је опозиција без способности да артикулише то незадовољство. Он подсећа да су у врху опозиционих партија људи који су били део некадашње власти и имају хипотеку неуспешне транзиције.
„Опозициони лидери имају багаж не тако славне прошлости и тешко да ће они бити ти којима ће грађани поново поклонити поверење. Нема кредибилних људи који би артикулисали то незадовољство и који би повели нацију у неком другом правцу од које га води садашња власт”, истиче Дејан Вук Станковић.
Разлог зашто опозиција не може да артикулише незадовољство немалог броја људи владиним реформама Мирослав Шутић, директор агенције Партнер, види у распаду Демократске странке.
„Број грађана који су незадовољни је сталан, између 15 и 20 одсто. Они су се годинама окупљали око европске идеје, али су сада збуњени у погледу тога коме да дају подршку. Ти гласачи ће рећи да ствари иду у лошем правцу и да влада не ради добро, али се они не идентификују са Тадићем и Пајтићем. Анкетирани грађани немају како да артикулишу своје размишљање кроз неку политичку опцију”, каже Шутић.
Рејтинзи опозиционих лидера оптерећени су великим бројем негативних оцена, што спречава привлачење нових симпатизера. Можда је изузетак Санда Рашковић Ивић, председница Демократске странке Србије. Истраживања показују да о њој релативно мали број испитаника има став.
Проблем опозиције је и то што све сви налазе у негативном тренду. Ту искаче покрет „Двери”, који ускоро постаје партија, али је још испод цензуса. И СДС бившег председника Бориса Тадића има негативну тенденцију, док се ЛДП стабилизовао на релативно ниском нивоу подршке грађана. Радикали имају много осцилација откако се Шешељ вратио у политички живот, али су и они још испод цензуса. Остали имају такав рејтинг да испитивањем узорка не могу да се добију поуздани показатељи.
Шутић упозорава да се на опозиционом блоку налази „шарено друштво”, где, како каже, има свега и свачега и каже да смо ми као народ увек спремни да искажемо незадовољство, али немамо увек јасан став за шта се конкретно залажемо. Он подсећа да смо пре двадесетак година подржавали премијера Југославије Анте Марковића и очекивања да ће економија решити проблеме.
„Сада се за сличну политику залаже бивши министар Саша Радуловић, али он нема ту харизму и бави се економијом на начин који људи то не разумеју. Већина народа живи у ирационалним, оријенталним водама, за које су прихватљиви инат и пречица. То је идеално тло за популизам и велике приче које ничему не воде, али овде људи живе од тих прича. Нека разумна прича која води економском бољитку, где су најважнији аргументи, неће придобити ни пет посто гласача”, каже Шутић.
Дејан Вук Станковић упозорава да партијама у опозицији недостаје јасна политичка платформа, нови људи у врховима странкама са другим идејама и ресурси који су потребни за коректну политичку борбу.
„Наша опозиција се бори да преживи и само главу држи изнад воде. Она не може да незадовољство просветних радника, вишемесечни штрајк адвоката и скоро свакодневне протесте радника по појединим фирмама широм Србије каналише на протестима на улицама или преко другог начина грађанске непослушности. Тешко је очекивати да се међу садашњим људима у опозицији појави неко ко ће објединити њихове редове. То може бити нови човек који неће припадати садашњој политичкој класи”, рекао је Станковић.
Упркос болним реформама, број људи који је стекао поверење у лидера напредњака Александра Вучића није смањен и он остаје уз њега. Чак 77 одсто анкетираних грађана сматра да су премијер и његов кабинет заслужни за добар смер у коме се креће држава, показала је анкета „Медијум Галупа” која је рађена од 24. до 30. јануара на узорку од 1.218 испитаника у Србији без територије Косова и Метохије.
Мирослав Шутић каже да то није ништа необично за наше околности и да је реч о менталитету по коме је вођа безгрешан, а око њега су сарадници који му не дају добре информације.
„То је стара матрица још из времена Слободана Милошевића. Народ га воли, а за то што све у друштву пропада не окривљују вођу. Већина која данас подржава Вучића не може да не види да ствари нису добре, али кривицу не преписује њему. Половина грађана му слепо верују, без аргумената. То је религијски занос, а не нека рационална процена”, тврди Шутић.
На питање до када ће тако да буде, Шутић одговара:
„Када се један вођа истроши, онда налазимо новог, и то је наша зла коб. Нема у Србији критичне масе људи који размишљају разумно”, закључује Шутић.
